Sokolska društva u Zapadnoj Slavoniji

Društvo u Sremskim Karlovcima bilo je matica srpskog sokolstva na teritoriji Austro-Ugarske Monarhije.

Iz Sremskih Karlovaca odlazili su prednjaci, gimnazijska i bogoslovska omladina, u sve srpske krajeve. Nova sokolska društva osnivana su u svim srpskim krajevima pod Austro-Ugarskom. Sa svih strana stizale su Karlovačkom sokolu molbe za uputstva radi osnivanja sokolskih društava (iz Zagreba, Zemuna, Sombora, Korenice, Knina, Udbine, Melenaca, Pakraca, Dvora…). Ubrzo je osnovano 30 srpskih sokolskih društava, koja su podeljena na župe.  Iz Sremskih Karlovaca odlazili su prednjaci, gimnazijska i bogoslovska omladina, u sve srpske krajeve. (1) Posle ujedinjenja 1918. svi sokolski savezi ujedinili su se u jedinstveno sokolstvo S.H.S.

Štožer sokolskog društva u Pakracu bio je pravnik Vojislav Vuksan. Umro je 1927. u 33 godini života. Osnovao je sokolsko društvo u Pakracu, takođe društva u Čaglići, Kusonji, Prekopakri i Šarvici. Prelazio je dnevno po 5 i više kilometara i okupljao seljake, sa njima vežbao sokolske vežbe i upućivao ih u sokole. Vodio je 5 sokolskih društava istovremeno. U Pakracu je bio duša svakog nacionalnog pokreta, a posebno sokolstva. Stotine učitelja i učiteljica koje su izašle iz pakračke preparandije, postali su sokoli njegovom zaslugom. Pri sahrani dr. Milenko Marković isticao  je njegovo Srpstvo.  U ime Sokolske župe direktor učiteljske škole Sučević istakao je da ne gubi samo pakrački Soko svog nenadomestivog starešinu, nego i cela župa. (2)

Sokolsko društvo Jasenovac na Savi proslavilo je 1930. Dan Ujedinjenja. Posle održanih blagodarenja svo članstvo uputilo se nazad u ukrašenu sokolsku vežbaonicu. Sokoli i sokolice otpevali su državnu himnu. Starešina Spasoje Madiraca održao je predavanje o značaju 1. decembra 1918. i o važnosti zaveta, koje je članstvo položilo. Uveče održana je akademija, koju je otvorio prosvetar Petar Vučinić, sa predavanjem, u kome je istakao važnost sokolstva, i uputio apel prisutnima, da stupaju u sokolske redove. Predavanje je propraćeno klicanjem kralju, prestolonasledniku Petru i kraljevskom domu. Dvoje dece deklamovalo je sokolsku himnu i pesmu „Jugoslaviji”. Sokolice su izvele vežbu pod vođstvom načelnice Smiljke Sagrak. Nakon vežbe mesno pevačko društvo „Svačić”, pevalo je, pod vođstvom dirigenta Marka Franjića. Posle toga nastalo je sokolsko veselje. (3)

Sokolsko društvo Jasenovac održalo je 2 oktobra 1932. svoju prvu javnu vežbu. Pomogli su im seoska sokolska četa Crkveni Bok, Sokolsko društvo Zagreb IV i Samobor. Za uspeh vežbe bila je zaslužna Smilja Sagrak. U 11 sati bio je doček gostiju na stanici. Posle obeda priredili su domaćini gostima vožnju Savom i Unom. Nakon toga krenuli su na vežbalište, koje je za tu priredbu sokolima ustupila crkvena opština. Javna vežba poćela je govorom starešine Madirace. Na javnoj vežbi su se isticale posebne tačke sokolske dece društva Jasenovac “Tamo daleko” i “Rukovet” po narodnim motivima od M. Jankovića. Te tačke su bile izvedene sa tolikom elegancijom i razumevanjem narodnih pesama da su zadivile sve prisutne. Publika je reagovala burnim pljeskom na te tačke. Izvedene su vežbe članica na ručama društava Jasenovac, Zagreb IV i Samobor, kao i župske proste vežbe. Nastupili su članovi čete Crkveni Bok sa praškim vežbama. Najveći uspeh požnjele su članice Zagreb IV, koje su izvele sastav M. Jankovića “Novi smjerovi”. Posle vežbe priređena je zabava. (4)

