arrow up

Подијелите вијест:

Симбол 27. марта: Слика рат преживала у подруму

На данашњи дан пре 77 година српски народ исписао историју, а једна фотографија обишла свет. Мотоциклисту са посадом снимио Милан Роглић. Документ од историјске важности

 

Постоје датуми у српској историји које народ “крсти” као судбоносне, дане великих искушења и одлука, често драматичних. Један од њих свакако је 27. март. И у прошлости и у савременој историји, на овај дан, српски народ проживљавао је неке важне, чак и пресудне промене. Усуд овог мартовског “броја” у календару, мењао је и ток историје. Тек када се поброје сва “чуда” која су се десила баш 27. марта, упадљиво искрсне његова готово мистична снага.

Како бројни историчари тврде, историју Југославије и Србије одредио је 27. март 1941. године. Због приступања Краљевине Југославије Тројном пакту, тог датума, војним ударом свргнут је регент – принц Павле Карађорђевић и на престо доведен малолетни краљ Петар Други. Збачена је и влада Цветковић-Мачек, која је два дана раније у Бечу потписала протокол о приступању Пакту. Иако историчари још ломе копља око повода преврата, несумњиво је да су тог дана у Београду и широм земље избиле масовне демонстрације у знак подршке народа пучу. Незадовољство због приступања Тројном пакту било је огромно, па су пуч и спонтано окупљање грађана били израз расположења народа. Остале су упамћене и антологијске пароле “Боље рат, него пакт”, “Боље гроб, него роб”. Тако је пре 77 година јасно одређена судбина Југославије и трасиран њен пут противнице нацистичке Немачке.

У тим демонстрацијама настао је велики број фотографија Милана Роглића (1904-1986), а међу њима се издваја слика мотоциклисте са посадом. Та фотографија је ушла у све уџбенике и постала документ од историјске важности. Негатив овог снимка, који пореде и са Делакроовом сликом “Слобода предводи народ”, чува се у Војном музеју у Београду.

Све негативе Роглићевих фотографија, па и ове од посебног значаја, сачували су Роглићева сестра Душанка и зет Петар Јоксимовић, у лименим кутијама закопаним испод угља у подруму њиховог стана у Доситејевој 38. Кутије су извађене тек по завршетку рата. Роглић је био један од тројице врхунских мајстора новинске фотографије између два рата, чији су снимци често значили што и уводни коментар у листу.

СВЕДОЧАНСТВО: Mилан Роглић
СВЕДОЧАНСТВО: Mилан Роглић

– Мој ујак је растао у порушеној и спаљеној Србији, у паузама између Првог и Другог балканског рата, као и за време и после Првог светског рата – говори нам Роглићев сестрић Миодраг Јоксимовић. – Његов отац, а мој деда Милош се после Великог рата није вратио у Србију. Отпловио је са рањеницима у Марсељ. Помоћ француске владе у то доба била је огромна, па је Милан отишао код оца и у Марсељу започео школовање. Учио је занат код најбољих фотографа .

После завршеног школовања, Роглић се вратио у Београд, где 1926. отвара фотографску радњу. Ускоро се запошљава у листу “Правда”. Уцењен логором у Другом светском рату, он постаје званични фотограф владе Милана Недића. А, непосредно после рата хапси га Удба.

– Пуштен је јер није било доказа о његовој сарадњи са окупатором и квислинзима – каже Јоксимовић.

 

Аутор: Е. В. Н.

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Ни Енглези ни комунисти него српски народ | Јадовно 1941.

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Дан када је срушен мит о „невидљивом“ | Јадовно 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

У топлој кући

„Ајмо, на посао, да дјеца не чекају“, нареди Јошко. Дошли смо до дворишта

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​