SIMBOL SVIH NAŠIH BOLOVA: Dve decenije otkako su NATO bombe ubile Milicu Rakić

Geleri su je pogodili u kupatilu, dok je sedela na noši. Majka Dušica je, koji trenutak pre, krenula da joj spremi postelju. Za san.

Milica je rođena u zoru 9. januara 1996. Ubijena je 17. aprila 1999. godine, u 21.45 u svom kupatilu, zgrada broj osam, Ulica Dimitrija Lazareva Raše, prvi sprat, Batajnica.

Geleri NATO bombe rasparčali su prozor, pokidali zavesu… Milica je sedela na noši. Majka Dušica je, koji trenutak pre, krenula da joj spremi postelju. Za san.

Tata Žarko pokupio je veš sa štrika i malenu crvenu haljinicu sa izvezenim mačetom u korpi, koje spava. Brat Aleksa prebrojao je igračke. A, njenu lutku smestio je u krevetić, kraj jastuka. Tako je Milica odlazila na počinak.

Eksplozija je bila nagla i snažna. I, posle se ništa nije čulo. Osim vriska tate Žarka. Uzeo je Milicu u naručje. Trčao je niz stepenice, a dete mu je klonulo… sve više klonulo na rukama. Uleteo je u auto i vozio… vozio… nije se pomirio da je njegov maleni cvet već otrgnut iz lepe roditeljske bašte. Ispustila je svoju anđeosku dušicu, bez reči, u naručju u kome je najlepše spavala i sanjala.

Reporteri „Novosti“ bili su svedoci tragedije Rakića. Trenutaka kada je zaustavljen nesigurni korak njihove mezimice sa smejavicama na uglovima usana.

A, pre samo koji sat crtala je lale, a postala cilj najmoćnijeg vojnog saveza koji se tog nesrećnog proleća, pre dve decenije obrušio na SRJ. Zanemeli su Rakići. Zanemeli njihovi prijatelji i rodbina sa obe strane Drine. Tamo gde im je zavičaj i ovde, u Batajnici, gde su se skućili. Zanemela je, u trenutku, čitava zemlja, u neverici da je malena Milica, eto, „samo kolateralna šteta“. A nije bila ni prva ni poslednja. Bila je jedna žrtva u nizu koje su nanizane i koje će se nizati tokom 78 dana bombardovanja. Dušica i Žarko, posle ove tragedije, obnovili su porodicu. Rodila im se Anđela. Ali su, ponajviše, ćutali. U ćutanju su brodili nepravdom zbog zločina bez osude.

Vraćamo vreme, dan posle strašnog zločina. Nad otvorenom, malenom humkom, čitaju oproštajno pismo vaspitača iz vrtića u koji je Milica išla:

– Mnoge optužnice ispisane u ovom nepravednom ratu vapiju za pravdom. Ovu optužnicu potpisuje, svojom ručicom, jedno dete ubijeno na svom dečijem prestolu, u kupatilu roditeljskog doma. Odavde je opako i neoprostivo ugrožavala bezbednost moćne NATO alijanse.

Batajničko groblje bilo je toga dana tesno za svu tugu. I cela Batajnica tesna. I Beograd. I Srbija.

Na beli neveliki kovčeg ukopnici su spustili svesku u kojoj je Milica crtala svoje lale. Spustili su i bojice. I lutku koju je volela. Svi su verovali da se anđeli i u raju igraju. I tamo, gore, docrtavaju svoje započete crteže.

SPOMENIK ČITALACA „NOVOSTI“

Godinu posle „Novosti“ su sa svojim čitaocima podigle spomenik u Tašmajdanskom parku. Hiljade ljudi, porukama i darovima, upisalo se u ovaj beleg, svevremenu opomenu da su deca najbolnije žrtve NATO agresije. U spomenik sa likom Milice Rakić koja simbolizuje lik 79 dece stradale u NATO aresiji, upisani su svi umoreni mališani, bez obzira na veru i naciju.

POMEN ZA OPOMENU

Na Batajničkom groblju, gde počiva malena Milica Rakić, i danas će, na dan njenog ubistva, biti položeni venci i održan pomen. Kod spomenika u Tašmajdanskom parku biće upaljene sveće za opomenu da se nikad, nikom ne ponovi ovakav zločin.

Autor: MILENA MARKOVIĆ

Izvor: VEČERNjE NOVOSTI