Sokolsko društvo Jasenovac u čast desetogodišnjice rođenja prestolonaslednika  Petra priredilo je 3. septembra 1933. javnu vežbu zajedno sa društvima i četama Nova Gradiška, Novska, Lipovljani, Bobovac, Crkveni Bok i Rajić. Starešina društva dr. Spasoje Madiraca govorio je o značenju proslave. Govor je završen klicanjem kralju, prestolonasledniku Petru i celom kraljevskom domu i Sokolstvu. Posle toga je Hrvatsko pevačko društvo „Svačić” iz Jasenovca pevalo himnu. Nastupila su društva i čete sa raznim vežbama. Program je završen narodnim veseljem. (5)

Sokolsko društvo Pakrac održavalo je za svoje seoske čete dvodnevne nedeljne tečajeve. Cilj Tečajeva bio je da osposobi predvodnike sokolskih četa. Održavanje tečeja pomogla je Uprava Učiteljske škole. Na tečaju su bile čete : Dereza, Grahovljani i Rogolji. Na tečajevima su bili izučavani predmeti Ideologija, koju je predavao Magovac; Organizacija  koju je predavao Slavić; Administracija  koju je predavao Sladović i tehnički deo sa teoretskim i praktičnim radom  koju je predavao D. Rehak. Tom prilikom održana je sa polaznicima tečaja konferencija, na kojoj je učestvovala i večina članova uprave društva Pakrac. Konferenciju su zaključili prigodnim poukama iz tehničkog sokolskog rada, starešina i tajnik društva Pakrac. (6)  Sokolsko društvo Grubišino Polje održalo je 19 januara 1935. glavnu godišnju skupštinu. Otvarajući skupštinu starešina Bujić pozdravio je prisutne članove. Uprava je 1934. prikupila za gradnju sokolskog doma sumu od 116.000 dinara. Od toga priložila je opštinska uprava 52.700 dinara, društvo je sakupilo od svoji priredbi 18.300 dinara, od Saveza Sokola dobili su 25.000 dinara pomoći i 20.000  dinara besplatnog zajma. Trebalo je 1935. da se pristupi gradnji doma. Za starešinu je izabran Dušan Bujić, postarešina bio je dr. Luka Zlošilo, za tajnika Miloš Bosanac, za blagajnika Dragomir Bujić, za prosvetara Stevo Ferenčaković, za načelnika Nenad Mandić, knjižničar Branko Pauković, statističar Josip Šmid, za ekonoma Oto Šterk, društveni lekar dr. Josip Šoštarić. U odbor su izabrani Stanislav Kosina, Josip Frigan, Dragutin Cape, Božić Orlušić, Zlata Hrubi i Dušan Vujnović. …  (7) Župski prednjak Slavko Kalman je 23 i 24 marta 1936. pregledao rad društva  Grubišino Polje i za dva dana prošao je sa svim vodnicima kategorija materijal za župska i savezna takmičenja. Društvo  Grubišino Polje imalo je 5 vežbačih kategorija sa 150 vežbača. Podiglo je svoj dom  i stavilo ga pod krov. (8)

