СКАНДАЛОЗАН АУТОРСКИ ТЕКСТ: Похвала Јасеновцу као месту за одмор

Зоран Хамовић свој став о књизи која негира злочине у логору смрти назвао штампарском грешком. Аутора који је негирао стравичне злочине назвао хладним истраживачем, који је посвећен чињеницама.

БУРА коју је у српској културној и политичкој јавности изазвао ауторски текст Зорана Хамовића, књижевника, издавача и члана председништва Покрета слободних грађана Саше Јанковића, написан поводом минулог Сајма књига у Загребу, још се не стишава.

Лавину реакција у медијима и на друштвеним мрежама подигао је део у коме он за срамну и контроверзну књигу „Радни логор Јасеновац“, где се мучилиште и стратиште назива местом за разоноду, а за њеног а аутора написао: „Игор Вукић, публициста, политиколог, хладни истраживач, посве предан чињеницама, даје свој допринос другачијем разумевању логорске установе и њеног деловања.“

Вукићево дело, међутим, критиковали су и истакнути хрватски историчари. Реч је о једном од најсрамнијих покушаја негације злочина у Јасеновцу и манипулације бројем жртава, јер је аутор злогласни логор и једно од највећих стратишта Другог светског рата представио као забавиште, а жртве као посетиоце културних приредаба и полазнике курсева!

Осим тога, у књизи се наводи да је Јасеновац био место на којем није било ни монструозних убистава, већ само „неколико групних егзекуција које су последица одмазде за бежања, дисциплинске прекршаје или покушаје побуне“, а негира и постојање дечјег концлогора.

– У том тексту желео сам да супротставим две књиге о Јасеновцу, које су се појавиле на Сајму књига у Загребу, и то пажљивом читаоцу мог текста неће промаћи – каже Хамовић за „Новости“. – Прва је одлична студија Иве Голдштајна „Јасеновац“, а друга је њена супротност, књига Игора Вукића. Уз њу сам навео део из каталога. Приликом штампања мог ауторског текста у „Времену“ изостављени су наводници, па би се могло помислити да хвалим Вукића и његово дело. А, ко би, заправо, могао рећи било шта позитивно о Јасеновцу?

Када се говори и пише о монструозној фабрици смрти – Јасеновцу, академик Василије Крестић каже да је за „финални текст“ неопходна концентрација и аутора и издавача.

– Штампарске грешке су увек могуће, али када неко пише о Јасеновцу важно је да прочита текст пре штампања – каже академик Крестић. – Последњих година у Хрватској су се појавиле књиге о Јасеновцу чија се садржина граничи са безобразлуком и безочним ниподаштавањем јасеновачких жртава.

Ту више нема ни науке, ни трунке морала, нити здравог разума. На делу је бежање од истине и злочина, обмањивање јавности и фалсификовање историје. Треба да схватимо да имамо посла с људима који су спремни да искривљују и кривотворе историју како би је уподобили дневнополитичким и државним интересима.

УГОСТИЛИ, ПА СЕ ПОКАЈАЛИ

СКАНДАЛОЗНО гостовање Игора Вукића на ХРТ, у емисији „Добар дан Хрватска“, где је заправо промовисао своју срамну књигу, осудила је већина хрватских медија. Потом се огласило и руководство ХРТ оградивши се од тог гостовања, одржана је и хитна седница Програмског савета, али је водитељка емисије Марина Медвед Пулић у писму медијима рекла да је уредништво ХРТ знало кога је позвало у госте.

ИМЕНА СТРАДАЛЕ ДЕЦЕ

НА трамвајским и аутобуским станицама у Новом Загребу, активисти покрета „Антифа Загреб“ лепили су плакате са именима деце која су страдала у логору Јасеновац. Из овог покрета поручују да негирање усташких злочина „неће проћи“. У Јасеновцу живот је изгубило 20.101 дете млађе од 14 година. Активисте је на акцију подстакло све чешће промовисање књига које негирају ужасе из концентрационог логора Јасеновац.

Аутор: Ј. Матијевић

Извор: Вечерње новости

Везане вијести:

Славко Васић из Адашеваца, преживели заточеник Јасеновца

Мој пут кроз Јасеновац

Списак побијене деце у логору Јасеновац