Пошто су 10. априла 1941. године немачке трупе ушле у Загреб, и дочекане овацијама одушевљених грађана, предводник усташког покрета Славко Кватерник прогласио је “ускрснуће Независне Државе Хрватске“.
Одмах се кренуло у реализацију програма НДХ, који је сачинио Миле Будак, да се Хрватска очисти од Срба и да се искорени Православна црква на територије НДХ.
Један од првих Срба који је ухапшен, два дана после проглашења НДХ, 12. априла 1941. године, био је Tребињац, протојереј Матија Стијачић, парох у селу Смиљану, крај Госпића, родном месту српског научника Николе Тесле.
Матија Стијачић је рођен 1883. године у Клобуку, код Требиња. По завршетку богословије, своје службовање наставио је у Америци. Из Америке се вратио 1935. године те је постављен за пароха у Смиљану, где је часно обављао своју дужност све до смрти. Наиме, тог 12. априла 1941. године прота Стијачић је ухапшен и одведен у Госпић, где је у затвору зверски мучен.
Уз батињање, скидали су му кожу с леђа и на ране сипали со. По једној верзији прота Стијачић је испустио своју душу у госпићком затвору а по другој да су га усташе, тако унакаженог и скрханог од бола, одвеле на Велебит и бациле у једну од многих јама.
Протин син Славко, не знајући за стварну судбину оца, пошао је у јесен 1941. године да га тражи, али су усташе и њега ухапсиле и убиле у Госпићу.
Ове године се навршило 76 година од мученичке смрти проте Матије Стијачића и његовог сина Славка.
Нека им је вјечнаја памјат.
Припремио: Миливоје Мишо Рупић
Извор: Слободна Херцеговина