Sokolsko društvo Daruvar održalo je 27 januara 1935. redovnu glavnu skupštinu. Na izborima za novu upravu bile su istaknute dve kandidatske liste. Pobedila je lista sa dotadašnjim starešinom. U Upravi su bili starešina Vladimir Gold, prvi zamenik Milan Cikota, drugi zamenik Vjekoslav Lavićka, načelnik Dušan Momčilović, prvi  zamenik  načelnika Đuro Barto, drugi  zamenik  načelnika Mirko Milašin, načelnica Liduška Knitl, zamenica  načelnice Zdenka Maha, tajnik Branko Kapetanović, zamenik Rikard Svoboda, zapisničar Milan Pavić, blagajnik Milan Malešević i Leon Patrik, prosvetar Momčilo  Momčilović, gospodar Stjepan Mioković, knjižničar Sreten Đaković, statističar Đuro Prpić, lekari dr. Mladen Hofer i dr. Vaso Gvozdenčević, 6 odbornika i njihovih zamenika, revizioni odbor i sud časti. (9) Načelništvo sokolskog društva Nova Gradiška, uz pomoć prosvetnog odbora i društvenog lekara priredilo je prednjački tečaj. Tečaj je počeo 23 novembra 1934. i trajao do 24 decembra 1934. Za tečaj se prijavilo 11 članova, 1 članica i 1 naraštajka. Ispit je položilo 4 kandidata. Sa novim prednjacima ublažen je nedostatak  dobrih prednjaka u društvu. (10)  Sokolsko društvo Nova Gradiška priredilo je  Štrosmajerovo selo 10 februara 1935. u sokolani. Program je bio : 1. Neda Milojević je deklamovala “Biskup Štrosmajer”, 2. Lada Ketig je deklamovala “Biskupu Štrosmajeru” od P. Preradovića, 3. profesor i član sokola Nikola Stojaković je predavao “Nikola Tesla”.  Štrosmajerovo selo je bilo slabije posećeno od Svetosavskoga sela. (11)

Sokolsko društvo Nova Gradiška priredilo je u sokolani Zrinjsko-Frankopansku akademiju. Sa akademijom je bilo spojeno Istarsko veče, posvećeno “neoslobođenoj” braći u Istri. U programu je učestvovala fanfara društva. Program akademije bio je : 1) C. Sjeverac je deklamovao odlomak iz “Trublje slovinske” od Menčetića; 2) Profesor Juraj Kratki je predavao “Simboličko značenje Zrinjsko-Frankopanske tragedije”; 3) kolektivna deklamacija 15 naraštajaca  “Rastuženi Soko”; 4) Nedeljka Milojević je deklamovala “Pjesmicu u istarskoj noći” od R. Katalinić-Jeretova; 5) muški naraštaj je izveo vežbe na ruči. Član sokola J. Kratki je u svom predavanju izneo najvažnije momente iz  Zrinjsko-Frankopanske zavere i uporedio je kalvariju najmoćnijih hrvatskih velikaških porodica sa stradanjem i nadčovečnim naporima našeg naroda u borbi za oslobođenje. Na kraju je ocrtao prilike posle Zrinjsko-Frankopanske pogibije,  i podsetio na stradanja življa u Istri i njegovu borbu za osnovna prava čoveka. (12)   Sokolsko društvo Nova Gradiška priredilo je 30 juna 1935. na svom vežbalištu godišnju javnu vežbu uz sudelovanje okolnih društava i četa. Pre podne u 9 časova održane su probe na vežbalištu. Svečana povorka išla je kroz grad u 11 časova, a u 16 časova bila je javna vežba posle koje je sledila zabava sa igrankom. Raspored vežbe bio je : 1. Ženska deca i mlađi muški naraštaj izveo je proste vežbe; 2. muška deca i mlađi muški naraštaj izveo je proste vežbe; 3. ženski naraštaj izveo je proste vežbe; 4. muški naraštaj izveo je proste vežbe; 5. vojnici su izveli vežbe puškama; 6. članovi i naraštaj mesnog društva izveo je vežbe na spravama; 7. vežbe gostiju; 8. deca, naraštaj i članstvo izveli su igre i raznolikosti; 9. proste vežbe za slet u Sofiji (članovi); 10.  članovi četa izveli su proste vežbe; 11.  proste vežbe za slet u Sofiji (članice); 12. mimohod i pozdrav zastavi. U programu je učestvovala fanfara  društva Nova Gradiška i pakračkog sokolskog društva.  Na javnoj vežbi učestvovale su skoro sve čete  društva Nova Gradiška : Mašić (20 članova), Medari-Trnava (22), Staro Petrovo Selo (80), Cernik (18), Šumetlica (52), Donji Bogićevci (7) i Bodovaljci (13).  Od okolnih društava učestvovala su :  društvo Okučani  (19) sa četama : Bodegraji (13), Cage (7), Lađevac (15) i Borovac (19); društvo Novska (20), Pakrac (38), Slavonska Požega (51), Bosanska Gradiška (31) i Stara Gradiška (6). U povorci koja je obišla  gradski trg i ulice oko trga učestvovalo je 389 lica od čega 16 konjanika, koji su jahali ispred povorke. Nastupilo je 530 vežbača, a od toga je bilo 24 vojnika, koji su izvodili vežbe sa puškama i vežbe bodovima. Jedna od najboljih četa bila je četa  Staro Petrovo Selo koja je došla sa 80 učesnika. Na vežbi je bilo dosta  pripadnika četa, koji su kao publika posmatrali vežbe umesto da i sami učestvuju. Na vežbama na spravama pored domaćih učestvovali su gosti (Pakrac i Požega). Pošto je obavljen mimohod i pozdrav zastavi, načelnik Milojević govorio je postrojenim vežbačima i prisutnoj publici o sokolskoj ideologiji. Posle vežbe bila je priređena sokolska zabava sa igrankom. (13)

