SOKOLI NA SLETU U ZAGREBU 1924.

U težnji da što više približe narode Jugoslavije sokoli su između dva rata priređivali sletove u Hrvatskoj uprkos napadima hrvatskih separatista. Sokolska organizacije je tada bila jaka u Hrvatskoj, a posebno u Dalmaciji i Hrvatskom primorju. Pred slet u Zagrebu  1924. pojedini zagrebački listovi  među kojima „Hrvat” i „Hrvatska Zastava” napadali su sokole. Tvrdili su da će doći 200 do zuba naoružanih Orjunaša iz Slovenije da napadnu građane Zagreba. (1)  U Zagrebu je od 13. do 18. avgusta 1924. održan II Jugoslavenski sokolski sabor i Pokrajinski slet. U „Sokolskom zborniku” Ante Brozović istakao je : “Bili su to svečani dani rada i sokolske požrtvovanosti i znače ogroman korak napred u organizaciji Jugoslovenskog Sokolstva.” (2)  Na Drugom Jugoslovenskom Sokolskom saboru zaključeno je osnivanje Sveslovenskog Sokolskog Saveza. Na saboru je odlučeno da sokolska društva u Jugoslaviji slave Dan Ujedinjenja, 1 decembar.

Sokoli su priredili  slet u Zagrebu od 15 do 17. avgusta 1924. U Zagreb je došlo 12.000 sokola iz Srbije, Vojvodine, Bosne, Crne Gore, Hercegovine, Dalmacije, Slovenije, Hrvatske, Međumurja i Istre. Došli su Češki i Ruski sokoli i delegacija Poljskog sokolstva. (3) Građani Zagreba ispunili su ulice i sa oduševljenjem dočekali sokole. Sokolske redove su obasipali cvećem. Nasuprot njima pojedine skupine u Gajevoj ulici su vikale : „Dole jugoslovenski Sokol !”. Ni sokoli ni policija nisu reagovali.  Nekoliko članova saveznog starešinstva i zastupnik ruskog sokolstva, starosta D. Vergun iz Praga, automobilom su sa sabora  otišli u restoran   „Kolo”. U neposrednoj blizini  „Kola” su  pozdravljeni  sa  ovim  izrazima : „Hulje, svinje, izdajice hrvatskoga naroda”. Napadi u štampi su se nastavili i posle sleta.  Sokoli su proglašeni za razbojnike i tatove. (4)  U listu “Srpsko Kosovo” povodom događaja u Zagrebu istakli su : „Zagreb je trebao  sve izletnike da dočeka raširenih ruku, i pravim gostoljubljem, onako, kao što i mi na Jugu dočekujemo sve korporacije kako iz Zagreba, tako i iz ostalih krajeva naše Otadžbine, pa i iz krajeva naših suseda … Međutim, Zagreb, koji bi hteo da predstavlja kulturni centar naše Otadžbine, prilikom sleta naših sokola, dao je dokaza da nije kulturan, a pri tome ni gostoljubiv, kad je svoju omladinu tako rđavo vaspitao, da svoje goste dočekuje sa izazivačkim držanjem i vređanjem, usled čega su došli sukobi, a zatim, tuča i rasturanje onako lepo pripremljene svečanosti. … što su vikali protivu Kralja  i vređali našu decu naše sokole…. “. (5)

Radić je sokole nazvao ćukovima i jastrebovima. Prilikom hrvatskog sleta 1925.  dr. M. Dečak je napao sokole u   „Mladohrvatskom Pokretu”. (6)

Sokoli su između dva rata priređivali sletove u Hrvatskoj uprkos napadima hrvatskih separatista. U članku se opisuju događaji prilikom  sleta u Zagrebu 1924. Sokoli su nastojali da ne reaguju na napade. Napadi hrvatskih separatista su nastavljeni, sve dok u NDH nije došlo do zabrane Saveza Sokola i ustaške hajke na sokole.

Saša Nedeljković

član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

Napomene :

1. I. Bajželj, „Vtiski z zagrebškega zleta in sabora”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15 septembra 1924, br. 16-18, str. 256; 

2. Uredio Ante Brozović, „Sokolski  Zbornik”, Godina I,  Beograd, 1934-1935, str. 233; 3.„Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38; 

4. I. Bajželj, „Vtiski z zagrebškega zleta in sabora”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15 septembra 1924, br. 16-18, str. 256, 257;

5. „Naši Sokolci u Zagrebu”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 15 septembra 1924, br. 18, str. 15;

6. „Naše stanovište”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. avgusta 1925, br. 17-18, str. 138, 139;

Vezane vijesti:

SOKOLI U JASENOVCU – Jadovno 1941.

NAPADI NA SOKOLSKA DRUŠTVA U BANOVINI HRVATSKOJ …

SOKOLI I MLADA BOSNA – Jadovno 1941.

Sokoli u borbi protiv klerikalizma u Zapadnoj … – Jadovno 1941.

RAD SOKOLA NA KOSOVU I METOHIJI – Jadovno 1941.

SAVEZ SOKOLA U PRIPREMI ODBRANE OTADžBINE – Jadovno …