Sin sveštenika o poslednjem pričešću Đenerala Draže

Malo je poznato da je Čiču, samo tri dana pre hapšenja, u zemunici u selu Repuševići, na planini Varda, između Rudog i Višegrada, pričestio sveštenik Dobro Popović iz sela Štrbaca. Sveštenika su zbog toga žestoko mučili pripadnici Ozne, a kasnije je i robijao.

U porodičnoj kući u Štrpcima i danas povremeno živi sin popa Dobra, Kosta Popović kome je otac, kad je odrastao, ispričao zanimljivu priču oko ovog i događaja koji su kasnije sledili.

– U sumrak 9. marta 1946. na vrata popa Dobre Popovića zakucala su tri četnika i zamolila ga da uzme crkvene knjige i krene sa njima. Dobro se spremio i krenuo sa četnicima put sela Oskoruše da bi pred samu zoru stigli na planinu Varda – počinje priču Kosta Popović.

Sveštenik je proveo dan u jednoj kolibi da bi uveče bio odveden do sela Repuševića u četničku bazu.

– Otac mi je pričao da se u šumi odjednom „zemlja otvorila“ i on je sa stražarom ušao u podzemnu prostoriju. Kad je seo na improvizovanu klupu neko je s leđa povikao: „Jesi li to ti Dobro?“ Bio je to Dražin pratilac, major Dragiša Vasiljević – priča Popović.

Tada se iza zastora od vojničkog ćebeta pojavio Draža Mihailović koji je rekao svešteniku: „Hoćemo li da mi naše završimo?“ Kad su pratioci izašli, Dobro je ispovedio i pričestio đenerala.

– Kad je pratio popa, Vasiljević mu je, kao starom prijatelju, jer su se poznavali još od pre rata, rekao da je Čiča izgubio žice, da je oslabio i da im navodno Nikola Kalabić stalno šalje neka pisma da se vidi s njim. Još je mom ocu rekao da on ne veruje da je to Kalabić – navodi Kosta Popović.

Mudri pop je, da Ozna ne bi šta posumnjala, tog dana po selu Oskoruši kod domaćina svetio vodicu.

– Druge večeri od njegovog dolaska s Oskoruše operativci Ozne sa pukovnikom Zoranom Stanojevićem Polimskim upali su u kuću Popovića u Štrpcima, uhapsili popa Dobru i odveli ga u kuću Pavla Mikovića u Rudom – nastavlja Kosta.

Kosta poseduje i kopiju telegrama koji je Ranković poslao Slobodanu Peneziću Krcunu, mozgu operacije hapšenja Draže Mihailovića, koji je tada bio u Višegradu. U telegramu piše: „Peneziću, idi u Štrpca, uhapsi popa Dobru, obećaj mu sve…“ Penezić je tada naredio Polimskom rekavši mu da mu daje mašinu (lokomotivu parnjaču) da ode u Štrpca i uhvati popa Dobru. Ovi telegrami su otkriveni kada su otvorene arhive u Beogradu.

– Dan posle hapšenja Draže Mihailovića, koji je iz Undrulja prebačen u kafanu Branka Babića, kasnije u kuću Petra Francuza, a onda u Beograd, Dobrova porodica nije znala da li je živ sve do maja te godine – ispričao je Popović.

Pop Dobro je pričao sinu Kosti kako su izgledala ta komunistička suđenja „domaćim izdajnicima“.

Sudio mi je pukovnik Milonja Stijović, koji će biti upamćen što je kao sudija potpisao 400 smrtnih presuda, a bio je poznat da je nakon ispitivanja osumnjičenog govorio „zato ti fala, ali ode glava“. Kad je pročitao optužnicu protiv popa Stijović je odbrusio: „Pope, koja te budala ovamo dovela? Zbog ovog je trebalo da završiš u jendeku!“

Kod drugog sudije pop Dobro Popović osuđen je na devet godina robije u kaznioni u Kosovskoj Mitrovici. Odležao je četiri godine. Na slobodu je izašao 1949. godine i vratio se u svoju štrbačku parohiju, gde je službovao dok nije predao dušu Gospodu 1978. godine.

Zatvor u Zenici

U Štrpce je 1945. stigla Četvrta sandžačka brigada NOR sa kamandantom Kajomirom Grbovićem. Popa Dobra pozovu u štab i narede mu da u propovedi posle liturgije hvali Tita i partizane, a kudi četnike i kralja. Pop Dobro je održao liturgiju, ali nikako da propoveda. U hram uđu partizani i pitaju: „Hoćeš li, pope?“ On izađe iz hrama i reče narodu šta su ga nagovarali i još da su mu rekli da su oni komunisti.

„Nisu oni komunisti, nego nekakve lole“, reče pop seljacima.

Odmah ga svezaše i on zaglavi u zatvoru u Zenici. Iako je bio osuđen na šest godina robije zakači ga opšta amnestija, te on stiže u svoja Štrpca.

Mučio popa

Kosta se priseća da se Polimski, posle rata, hvalisao kako je mučio sveštenika.

– Oni su šipku za čišćenje puške usijavali u vatri, a onda provlačili kroz telo, pekli ga na šporetu, ložili vatru na grudima, ali ga nisu pitali gde je Draža, već gde je organizacija jer su verovali da postoji telo koje štiti Čiču – priseća se priče svog oca Kosta Popović.

(VESTI)

Izvor: VIDOVDAN

Vezane vijesti:

Draža kao tragični junak | Jadovno 1941.

Susret sa istorijom: Jugoslovenska vlada tvrdila da je Draža u …

„Čuveni“ izveštaj koji je mnogima promenio mišljenje o Draži …