Сеоске соколске чете жупе Мостар у околини Дубровника

Жупска конституирајућа скупштина одржана је у Мостару 28. марта 1920. На позив мостарског друштва окупила су се друштва са територија додељеног жупи Мостар од Соколског сабора у Новом Саду 1919. Друштва су приступала : Котор, Коњиц, Чапљина, Гацко, Невесиње, Херцег Нови, Бијела, Зеленика, Билећа, Прозор, Требиње, Љубиње, Љубушки, Метковић, Тиват-Ластва, док су се друштва Ђеновић и Дубровник оградила, да ће приступити жупи Мостар, ако не буде основана посебна жупа за Јужно Приморје са седиштем у Дубровнику, а томе је приступило и друштво Рисан. (1) Били су пријављени делегати из Зеленике, Бијеле и Ђеновића али нису дошли. Дан иза отварања скупштине соколска друштва из Котора и Прозора овластила су чланове Мостарског соколског друштва да их заступају на скупштини. На скупштини су изабрани у Управу жупе старешина Чедо Милић, национални и соколски прегалац; 1. заменик Јован Секуловић из Херцег Новог; 2. заменик Лука Дражић из Дубровника; начелник Драгутин Сотл из Мостара; 1. заменик Анте Корчуланин из Дубровника; 2. заменик Лука Цилиговић из Херцег Новог; тајник Миливоје Јелачић, трговац из Мостара; благајница Лепосава Мијатовић, чиновница српске банке; одборски заменици Танасије Самарђић из Мостара; Тадија Матић из Опузена; … . (2) Убрзо су се све потешкоће изгладиле и прва жупска конституирајућа скупштина могла је да ради и да констатује приступ 22 друштва. После скупштине приступила су у састав жупе Автовац и Јањина, тако да је жупа имала 24 друштва. Приступило се оживљавању друштава која су постојала пре рата. На VII Свесоколски слет у Прагу жупа је послала 163 вежбача, 30 вежбачица и 73 члана. После слета у Прагу жупа је развила интензиван рад у свим правцима обраћајући се у првом реду селу, јер су сматрали да је главни ослонац соколства село.(3) У Дубровнику одржана је 18. 7. 1920. прва скупштина херцеговачких и приморских соколских друштава. Осим делегата присуствовали су соколи Мостара, Требиња, Херцег Новог, Тивта и осталих градова који су припадали соколској жупи, да сви покажу свој рад од ослобођења до дана састанка. (4) После Првог светског рата кренуло је обнављање соколских друштава и побратимских чета. У исто време покушано је оснивање соколских чета у невесињском срезу. