Slobodan Maričić: FOLKSDOJČERI U JUGOSLAVIJI – SUSEDI, DžELATI, ŽRTVE

Autor o knjizi :
Koji je motiv autora da napiše ovu knjigu i ko stoji iza projekta, bilo je najčeće pitanje ili potpitanje u nekoliko godina istraživanja i u razgovorima koje sam vodio u pripremi ove knjige. Osećajući pred čitaocima neku nedefinisanu obavezu ponoviću svima isti odgovor, da je motiv bila želja da saznato i doživljeno na temu “Folksdojčeri” istinito i što vernije prenesem svima koje ovo složeno pitanje zanima. Iza projekta stoji mnogo rada i iskustvo šezdeset godina života u vremenu, koje se poklapa sa više od pola veka lutanja, poluistina ili neistina na ovu i mnoge druge važne istorijske i životne teme u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Želim da istaknem da moja pitanja, odgovori i razgovori nisu često bili po ukusu mojih brojnih sagovornika, šarolikih po godinama, iskustvu, zvanjima i znanjima iz ove teme i po okolnosti u kome se poglavlju govori o njihovoj ličnoj ili prošlosti njihovih roditelja. Čitaoci ove knjige će videti, koliko je ta prošlost bila različita i istovremeno tragična u relativno kratkom vremenu.
Ne poznajem profesionalni osećaj kada afirmisani istoričar dodje u posed neistraženih i javnosti nepoznatih a važnih dokumenata i istorijskih činjenica. Ali mi je dobro znano iskušenje, kako novinar pred takvim činjenicama ostaje bez komentara. Ono što je ovde prvi put izneto u javnost, dovoljno je rečito, da je moj komentar često bio suvišan. Ako se uopšte može odmah izreći bilo kakva ocena o ovoj knjizi, koju mnogi ugledni i iskusni pojedinci nazivaju studijom , satisfakcija mi je nesporna činjenica da je ovo prvi faktografsko – istorijski prikaz o Nemačkoj nacionalnoj manjini – Folksdojčerima, iz dosada nepoznatog ugla i otvaranje jedne do danas tabu-teme – njihove sudbine naročito posle II. Svetskog rata u Jugoslaviji. Taj zadatak je odavno trebalo da obave istpričari.
Jedan uvaženi akademik, od nekoliko sa kojima sam imao čast i zadovoljstvo razgovarati o ovom pitanju, rekao mi je da je više puta zbog iznošenja u javnost nepoznatih ili skrivanih istorijskih činjenica bio kritikovan sa obrazloženjem da ruši istorijske istine i mitove iz Narodno-oslobodilacke borbe u Jugoslaviji. Inače je govoreći u javnosti posebno isticao nepotrebne jugoslovenske i druge žrtve u ratu.
Hvala svima, koji su me upozoravali ističući da je tema ove knjige osetljiva, nezgodna čak i opasna.
Hvala i onima, koji su mi govorili da je odavno trebalo da se ovome piše i savetovali me da moj feljton objavljen u dnevnim novinama o ovome pre dve godine , pretočim u knjigu.
Danas, kada je knjiga završena vidim, da su i jedni i drugi bili u pravu.
Na kraju pomenutih razgovora na ovu temu su me najčećće pitali: Ko je kriv ? Ko je u pravu ? Na ovo pojednostavljeno pitanje, ja nisam imao odgovora, niti ga daje ova knjiga. Ona je samo zbir kod nas i u svetu do sada malo poznatih i mnogo više potpuno nepoznatih svedočanstava o našoj bliskoj prošlosti i podsticaj, da se ova tema naučno istraži i time oficijelno zaključi to tragično vreme, kako bi se otklonio kamen smutnje izmedju dva naroda.
Bez obzira ko i kako gleda unazad u blisku i dalju istoriju, Nemci i Srbi su narodi sa sličnim sudbinama, deobama i seobama. Da bi im medjusobni odnosi i neka zajednička budućnost bili bolji, koristan je svaki doprinos. Nadam se i ovaj moj.

