SH U PREBILOVCIMA: Pobeda života Svete Hercegovačke zemlje (FOTO)

Zna se da svakog avgusta put vodi u Prebilovce. Međutim, samo je ovaj avgust drugačiji od svih prethodnih. I sasvim sigurno drugačiji od svih narednih.

Izvor: Slobodna Hercegovina

Tekst: Trifko Ćorović
Foto: Slobodna Hercegovina

Petak je popodne.Nema prevelike gužve. Prilazimo Prebilovcima. Na putu napokon je osvanuo putokaz. Slučajno ili namerno, tek postavljen je malo ranije od stvarnog skretanja, pa su mnogi vozači zbunjeno zastajkivali na glavnom regionalnom putu koji vodi od Mostara ka Metkoviću. Policija je bila vrlo ljubazna, diskretna i predusretljiva.

Opomena sa panoa: Pre 75 godina prebilovački mučenici imali su
brige i život kao i mi danas

Bilo je predviđeno da patrijarh Irinej održi večernju službu u Hramu Vaskresenja u Prebilovcima, ali nebo je promenilo planove. Udario je pljusak, zemlja na prostoru predviđenom za parkinge lepila se za đonove. Tako je večernja služba održana u manastiru Žitomislić.

Stigao je i autobus iz Beograda. Vođa puta neumorni Milenko Jahura, predsednik SND „Prebilovci“, a sa njim veliki broj istinskih hodočasnika koji već godinama u ovo vreme spavaju pod vedrim nebom.

Ne postoji novac koji može da nadoknadi sav rad i trud koje je ovo društvo utkalo u obnovu Prebilovaca, ali istorija sela sasvim sigurno ne bi bila ista.

U večernjim satima otvorena je stalna postavka izložbe „Prebilovci“. Značaj ove izložbe dao je nemerljiv doprinos u kontinuitetu širenja istine o zločinu u najstradalnijem selu 20. veka. Početak otvaranja izložbe je kasnio, ali okupio je one pregaoce koji su godinama u službi širenja istine. Ujedinjeni oko iste ideje i velike želje da pomognu vremenom su postali prijatelji.

TV ekipe nisu imale vremena da isprate početak ove izložbe, brojni portali koji su u službi novih srpskih podela odnosno promovisanja političkih stranaka nisu imale interes da se ovde pojave ili jednostavno nisu prepoznali da im je tu mesto.

Prisutnima nije smetalo što su osigurači iskakali, što struje povremeno nije bilo, što seoski dom nije obasjan reflektorima, mada predstavlja istinski spomenik u kome su prebilovačka deca i učiteljica Stana Arnaut teško stradali.

Umesto zaključka prisetio sam se vrlo ilustrativne rečenice Predraga Loza, jednog od autora izložbe „Prebilovci“
–
Prebilovački mučenici su utkani u temelje današnje RS.

Nakon otvaranja izložbe društvo se preselilo u dom i dvorište Milenka Jahure. I domaćina smo uhvatili sa osmehom na licu koji se prisetio:
– U Prebilovcima se zvuk gusala nije čuo više od dvadeset godina.

Ali struna se nije dohvatio bilo ko, nego Aleksandar Taušan. Nije to neki običan guslar. Aleksandar je osvojio brojne titule. Nisam kompetentan da bi sudio o tome ko je i kakav majstor na strunama, ali nikada neću iz glave izbrisati jednu od prvih priredbi u akciji „Podignimo Prebilovce“.

Bilo je to u Pančevu, Aleksandar je slavio svoj veliki jubilej -25 godina svog rada, a sav prihod sa te manifestacije otišao je na račun obnove Hrama Vaskrsenja. Dolaziće u budućnosti mnogi guslari, ali zvuk njegovih struna na ovoj svetoj zemlji ostaće jedinstven.

–Morao sam da dođem u Prebilovce. Zbog privatnih obaveza davno sam ispucao sve dane predviđene za godišnji odmor, ali nisam mogao da zamislim da danas ne budem ovde.

U Jahurinom dvorištu našli su se i organizatori Hercegovačke akademije Svetozar Crnogorac (potpredsednik Koordinacionog odbora hercegovačkih udruženja) i Slobodan Boban Drašković (predsednik saveza guslara Srbije). Bio je tu i jedan od učesnika pomenute akademije profesor Slavko Aleksić koji je i ove večeri održao nadahnutu besedu.