Sokolsko društvo Stara Gradiška otvorilo je 3 novembra 1935. svoju preuređenu sokolanu. Radovi na popravljanju sokolane počeli su u julu, a završeni su krajem oktobra. Uprava kaznenog zavoda dala je svu radnu snagu kao i za neke druge potrebe potpuno besplatno. U članku u listu  „Sokolski glasnik“ isticalo se da je sokolana spadala u red najlepših u župi zagrebačkoj.  Svečanost je počela govorom starešine Stjepana Duruma, koji je istakao da je taj dan jedan od najradosnijih od osnivanja društva. Zahvalio se Upravi kaznenog zavoda. Posle govora starešine diletantska sekcija izvela je pozorišni komad „Svet” od Nušića.  Starešina društva je ujedno bio i režiser.  Nakon toga bila je zabava sa plesom uz sudelovanje duvačke muzike. Posetilaca je bilo preko 250. (14)

Glavna  godišnja skupština  Sokolskog društva  Nova Gradiška održana je 19. januara 1936. Starešina društva dr. Šime Novosel otvorio je skupštinu. U svom govoru osvrnuo se na položaj u kome se nalazi sokolstvo. Pozvao je članstvo da istraje u sokolskom radu.  Tajnik Branko Todorović pročitao je poslanicu Saveza Sokola. Društvo je učestvovalo na sletu u Sofiji. Izabrana je uprava u kojoj su bili : Starešina dr. Šime Novosel, zamenik starešine Pero Gazapi, tajnik  Branko Todorović, prosvetar Emil Ketig, načelnik Stevo Milojević, … . (15) Sokolsko društvo u Novoj Gradiški priredilo je 26 januara 1936. u sokolani  svetosavsko selo, spojeno sa čajankom i plesom. Predavanje o sv. Savi držao je prosvetar Emil Ketig. (16) Sokolsko društvo Nova Gradiška priredilo je Štrosmajerovo selo 2 februara 1936. spojeno sa čajankom i plesom. Profesor Juraj Kratki držao je predavanje o radu i pogledima vladike Štrosmajera. (17)

