Словенија враћа Љотића?

Евентуална ексхумација Павелића и Лубурића у Шпанији могла би да покрене талас у Европи

Најаве из Мадрида да би, у контексту обрачунавања са Франковим фашистичким наслеђем, Шпанија могла да наложи ексхумације и пресељење у Хрватску посмртних остатака Анте Павелића и Макса Лубурића, да њихови гробови не би служили као места ходочашћа усташама, отворили су питање да ли би и друге чланице ЕУ могле да поступе исто.

Тако се спекулише да би, уколико серија ексхумација почне, у Србији могли да заврше посмртни остаци Димитрија Љотића, вође организације „Збор“, сахрањеног на тајној локацији у Словенији.

Љотић је из Србије избегао после рата у западну Словенију, где је формирао јединице под командом генерала Косте Мушицког, које би задале „завршни ударац“ партизанима. Позван је 22. априла 1945. из Постојне у Шемпетер, код Горице, у штаб четничког војводе Момчила Ђујића, где је требало да се види с патријархом Гаврилом Дожићем и владиком Николајем Велимировићем. Погинуо је наредног дана код Ајдовшчине. Његово тело је пребачено у Горицу, где је обављена сахрана у празној крипти неког мађарског грофа. Погребну службу су обавили Дожић и Велимировић, а владика Николај је одржао посмртну беседу.

И данас на гробљу у Горици, у северној Италији, стоји споменик Љотићу, али се његови посмртни остаци, како су утврдили словеначки историчари, не налазе тамо. Према једној верзији, гроб је прекопан 1947. године, а тело су Љотићеви саборци одвезли у непознатом правцу. Према другој, тело је у гробници лежало до 1977. и потписивања Осимског споразума, када су га опет ископали преживели саборци. Према изворима „Новости“, Љотићев гроб се данас налази необележен на подручју Словеније и за њега зна мањи број људи.

У Словенији има и неколико десетина масовних гробница, у којима се налазе тела припадника разних формација које су бежале пред партизанима и Црвеном армијом, али и свештеника, жена, деце, стараца, махом из Црне Горе.

Историчар Предраг Марковић нада се да до општег прекопавања гробова по Европи неће доћи.

– Играње са костима после толико година и бујање некрофилне културе не води ничему – каже Марковић. – Прекопавање гробова, као да је реч о вампирима, заиста је неукусно.

Са тим се слаже и историчар Милан Кољанин. Он мисли да је ситуација у Шпанији специфична и да не би требало да се „прелије“ на остале земље:

– Разумем Шпанце који се налазе у непријатној ситуацији јер су на територији њихове земље сахрањени тако крупни ратни злочинци као што су Павелић и Лубурић. Што се тиче Срба који су колаборирали са непријатељем, већина њих је сахрањена без обележја. То је био тренд у Европи да би се избегло ходочашће фашиста. Осим Љотића, у иностранству је сахрањен и Радан Грујичић, велики злочинац Специјалне полиције.

Грујичић је пребегао у Канаду, која га је открила и покренула процес, током ког је умро. Његов претпостављени Драгомир Драги Јовановић осуђен је у истом процесу у коме и Дража Михаиловић. Гроб му се не зна, баш као ни вечно почивалиште Милана Недића, тадашњег премијера.

– Поднео сам још 2007. захтев МУП, Министарству правде и Војиславу Коштуници, тадашњем премијеру, да се Недићеви посмртни остаци предају породици. Одговор је стигао само од полиције, да нису за то надлежни – каже његов праунук Александар Недић, и додаје да је, према сазнањима породице, он сахрањен у једној од породичних гробница на Новом гробљу.

ВРАТИТИ ТИТА ХРВАТИМА

У Србији је неколико пута покретана иницијатива о пресељењу посмртних остатака Јосипа Броза Тита у Хрватску. Ова идеја је, како сазнајемо, једном чак и разматрана, после петооктобарских промена 2000, али се од ње одустало. Плац на коме се налази Кућа цвећа припадао је пре рата Милошу Савчићу, чији је праунук Владислав Лешић тражио реституцију.

Аутор: В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Хрватска без реакције на премештање остатака Павелића и Лубурића из Шпаније

Павелић се враћа на Балкан, али не у Хрватску

Нови закон Шпаније може довести до измештања посмртних остатака усташких лидера