Duboko zamišljena i pomalo odsutna u uglu dvorišta sedela je Radmila Jovanović (pseudonim), autorka knjige „Anđeli moji, hajde da letimo“.

Nenaviknuta na toliku pažnju strpljivo je potpisivala knjige u društvu koje može da smatra poverljivim. Njena životna priča je drugačija od svega što ste ikada mogli i da pomislite. Nije čudo što je prvo izdanje razgrabljeno, a i od drugog je ostao tek poneki primerak. Tek ova hrabra žena je i sav prihod od prodaje poklonila crkvi. Narednih dana samo na portalu Slobodna Hercegovina imaćete priliku da saznate neverovatne pojedinosti iz njenog života, kao i razloge zbog kojih se njen identitet krije.

Pomislio sam šta bi medijski lešinari dali da objave fotografiju. SH je drugačija.

Đe čeljad nisu bijesna, kuća nije tijesna: Sanja Vuković sa prijateljima već po tradiciji u avgustu boravi u Prebilovcima

Pala
je noć. Oni iskusniji su već legli u vreće za spavanje.

Zazvonio je telefon. Pozvao me je u goste Bojan Ekmečić. Autor kultnog teksta „Dnevnik jednog Prebilovčanina…“ koji je izazvao pravu eksploziju interesovanja za Slobodnu Hercegovinu.

Samo u jednom danu sajt je pročitalo više desetina hiljada ljudi, tekst koji nikoga nije ostavio ravnodušnim, preneli su i neki drugi ugledni portali.

Stigao sam do Bojanovog doma. Ponoć je otkucala, ali u kući sve vrvi od života. Dočekala nas je bogata trpeza domaće hrane kojoj bi pozavideli i najelitniji restorani. U gostima je i kum ove porodice, a zna se da je kod Srba „Bog na nebu, kum na zemlji“.

Porodica Bojanovog oca Miladina Ekmečića predstavlja najpozitivniji primer realnog vaskrsenja života u Prebilovcima. Kuća koju je Miladin sa svojom porodicom obnovio je na istom mestu kao i pre rata. Mada je automehaničar po struci, Miladin je ozidao svaki zid kuće. Nužda i želja su pomogli da u hodu savlada i druge zanate. Poznajete li vi nekog domaćina koji školuje petoro dece.

Miladin je pričao o povratku u Prebilovce, izbegličkim danima u Bileći, ali iskrenu sreću što je uspeo da se vrati rodnoj grudi. Ponosan što je svoj na svome, najsrećniji je što ima zdravu i naprednu decu.

Ovu mačku nije probudio cvrkut ptica, niti je marila za buku
automobila

U ovoj domaćinskoj kući život funkcioniše kao japanska železnica. Bojan studira na Poljoprivrednom fakultetu u Mostaru, likom podseća na Novaka Đokovića, večito nasmejan, deluje kao mladić koji nema nijednu brigu u životu. U Beogradu bi mnogi njegovi vršnjaci rekli ocu „Ne smaraj, moram da učim…“

Ipak, ni on kao ni njegove vredne mlađe sestre Bojana, Branka, Biljana i Božica nisu amnestirani obaveza. Svako ima zaduženje. I dobro znaju što su vredniji olakšaće život ocu Miladinu i blagoj majci Soji.

Čuvar tradicije: Bojan Ekmečić sa ikonom Svetih prebilovačkih
novomučenika

Bojan je te večeri sedeo do dva ujutro, ali za razliku od mene i moje porodice koju je primio u goste, on je ustao znatno ranije, namirio stoku, istuširao se i kad sam otvorio oči (oko 5 ujutro) već je sa ostalim članovima porodice sedeo u belom i čekao nas i kuma na kafi.

Kažu da se u Prebilovcima nakon ustaškog pokolja nije mogla ni ptica čuti. U Bojanovom dvorištu je ogroman orah, a umesto budilnika čuje se glasan hor ptica. I one svojom pesmom svedoče da se ovde živi punim plućima.

Savršena organizacija: Pored velikog broja automobila (kažu više
od 4.000) i više desetina autobusa sve je bilo kao pod konac

Prilazimo Hramu koji je u svako doba dana veličanstven. Policija, vojska, reportažna kola RTRS-a, ogroman broj automobila i autobusa koji pristižu sa svih meridijana jasno govore da je ovo poseban dan.

