arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

СНВ – о оснивању удружења

Миле Будак усташки злочинац
Миле Будак усташки злочинац

СВН | 26.01.2010. | Ненад Јовановић

Преузето са страница Српског Народног Вијећа

 

СНВ-е је подржао иницијативу удружења „Јадовно 1941“ о установљавању спомен дана жртвама тог логора 24 јуна, али и за њихово достојно сахрањивање, изјавио је приликом боравка у Загребу предсједник удружења Душан Басташић.

Потомци и поштоваоци жртава комплекса усташких логора Јадовно, почетком године у Бањалуци основали су удружење чији је циљ чување од заборава злочина који су почињени над српским народом у тадашњој Независној држави Хрватској. Свакако један од првих разлога оснивања удружења јесте и чињеница да мјесто страдања великог броја жртава некадашњег логора још увијек није достојно обиљежено.

„Комплекс усташких логора Јадовно био је један од најмасовнијих стратишта српског и јеврејског народа у НДХ. Нажалост, остао је у сјенци Јасеновца који је у Хрватској и региону постао парадигма за усташке конц логоре и страдање у њима. До данас о овом беспримјерном злочину није писано и говорено како доликује, а мјесто стратишта је запуштено и необиљежено. Крајње је вријеме да се таква пракса промјени, због чега смо и основали Удружење“, каже њен предсједник Душан Басташић.

Изразио је задовољство подршком коју је добио у разговору са замјеником предсједник Српског народног вијећа Сашом Милошевићем и предсједником СКД „Просвјета“ Чедомиром Вишњићем, истичући да је прихваћена идеја да се за спомен дан узме 24. јун. Како је најавио тог дана би се у Загребу, Бањалуци и Београду одржали парастоси за 40.123 жртава Јадовна, након чега би се аутобусима дошло до Шаранове јаме на Велебиту, а онда и на оток Паг гдје су се на локацијама Слано и Метајна налазили логори у саставу оног у Јадовном.

„Осим представника Срба и СПЦ, ту бисмо позвали и представнике амбасаде Србије и Израела“, каже Басташић и најављује и постављање плоче с пригодним натписом која је ту била прије рата, а скинута 1990 године.

Басташић је изразио и задовољство сурадњом с карловачким хисторичаром Ђуром Затезалом који је детаљно обрадио тај усташки злочин у Лици у књизи „Јадовно, комплекс усташких логора 1941.“ подсјећајући да је тих 40.000 људи, од којих су многи били и с подручја БиХ убијено у врло кратко вријеме од само два мјесеца и то прије него што је почео устанак.

Много значајнија замисао бит ће ексхумирање побијених, њихова идентификација гдје је то могуће и градња централног спомен-обиљежја с костурницом на неком доступном мјесту како би били достојно сахрањени. Људска је тежња сваког да њихови ближњи буду достојно сахрањени, каже Басташић и истиче да се, ако се то могло учинити с 48 квислинга које су партизани 1944. побили на оточићу Дакси код Дубровника, то могло учинити и са жртвама Јадовног.

За разлику од оних на Дакси који су као припадници квислиншких формација били процесуирани од стране партизана и стрељани на основу судске одлуке, жртве Јадовног су били невини сељаци и грађани који су дизани из својих кућа и убијани без пресуде, па би тим прије заслужили да буду достојно сахрањени и да се обиљежи мјесто њиховог страдања, каже Басташић.

Он истиче да је до сада добио подршку кабинета премијера СР Милорада Додика, али и његовог савјетника Ариеа Ливнеа, док се очекује и подршке предсједника Србије Бориса Тадића. „након инаугурације настојат ћемо ступити у контакт и с новим хрватским предсједником Ивом Јосиповићем о коме смо до сада стекли утисак да је толерантан човјек и заинтересиран за очување антифашистичких тековина, што значи и одржању успомене на жртва фашизма“, каже Басташић.

И Ђуро Затезало који је присуствовао разговорима у Загребу најавио је да ће као потпредсједник Савјета за националне мањине РХ тражити подршку за тај пројект, истичући као позитивну прошлогодишњу иницијативу СНВ и Савеза антифашиста који су организирали први комеморативни скуп код Шаранове јаме коме је присуствовао и предсједник Стјепан Месић.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи свjедок

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​