Skrivanje istine ne ubija heroine – Milica Mika Pavlica

Avgusta meseca, kada je započela akcija “Oluja” , krenule su kolone izbeglica. Baka Miku ubiše na njenom ognjištu, baš kao i njenog Vasu.

Piše: Srpska književnica Gordana Pavlović

Selo Komić smešteno je u divnom predelu Like, udaljeno desetak kilometara od Udbine, a od Gospića 43 km. Nekada su ovo selo krasile dve pravoslavne svetinje: crkva Presvete Bogorodice, koja je  uništena  tokom Drugog svetskog rata i Hram Svetog oca Nikolaja, koji datira još iz 1778.godine, takođe spaljen  u Drugom svetskom ratu, a posle potpuno porušen. Komić obeležava Pokrov Presvete Bogorodice (14. oktobar) kao svoju slavu. Selo je bilo naseljeno pretežno srpskim življem i po popisu iz 1991. godine, imalo je 153 stanovnika. Danas, tamo nema ni dvadesetoro ljudi…

Milica Mika Pavlica (rođena 31.03.1906. godine u selu Ploča) dođe kao mlada devojka u Komić, nošena ljubavlju prema Vasi Pavlici.  Stamena, čvrsta i visokih moralnih načela, sa svojim Vasom  stvarala je, kućila se. Bog im podari  dve kćeri i sina…

Godine su polako prolazile u radu i napretku, ali približavala se tama stradanja da obavije selo i kuću Pavlica.

Drugi svetski rat donese jad i čemer. Mikin sin Braco, koji još beše beba, razbole se od tifusa. Slabašno detence nemaše snage da se izbori sa bolešću. Sahraniše ga, očajni i neutešni. Ne prođe dugo vremena, a zlo opet pokuca na vrata časnih Pavlica. Ustaše  su te 1943. godine činile zlodela po ličkim selima. Dođoše i u Komić. Srbi krenuše da se sklone, da spasu svoje živote, do obližnje šume. Vasa, pošto je bio starešina,  se predomisli i vrati  da spasi papire koji su bili jako važni za selo. Ubiše ga ustaše, samo zato što je Srbin!

Osta Mika udovica,  bez svojih muških glava, sa kćerima Zorkom i Bosiljkom. Pusti rat se završi…

Mika  kao glava kuće, na svoja ženska pleća, preuze sav teret, koji i dvoje jedva nose. Obrađivala je zemlju, vukla drveće i kamenje, držala konje, krave, ovce, svinje…Njena kuća je bila jedina u centru sela. Sve je bilo sređeno do u tančine, da su joj mogli pozavideti i oni koji su imali svu mušku snagu u kući. Uvek je bila spremna da pomogne, ne samo familiji, već i komšijama, prijateljima, svakoj dobroj duši…Jedno vreme je i kod nje živela i seoska učiteljica. Svaki putnik namernik je rado dočekan i ugošćen u kući Mike Pavlice. Po svojoj vrednoći, poštenju, ljubaznosti bila je nadaleko poznata. Svoju tugu, za sinom i suprugom,  je krila od svih i nije dozvoljavala da je savlada. Snagu je nalazila u molitvi Gospodu, koju je tiho šaputala radeći teške poslove i boreći se sa svim problemima i nedaćama…

Lepo je vaspitavala svoje kćeri, u pravoslavnom duhu i prema običajima. Uskoro se udade kćerka Bosiljka. Unuk Mirko se rodi 1951. godine. U želji za boljim životom Bosiljka i njen suprug odoše “trbuhom za kruhom” za Nemačku. Mirka podiže baka Mika i vaspita ga da je najvažnije biti pošten, radan i vredan  čovek. Mirko je rastao, školovao se i zamomčio. Oženi se i ode sa suprugom u Zagreb. Tamo se rodiše Mikini praunuci Petar i Milan Pavlica.