Rezime knjige
Na (jugo)slovenske prostore Nemci su se počeli doseljavati tokom prve polovine XVIII veka. Posle dve stotine godina, bilo ih je oko pola miliona, najviše u Vojvodini i Slavoniji. Veći broj je živeo na selu, baveći se poljoprivredom, a manji broj u urbanim sredinama i to uglavnom kao zanatlije.
U Kraljevini Jugoslaviji izmedju dva rata su pripadnici nemačke nacionalne manjine, na osnovu odredbi Evropskog ugovora o zaštiti prava nacionalnih manjina iz 1919 godine, uživali sva gradjanska i politička prava uključivši i izborno. Odnosi nemačkih doseljenika sa vlastima i domaćim stanovnistvom u Kraljevini Jugoslaviji bili su korektni, sve do perioda pred Drugi svetski rat, osim u Dravskoj banovini.
Dolaskom nacista na vlast u Nemačkoj, Kulturbund – kao krovna organizacija svih Folksdojčera u Kraljevini Jugoslaviji počinje delovati, isključivo u smislu teorija Nacional-socijalizma. Ideologija i učenje o nemačkoj nadrasi i supremaciji nad ostalim narodima, lako je prihva]ena i uticala je na otudjenje pre svega mladjih iz redova nemačke nacionalne manjine. Većina Folksdojčera posebno mladi, počinju se osećati i izjašnjavati kao pripadnici Hitlerovog Trećeg Rajha. Tako je u Kraljevini Jugoslaviji nastala brojna pronacisticki opredeljena Peta kolona, koja se aprila 1941. godine i tokom četvorogodisnjeg rata opredelila za borbu protiv zemlje u kojoj su rodjeni i živeli.
Oko četrdeset hiljada jugoslovenskih Folksdojčera starosti od 18 do 22 godine, će tokom 1941/42 godine dobrovoljno stupiti u SS jedinice, a još toliko starijih je do kraja rata mobilisano. Ove po sastavu elitne vojne formacije zapamćene su širom Evrope po ratnim zločinima. Ukupno je u oružanim formacijama i vojskama kvislinskih država na teritoriji bivše Kraljevine Jugoslavije, bilo preko devedest hiljada muških i ženskih pripadnika nemačke nacionalne manjine.
Sve ove jedinice su se, a naročito SS odredi, tokom rata borili protiv partizana širom okupirane jugoslovenske teritorije i vršile odmazde i egzekucije civilnog stanovništva. Mali broj Folksdojčera je pripadao i borio se u Pokretu otpora ili učestvovao u borbama na strani NOVJ. Okončanjem rata su uglavnom svi zarobljeni pripadnici oružanih formacija poslati u logore, a pripadnici SS jedinica po pravilu streljani od partizana ili Crvene armije. Veliki broj pripadnike nemačke nacionalne manjine je pred kraj rata napustio zemlju, a najveći broj onih koji nisu napustili zemlju, medju njima i oni koji nisu ni na koji način učestvovali u ratnim zbivanjima ukljucivši starije i decu, do kraja 1948. godine, a neki i duže, prošli su kroz osamdesetak logora širom Jugoslavije.
Oko 200 hiljada je krajem 1944. godine pobeglo iz zemlje pred Crvenom armijom i jugoslovenskim partizanima. Procenjuje se da je blizu 100 hiljada pripadnika nemačke nacionalne manjine iz Kraljevine Jugoslavije izgubilo život, od čega 40 hiljada u uniformi i pod oružjem tokom rata, a ostali su nestali, nastradali u begstvu iz logora, streljani ili umrli od bolesti, gladi i iscrpljenosti.
Prema zvanicnim podacima u Jugoslaviji je sredinom 1953. godine, živelo ukupno 62 hiljade pripadnika nemačke nacionalne manjine, mada se procenjuje da ih je bilo više od 75 hiljada. Prema popisu iz 1981. ukupno se još 8.712 lica iz SFRJ izjasnilo kao Nemci, a 1402 kao Austrijanci. Iako je prema statističkim podacima iz 1990. godine pet najviših predstavnika u društveno-političkim zajednicama bilo nemačkog porekla, može se zaključiti da pola veka posle Drugog svetskog rata i skoro tri veka od dolaska na ove prostore, u zemljama bivše SFRJ i SRJ nemačka nacionalna manjina gotovo da i ne postoji.

Narudžbenica za knjigu : ( knjiga rasprodata, prodaje samo na CD-u )
“FOLKSDOJČERI U JUGOSLAVIJI ”
Cena knjige na CD-u je 500,00 dinara/* + poštanski troskovi 200,00 dinara (Post express)
isporuka za jedan dan !

Dostaviti obavezno sledeće podatke :
Ime i prezime :
Ulica i broj :
Grad / mesto :
Država :
Telefon
/ Isporuke se ne vrše u inostranstvo /

Izvor: akademediasrbija.com