Simbol 27. marta: Slika rat preživala u podrumu

Na današnji dan pre 77 godina srpski narod ispisao istoriju, a jedna fotografija obišla svet. Motociklistu sa posadom snimio Milan Roglić. Dokument od istorijske važnosti

Postoje datumi u srpskoj istoriji koje narod „krsti“ kao sudbonosne, dane velikih iskušenja i odluka, često dramatičnih. Jedan od njih svakako je 27. mart. I u prošlosti i u savremenoj istoriji, na ovaj dan, srpski narod proživljavao je neke važne, čak i presudne promene. Usud ovog martovskog „broja“ u kalendaru, menjao je i tok istorije. Tek kada se pobroje sva „čuda“ koja su se desila baš 27. marta, upadljivo iskrsne njegova gotovo mistična snaga.

Kako brojni istoričari tvrde, istoriju Jugoslavije i Srbije odredio je 27. mart 1941. godine. Zbog pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu, tog datuma, vojnim udarom svrgnut je regent – princ Pavle Karađorđević i na presto doveden maloletni kralj Petar Drugi. Zbačena je i vlada Cvetković-Maček, koja je dva dana ranije u Beču potpisala protokol o pristupanju Paktu. Iako istoričari još lome koplja oko povoda prevrata, nesumnjivo je da su tog dana u Beogradu i širom zemlje izbile masovne demonstracije u znak podrške naroda puču. Nezadovoljstvo zbog pristupanja Trojnom paktu bilo je ogromno, pa su puč i spontano okupljanje građana bili izraz raspoloženja naroda. Ostale su upamćene i antologijske parole „Bolje rat, nego pakt“, „Bolje grob, nego rob“. Tako je pre 77 godina jasno određena sudbina Jugoslavije i trasiran njen put protivnice nacističke Nemačke.

U tim demonstracijama nastao je veliki broj fotografija Milana Roglića (1904-1986), a među njima se izdvaja slika motocikliste sa posadom. Ta fotografija je ušla u sve udžbenike i postala dokument od istorijske važnosti. Negativ ovog snimka, koji porede i sa Delakroovom slikom „Sloboda predvodi narod“, čuva se u Vojnom muzeju u Beogradu.

Sve negative Roglićevih fotografija, pa i ove od posebnog značaja, sačuvali su Roglićeva sestra Dušanka i zet Petar Joksimović, u limenim kutijama zakopanim ispod uglja u podrumu njihovog stana u Dositejevoj 38. Kutije su izvađene tek po završetku rata. Roglić je bio jedan od trojice vrhunskih majstora novinske fotografije između dva rata, čiji su snimci često značili što i uvodni komentar u listu.

– Moj ujak je rastao u porušenoj i spaljenoj Srbiji, u pauzama između Prvog i Drugog balkanskog rata, kao i za vreme i posle Prvog svetskog rata – govori nam Roglićev sestrić Miodrag Joksimović. – Njegov otac, a moj deda Miloš se posle Velikog rata nije vratio u Srbiju. Otplovio je sa ranjenicima u Marselj. Pomoć francuske vlade u to doba bila je ogromna, pa je Milan otišao kod oca i u Marselju započeo školovanje. Učio je zanat kod najboljih fotografa .

Posle završenog školovanja, Roglić se vratio u Beograd, gde 1926. otvara fotografsku radnju. Uskoro se zapošljava u listu „Pravda“. Ucenjen logorom u Drugom svetskom ratu, on postaje zvanični fotograf vlade Milana Nedića. A, neposredno posle rata hapsi ga Udba.

– Pušten je jer nije bilo dokaza o njegovoj saradnji sa okupatorom i kvislinzima – kaže Joksimović.

Autor: E. V. N.

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Ni Englezi ni komunisti nego srpski narod | Jadovno 1941.

Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)

Dan kada je srušen mit o „nevidljivom“ | Jadovno 1941.