Sokolsko društvo Pakrac održalo je svoju redovnu skupštinu 9 februara 1936. u svom domu. Skupštinu je otvorio starešina Rehak. Pročitana je poslanica Saveza Sokola, a posle su podneti izveštaji o radu društva. U novoj upravi bili su starešina Pero Cvijanović, zamenik Dragan Hosek, tajnik Apolinarije Magovac, prosvetar Dragutin  Rehak, blagajnik Miloš Diklić, načelnik Vlado Sudar, zamenik Ilija Šurkalović, načelnica Smiljana Sagrak, zamenica Dušanka Popara. Istog dana održan je zbor društvenih prosvetara i načelnika pod predsedništvom okružnog prosvetara A. Magovca. Zboru su prisustvovali sa malim izuzetkom svi delegati okružja. Prisustvovao je i brat Mileusnić. Izabrani su za okružnog prosvetara ponovo  Apolinarije Magovac, a za okružnog načelnika Dragutin Rehak.  Posle Pakraca Mileusnić je sa tajnikom i referentom za sokolske čete obišao društvo Lipik, koji jeistog dana imao svoju godišnju skupštinu. Tom prilikom održan je sastanak sa starešinom društva dr. J.Šnajderom i tajnikom F. Medvedićem. (18) Sokolsko društvo Daruvar održalo je 16 januara 1936. redovnu glavnu skupštinu. Kao delegati župe Bjelovar bili su starešina župe dr. Mihajlo Vukobratović, načelnik župe Nikola Tatalović, tajnik Rotkvić, prosvetar dr. Vaso Tatalović i referent za čete Nojfeld. Posle otvaranja skupštine od Vladimira Golda, pročitana je poslanica Saveza Sokola. Uprava društva sakupljala je sredstva za gradnju sokolskog doma u Daruvaru, koji je trebao da bude spomenik kralju Aleksandru. Posle skupštine delegati župe održali su konferenciju sa predstavnicima sokolskih jedinica daruvarskog okružja iz mesta : Uljanika, Miokovićeva, Končanice, Bijele, Doljana, Batinjana, Trojeglave, Imsovca i Vel. Bastaja. (19) Sokolsko društvo Daruvar održalo je 21 juna 1936. javnu vežbu. Na takmičenjima učestvovalo je 165 vežbača, podeljenih u 20 odeljenja. Posle podne bila je javna vežba pred sokolanom. Nastupile su sve kategorije izuzev članica. Posle vežbi bio je mimohod svih vežbača. Starešina društva održao je kratak govor. Posle govora nastavljena je narodna veselica. (20) Proslavljena je 30-godišnjica Sokolskog društva Nova Gradiška. 21 juna 1936. Na dan proslave fanfara društva je prošla ulicama i svirala budnicu. U sokolani je održana svečana sednica, koju je otvorio starešina Novosel, a fanfara je svirala himnu. Posle toga J. Kratki je pročitao povest Sokolskog društva u Novoj Gradiški. Zatim je govorio zamenik načelnika župe S. Tončić. Sednica je završena skupnim pevanjem “Hej Sloveni”. Posle podne je iz sokolane krenula povorka svih kategorija društva i gostiju. Povorka je uz sviranje fanfare prošla glavnim gradskim ulicama. U povorci je bilo oko 410 lica.  Zbog kiše javna vežba je počela kasnije. Nastupila su muška i ženska deca, muški i ženski naraštaj, članovi i članice i članovi četa u prostim vežbama (7 tačaka).  Vojnici su vežbali sa puškama, a članovi i naraštaj izvodili su vežbe na spravama.  Posle vežbe čete iz Lađevca, deca, naraštajci i članovi nastupili su u igrama i raznolikostima. Na kraju javne vežbe članice i članovi četa i ženski naraštaj odigrali su nekoliko narodnih kola, obučeni u narodne nošnje. Tačku je kreirala načelnica Hajek. Održane su proste vežbe članova četa, raznolikosti i igre. Javna vežba završena je mimohodom 366 vežbača i 24 vojnika i pozdravom zastavama. Proslavi je prisustvovao jedan od osnivača prvog Sokolskog društva u Novoj Gradiški iz 1906.  Jaroslav Šug, a kao delegati župe Zagreb : dr. Stanko Tončić, II zamenik načelnika župe; Jovanka Mileusnić, načelnica župe i Antun Urban, član uprave. U proslavi su učestvovala društva : Sisak, Staza, Hrvatska Dubica, Stara Gradiška, Okučani, Bosanska Gradiška i Slavonska Požega. Učestvovale su osim društva Nova Gradiška i četa Papići, Borovac, Paklenica, Mlaka, Bodegraj, Lađevac, Cage i Rajić. Posle javne vežbe bila je organizovana veselica uz ples i  pesmu. Vreme je bilo tmurno i nesigurno. (21)

