„Никада нам нису рекли шта се догодило нашоj деци“ Зоран Јешић имао jе свега 18 година, а Горан Малетић 19 кад су заjедно са Антониjем Шимоњићем убиjени на словеначком граничном прелазу Холмец 1991. године док су држали руке увис, а што jе забележила и аустриjска телевизиjа.
Породица Јешић живи у селу Сакуле код Опова, док Малетићи и даље живе у Новом Саду. Обе породице тврде за „Блиц“ да никада нису добиле званично обjашњење шта се догодило њиховим наjмилиjима.
– Од поступка очекуjем бар толико да напокон, петнест година касниjе, сазнам како jе моj син погинуо – прво jе што у разговору за „Блиц“ каже Лазар Малетић отац Горана.
Како причаjу Лазар и његова супруга Цвета, на све начине покушали су да сазнаjу шта се у ствари догодило тог 28. jуна у Словениjи.
– Пар недеља раниjе били смо му у посети и ништа ниjе слутило на овакав развоj ситуациjе. Ниjе понео ни пасош, ни документа, jер нисмо били упућени каква jе ситуациjа.
Да jесте, можда смо га могли избавити – прича Лазар.
Воjник сатима чекао помоћ
Лазар и Цвета за погибиjу свога сина сазнали су тек 2. jула од рођене сестре његове жене, коjа jе живела у Хрватскоj. Она им jе рекла да jе Гораново пребачено у Загреб.
– Од његових другара смо чули jедну верзиjу: да су њих деветорица остали на положаjу после повлачења и да се Горан, спашаваjући друга, због неискуства незгодно поставио. После нам jе његов водник рекао да jе Горан био рањен у осам часова, а да jе хитна помоћ стигла тек у jедан и да би иначе преживео. Друга верзиjа, утемељена на снимку аутриjске телевизиjе, коjи jа нисам видео jе да су они предавали су се када jе jедан словеначки воjник, сувише нервозан или сувише ревносан, пуцао – прича Лазар Малетић и напомиње да му jе жеља да напокон сазна како му jе син погинуо.
Неизвесност
Горанов отац каже да их никада ниjе назвао нико из тужилаштва у Словениjи, нити jе неко из Србиjе долазио да их пита шта знаjу о убиству нашег сина.
– У почетку jе било забуне шта се заиста догодило и да ли jе заиста наш син убиjен. Прво смо мислили да jе у питању неко други, jер се помињало презиме Милетић, а не наше, Малетић. Идентификован jе по ожиљку коjи jе имао на бради, коjи jе задобио док jе тренирао хокеj. Тело смо преузели у Батаjници, а сахранили га 4. jула – прича Лазар Малетић.
Виолета Јешић, сестра Зорана Јешића, прича да се и њихова породица нашла у истоj ситуациjи и да с њеном породицом никада нико ниjе контактирао.
– Никада нам нису обjаснили шта се догодило мом брату. Након што смо чули да jе Зоран убиjен, отишли смо код jедног воjника из Каћа коjи jе у то време био са моjим братом и задобио прострелну рану грла. Био jе истраумиран и тешко jе говорио. Испричао нам jе како jе моj брат убиjен, али никада нисмо тачно сазнали шта му се догодило – прича утучено Виолета.
Убиjено 47 воjника
Према документима Комитета за ратне злочине, коjи се тренутно налази при Министарству правде, у Словениjи jе убиjено 47 воjника ЈНА, наjвише Срба, али и других националности, Хрвата, Бошњака, Албанаца, па чак и Словенаца. Већина убиjених воjника, њих 29, била jе стара између 18 и 22 године. Неки од њих умрли су зато што им на време ниjе пружена медицинска помоћ.
– Ми смо сазнали и у нашоj документациjи навели пример Горана Малетића, у кога jе пуцано на граници Холмец. Он jе умро само зато што му ниjе пружена медицинска помоћ. На граници су га оставили да лежи и чекали да искрвари, износи Неве Миклавчич-Предан,
директорка Хелсиншког монитора.
Убиством воjника бави се и Специjално тужилаштво у Љубљани, али иако има индициjа ко jе актер овог злочина, словеначке власти засад не желе да га ухапсе и приведу правди. Наиме, на снимку аустриjске телевизиjе ОРФ види се како три воjника држе руке увис са подигнутим белим чаршавом, док у њих пуцаjу припадници Териториjалне одбране Словениjе.
Извор: ГЛАС ДИЈАСПОРЕ
Везане виjести:
Може ли чланство у Европскоj униjи некога заштити од осуде за ратне злочине? СЛОВЕНИЈА И СУД У ХАГУ