Služen parastos poginulima u minulom ratu

U brčanskom Sabornom hramu Uspenja Presvete Bogorodice danas je služen parastos za stradale sa područja današnjeg distrikta Brčko povodom Dana poginulih i nestalih u odbrambeno-otadžbinskom ratu Republike Srpske.

Sveštenik Aleksandar Reljić rekao je po završetku molitvenog obreda za pokoj duša poginulih da se nikada ne smije prestati istrajavati na pronalaženju nestalih, kako bi njihove kosti bile dostojno sahranjene.

Sekretar Udruženja porodica nestalih i poginulih srpskih boraca i civila opštine Brčko Ljubinka Živanović rekla je da na području distrikta Brčko Udruženje još traga za 43 nestalih.

„Mnogo je institucija koje se bave ovim pitanjima, ali je, nažalost, njihov učinak neznatan. U Institutu za nestala lica i u ostalima mnogi su se dobro uhljebili“, izjavila je novinarima Živanovićeva.

Parastosu je prisustvovala i šef područne kancelarije Instituta za nestala lica BiH u Banjaluci Milijana Bojić koja je u razgovoru sa novinarima upozorila da se o stradalima u minulom ratu priča samo u ovakvim prilikama, povodom obilježavanja određenih datuma.

„Ovo bi nadležne institicije trebalo češće da razmatraju. U banjalučkoj kancelariji Instituta za nestala lica sada imamo oko sto aktiviranih predmeta. Više od 60 naših zahtjeva za ekshumaciju nalazi se u Tužilaštvu BiH“, navela je Bojićeva.

Prema njenim riječima, ni 10 izdatih naredbi za izvršenje nisu realizovane.

„Jednom to pravdaju nedostatkom tužilaca, drugi put nedostatkom novca. Kako vrijeme odmiče, sve teže je pronaći lokacije gdje su pokopani ubijeni“, dodala je Bojićeva.

Ona je rekla da je neohodna politička podrška institucijama koje se bave traženjem nestalih neophodna da bi se proces doveo do kraja.

„Činjenica da veliki broj ekshumiranih skeletnih ostataka nisu identifikovani ni poslije nekoliko godina ukazuje da neki ne žele da se to učini. Da postoji dobra volja u nadležnim institucijama, počev pod Tužilaštva BiH i entitetskih tužilaštava, proces bi se zasigurno odvijao brže“, napomenula je Bojićeva.

Parastosu je prisustvovala i Radmila Reljić koja traži sina Slobodana, nestalog 10. maja 1992. godine kod fabrike „Izbor“.

„Kolale su svakojake priče o njegovom nestanku, ali je istinita jedino ona da je zarobljen živ i odveden u Maoču u jednu kafanu. Tu ga je zatekao njegov drug Miroslav Santovac, Hrvat, koji je kasnije pokušao novcem da mu spase život, ali nije uspio. Potom je pretučen, noge su mu otečene, bio je sav u modricama. Odatle nije izašao živ, niti nam je njegovo tijelo predato“, ispričala je Radmila Reljić.

Izvor: SRNA

Vezane vijesti:

24 god. od formiranja Prve posavske brigade

Obilježene 24 godine od zločina u Bukviku

Dvadeset četiri godine od stradanja Srba u Bukovcu