Sokolska društva Zapadne Slavonije delovala su do Aprilskog rata 1941. U NDH. sokolska društva su zabranjena a sokoli i sokolice ubijani od strane ustaša.

Saša Nedeljković

član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Postanak prvog srpskog sokolskog društva“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 110,111, 136-139; B.J., „Karlovački soko”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 114;
2. „Vojislav Vuksan”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 15. marta 1927, br. 5 i 6, str. 93-95;
3. „Sokolsko društvo Jasenovac na Savi”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 8. januara 1931, br. 2, str. 6;
4. „Sokolsko društvo Jasenovac”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 13. oktobra 1932, br. 41, str. 6;
5. „Sokolsko društvo Jasenovac”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 15 septembra 1933, br. 37, str. 5, 6;
6. „Tečajevi za čete”, „Sokolski glasnik“,  Ljubljana, 4 januara 1935, br. 2, str. 6;
7. M.B, „Glavna skupština”, „Sokolski glasnik“,  Ljubljana, 15 februara 1935, br. 8, str. 3;
8. „Pregled društvenog rada”,  „Sokolski glasnik“,  Ljubljana, br. 15, str. 5;
9. „Glavna skupština”, „Sokolski glasnik“,  Ljubljana, 15 februara 1935, br. 8, str. 3;
10. J.K, „Društveni prednjački tečaj”, „Sokolski glasnik“,  Ljubljana, 1 marta 1935, br. 10, str. 8;
11. J.K, „Štrosmajerovo selo”, „Sokolski glasnik“,  Ljubljana, 1 marta 1935, br. 10, str. 8;
12. J.K, „Zrinjsko-Frankopanska akademija i Istarsko veče”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 maja 1935, br. 20, str. 6;
13. J.K, „Godišnja javna vežba”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 12 avgusta 1935, br. 30, str. 8;
14. Š. „Otvorenje sokolane”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 22 novembra 1935, br. 44, str. 4;
15. „Glavna godišnja skupština Sokolskog društva u Novoj Gradiški”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 14 februara 1936, br. 7, str.2;
16. „Svetosavsko selo”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21 februara 1936, br. 8, str. 6;
17. „Štrosmajerovo selo”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21 februara 1936, br. 8, str. 6;
18. A.G, „Glavna skupština Sokolskog društva Pakrac”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 6 marta 1936, br. 10, str. 4;
19. „Godišnja skupština Sokolskog društva Daruvar”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 6 marta 1936, br. 10, str. 4;
20. „Javna vežba”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana,  17 jula 1936, br. 29, str. 4;
21. “Proslava 30-godišnjice Sokolskog društva u Novoj Gradiški”„Sokolski glasnik“, Ljubljana,  17 jula 1936, br. 29, str. 3;

Vezane vijesti:

Srpski Sokoli od osnivanja u Sremskim Karlovcima do Vidovdanskog sabora u Novom Sadu 1919.

Srpski sokoli i Pobratimski pokret u borbi za ujedinjenje …

Srpsko sokolsko društvo “Dušan Silni” u Dubrovniku (1 …

Delo Sokolske župe Sarajevo | Jadovno 1941.

Razvoj Srpskih sokola u Hrvatskoj i njihovo učešće u Prvom …