Mošti zauvek odlaze iz seoskog doma u kome su počivale poslednjih
deset godina

I dok novinarske ekipe hvataju što bolju poziciju da snime visoke goste, žurim kao seoskom domu. Posle deset godina, mošti Svetih mučenika trajno menjaju svoje mesto.

U glavi mi odzvanjaju
Miladinove reči.

–Koračati po Prebilovcima znači hodati Svetom zemljom. Svuda oko nas je prah svetih moštiju.

Radomir Vučković, Svetozar Crnogorac, Pavle i Mladen Bulut

I zaista kad pomislim da je sačuvano manje od 10 posto moštiju postajem svestan istinosti ovih reči.

I kovčezi sa moštima su beli. Potomci mučenika pažljivo slušaju uputsva kako će se smenjivati noseći ostatke svojih Svetih predaka.

Opelo žrtvama drži veliki broj sveštenika i vladike Teodosije i Maksim.

Formirana je litija, a u njoj i dva dečaka Ilija i Vasilije koji nose ikone i deluju duboko svesni istorijske važnosti ovoga čina.

Litija prolazi oko dva kilometra dugačak put ka Hramu.

Sunce je izašlo da pozdravi Svete mučenike.

U jednom nizu je i čitavo jato lastavica koje ćutke stoje na žici odajući počast beloj povorci.

Ispred hrama gužva. Pristižu zvanice, visoki i ugledni gosti, dvadeset vladika i tri stotine sveštenika.

Sa guslarom Aleksandrom Taušanom je, meni posebno drag, prota Milovan Glogovac.

Svako uzvišenje je dobrodošlo za bolji kadar: Snimatelj RTRS-a i
Mira Lolić Močević autorka serijala “ Stan Neretvo“

Koliko se sluša reč vladike Grigorija svedoči i činjenica da reke ljude pristižu, svi obučeni svečano – u belo.

U oči upadaju uniformisani vojnici i policajci, i retki pojedinci.

Pristiže litija sa kovčezima svetih moštiju i napokon odlaze u svoj smiraj, kriptu Hrama.

Formira se nova litija koja kruži oko hrama. Predvodi je patrijarh Irinej.

Nataša Ninković, Marina Rajević-Savić i legendarni Dule Savić

U koloni pored velikog broja vladika i sveštenika nalaze se i Milorad Dodik, predsednik RS, Emir Kusturica, Matija Bećković, Gojko Đogo, Dejan Bodiroga, Dule Savić sa suprugom Marinom. (Pomislio sam kakva bi bila njena emisija iz Prebilovaca „Dok anđeli spavaju…“)

Dejan Bodiroga među vernicima čeka red da uđe u Hram

Mnogi su jedva podneli prebilovačku vrućinu: Petar Božović

U galeriji hrama gužva.

Prebilovačka deca krštavaju se i sada i ubuduće u Hramu
Vaskresenja

Da bi napravio fotografiju na kojoj se vidi čin krštenja, protegao sam ruku sa fotoaparatom iznad glave velikog Matije Bećkovića.

Matija Bećković sa galerije posmatra liturgiju

Neki metar dalje je i Milorad Dodik, predsednik RS

U hramu je pretoplo, liturgija se bliži kraju. Deset sveštenika je izašlo da pričesti verujući narod.

Profesionalac u svim okolnostima: Nataša Ninković na stepeništu
unosi poslednje izmene u programu

Nataša Ninković, čuvena glumica na stepenicama priprema oficijelni deo programa.

Zadovoljan urađenim: Predrag Ristić (levo) projektant Hrama
Hristovog Vaskerenjenja u Prebilovcima

Fokus se seli na krov hrama odakle se okupljenima obraćaju: vladika Grigorije, Milorad Dodik, Matija Bećković….

Od Vukana do Milorada Dodika: Na krovu Hrama Vaskresenja našli su
se mnogi političari RS

U jednom trenutku na krovu se vide političari posvađanih stranaka. Da li će Prebilovci doneti i političku pamet Srbima i davno zaboravljenu slogu? Ako smo saglasni da je RS nastala kao želja da se srpski narod odbrani da li ćemo imati dovoljno mudrosti da pokažemo jedinstvo. Daj Bože!

