Смитсонијан о „За дом спремни“, Колинди и Месићевом снимку

Загреб — Док неофашизам расте у Хрватској, земља се налази на раскршћу између негирања и стварности, пише магазин “Смитсонијан”.

Издавач магазина је највећи музејски и истраживачки центар на свету.

Даном сећања на жртве холокауста обележава се страшна судбина милиона људи убијених током геноцида који је спроведен у Европи између 1939. и 1945.

Ово је друга година да су Јевреји бојкотовали Дан сећања у Хрватској. АП пише да је овогодишњи бојкот био подстакнут постављањем меморијалне плоче у Јасеновцу која укључује фразу „За дом спремни.“

То је прилика да се сети оних који су убијени како би се супротставили таквом злочину у будућности. Но, у једној земљи, Јевреји ове године нису били присутни на свечаности у њихову част.

Како је известио АП, хрватска јеврејска заједница бојкотовала је Дан сећања на Холокауст у знак протеста због неуспеха хрватске владе у борби против данашњег нацизма, пише “Смитсонијан”.

То је слоган који су користиле усташе, фашистичка организација која је срађивала с нацистима и која је водила Независну државу Хрватску, марионетску државу нацистичке Немачке 1941. године.

За хрватске Јевреје, „За дом спремни“ није само скуп три речи, то је слоган мржње који се чује све више како се неофашизам шири у Хрватској. Ни Јасеновац није обично место у Хрватској, то је место бившег логора смрти у којима је до 99.000 Јевреја, Срба, Рома и других не-католичких мањина убијено од стране усташа у Другом светском рату.

Не само да је плоча с усташким поздравом подстакла контроверзе око Јасеновца, него је и бивши хрватски председник Стјепан Месић, ухваћен како на видео снимку доводи у питање број жртава у логору. Он се након објаве снимка извинио, али многи Хрвати не верују да су Хрвати сарађивали с нацистима и убили хиљаде Јевреја. Они инсистирају на томе да су то учинили комунисти.

Хрватски председници имају бурну историју негирања холокауста. Месић се додуше извинио својевремено Јеврејима због улоге Хрватске у холокаусту, док Фрањо Туђман, који је био први хрватски председник након што је земља стекла независност од Југославије, није то учинио.

Годину дана пре ступања на дужност, Туђман је објавио књигу „Беспућа повијесне збиљности“ у којој се негира да се холокауст икада догодио. Он се на крају извинио због своје књиге, али хрватска традиција негирања холокауста и даље траје.

Тако је Колинда Грабар-Китаровић, четврта председница Хрватске која је издала саопштење у којем проглашава усташки режим злочиначким, ухваћена на фотографији у новембру како позира са заставом тог истог режима. Други у Хрватској, попут судија и школских власти, радили су на сузбијању историје холокауста у Хрватској. За све снажнију хрватску десницу, ревизионизам је прилика за проналажење јаких хероја и тријумфалне прошлости народа који је често био под ударом рата, геополитике и друштвених немира, али и прикривање историјских истина, пише у тексту.

Али ништа не може поништити оно што хрватски Јевреји претрпели током холокауста. Сматра се да је убијено више од 30.000 Јевреја, заједно са готово целом ромском популацијом Хрватске и Босне и Херцеговине. Иако су нацисти убили многе, већина је заклана од стране хрватских усташа. Тек је 5.000 Јевреја преживело Други светски рат, а данас се процењује да их је 2.000 остало у Хрватској.

Остаје за видети хоће ли хрватски Јевреји бојкотовати следеће године обележавање холокауста, односно хоће ли их наставак успона хрватске деснице поново на то натерати. Било како било, хрватска историја ће остати бојно поље за оне чије су породице десетковане у холокаусту, и оне који налазе политички корисним да то игноришу, закључује се у тексту.

Извор: Б92

Везане вијести:

Ројтерс: Јевреји бојкотују због оживљавања усташтва у ХР

Национал: Сећање на усташе на дечјем вртићу је провокација

ВИДЕО – Нови снимак Месићевих изјава о Јасеновцу: Радио је и послије рата

Kућa Maксoвих клeсaрa