Često su dolazili i obilazili svoju baku-prabaku, koja je uvek imala neki savet. Njena mudrust je bila nepresušna. Pred početak rata devedesetih  ostade sama, jer se kćerka Zorka, sa kojom je živela,  razbole i  ode na lečenje. Njena samoća joj nije toliko teško padala, koliko briga za decom, unucima i praunucima.

U leto 1995. godine, iako su su jako želeli da odu  u Komić da obiđu svoju Miku, ona im je jasno poručila:”Ne dolazite! Krajina će pasti u ruke ustaša!”. Osetila je ona šta se sprema, iskusivši bičeve života.

Avgusta meseca, kada je započela akcija “Oluja” , krenule su kolone izbeglica. Iako su je mnogi nagovarali da ide, da se spasi, jer tu više nema života, ona nije htela sa svog kućnog praga. Ustaše su ušle u selo, porušili i sve spalili: kuće, imanja, zadrugu…

Baka Miku ubiše na njenom ognjištu, baš kao i njenog Vasu. Prošle su tolike godine, a istorija se opet ponovila. Od ruke ustaša ubijen je Vasa, a od iste  pola veka kasnije i Milica. E, gorka sudbino…

Presudiše i drugim starijim Srbima, koje zatekoše. Sve su to bile starije osobe, od kojih nikome nije pretila opasnost. Ali zaslepljeni mržnjom i osvetom, ustaše nisu prezale pred njihovim godinama…

Uzalud je unuk Mirko, sa sinovima Milanom i Petrom, tragao i tražio bakine posmrtne ostatke. Milanovi sinovi, Aleksandar i Dušan Pavlica, pokušavali su  preko interneta da dođu do podataka šta se tačno dogodilo…Muk. S druge strane se skrivala istina i niko nije hteo da kaže bilo šta. Nisu odustajali! Baka Mika ih je vaspitala da nikada ne treba odustati, ako tragaš za istinom i boriš se za pravdu. Međutim, gde god da su tražili, u bilo kojoj organizaciji odgovora nije bilo.

Pre nekoliko godina na RTS-u gostovao je hrvatski novinar, koji je govorio o obilasku terena odmah po završetku nesrećne “Oluje” i rekao kako je u selu Komić našao leš raskomadane starice  od 90 godina, koju je svojim rukama zakopao…

Članovi porodice Pavlica  prepoznaše da se radi o njihovoj baki Miki. Suze su navirale, ali i nada da će konačno da je sahrane kako je zaslužila i kako dolikuje. Sav trud i snagu su uložili da dođu do tog novinara i uspeli. Ali on nije hteo da razgovara sa njima, niti da im pruži bilo kakve informacije. Zašto?! Ako već zna i u sebi ima bar malo  čovečnosti i profesionalnosti, ljudski je da kaže i pomogne porodici Pavlica da baku Miku, koja je za života mnoge zadužila, dostojno sahrane, da joj se bar grobno mesto zna.

Uzalud! Ni u drugim organizacijama, bilo hrvatskim, bilo međunarodnim, niko ne želi da pruži validan podatak o ubistvu baka Mike, u želji da zatru svaki trag postojanja Srba na prostoru Like. Možda će proći mnogo vremena, ali istina će naći svoj put i doneti spokoj žrtvama.

Danas je Komić opustošen. Ruševine kuća stoje kao svedoci strašnog zlodela,  počinjenog nad Srbima. Kriju istinu o stradanju baka Mike, možda kriju i njene zemne ostatke, ali šapatom vetra otkrivaju istinu koju  Mika Pavlica, heroina,   poručuje  kroz svoje potomke: “Blago onom ko dovjeka živi, imao se rašta i roditi”

(Po svedočenju ćerke Bosiljke Lukić, unuka Mirka Pavlice i praunuka Petra i Milana Pavlice)

Autor: Srpska književnica Gordana Pavlović

Izvor: Srpska istorija

Vezane vijesti:

Zločin u ličkom selu Komić 1941. godine | Jadovno 1941.

Zločin nad Srbima iz sela Krš bacanjem u jamu „Nezdravka“ u Donjem Kosinju (Lika)