Žarko J. Ratković sa rođacima među maslinama koje su Trebinjci u
Beogradu poklonili Prebilovcima

Šetajući oko hrama srećem poznata lica. U maslinjaku zasađenom kao prilog Udruženja Trebinjaca „Jovan Dučić“ u Beogradu je i Žarko J. Ratković, predsednik udruženja.

Sveštenik sa nevesinjskim borcima: Veliša Miljanović, Zoran janjić,
Milenko Lalović i Vojin Gušić

Neimari Vjenčac grada: Mada zaokupljeni obnovom hrama Svetog
Đorđa u Nevesinju Šipovci nisu izostali sa najvećeg hercegovačkog skupa

Gde ja stadoh ti produži: Do prošle godine paroh čapljinski sada bićećki otac Danilo Boro (desno) i Marko Gojačić

U belim majicama i kačketima je i veliki broj Trebinjaca pristiglih iz Beograda.

Otac Radivoj Krulj i Đorđo Radojičić, predsednik Udruženja
Hercegovaca iz Novog Sada

Tu su i Hercegovci iz Subotice.

Nije izostao ni pesnik Božidar M. Glogovac, autor već legendarne pesme „Učiteljica Stana“.

Jovana Duka i Božidar M. Glogovac

Bilo kuda Milan svuda: Milana Zečara iz Zrenjanina, nakon Ubala
sreli smo i u Prebilovcima

Stevan Komnenić. Slobodan Aćimović

Srećem i članove moje šire porodice.

U Prebilovce se dolazi i o štapu: Ujak Dragomir Drašković sa
rodbinom

Nismo imali nikakav dogovor, ali znali smo gde je zborno mesto.

Dresove zamenili belim košuljama: Vaso Mijanović, član uprave FK
Leotar

Društvo iz Jahurinog dvorišta otišlo je dalje u obilazak doline Neretve.

Tatijana Ćorović, Milenko Čabrilo, Slavko Aleksić, Aleksandar
Taušan, Slobodan Boban Drašković, Veselin Bojić, Vera i Svetozar Crnogorac,
Vojo Babić i Slobodan Aćimović

Sve kolege iz medija su odavno otišle. Vraćam se da još jednom u miru uživam u lepoti veličanstvenog hrama. Znam da na put kući ne mogu otići bez blagoslova oca Marka Gojačića.

Pomolio se u Svetim Prebilovcima: Dva-tri sata nakon ovog
trenutka Velibor Džomić se posle nekoliko meseci vratio u Crnu Goru

Kao nagradu za strpljenje srećem (iz CG proteranog) oca Velibora Džomića. Evo i ekskluzive. Potvrđuje da se vraća u Crnu Goru. Pokušava da za uspomenu fotografiše sina, ali brojni telefonski pozivi mu baš i ne dozvoljavaju.

Otac Marko Gojačić, paroh čapljinski

I dok je većina otišla na svečani ručak za oca Marka nema odmora. Sprema hram. Daje blagoslov da putujemo kući u miru. Znam čim pređem prve kilometre da će me obuzeti neke druge brige, a da pravi mir ostaje ovde.

Kupola hrama u Prebilovcima

Krećem kući, gledajući natpis Prebilovci. Koliko je samo puta pominjano kad će i da li će ikada osvanuti ovde.

Ima neke simbolike i u ovoj fotografiji

U kolima vlada tišina. Ne smeta nikome ni katastrofalan put ka Trebinju ni išarani ćirilični natpisi.

Poruka mira, ljubavi i vere: Maslinjak ispred hrama

Vaskrsli su Prebilovci. vaskrnuće i Hercegovina.

Izvor: SLOBODNA HERCEGOVINA

Vezane vijesti:

SION SVETIH MOŠTIJU SVIH GRAĐANA PREBILOVACA

PREBILOVCI PREKLINjU DA SE ZLODJELO NIKADA I NIKOME NE PONOVI

STRADANjE PREBILOVAČKO – JEDNA OD MNOGOBROJNIH GOLGOTA SRPSKIH

OSVEŠTAN HRAM POSVEĆEN PREBILOVAČKIM MUČENICIMA

OTVORENA IZLOŽBA O STRADANjU U DRUGOM SVJETSKOM RATU

Prebilovci – Jadovno 1941.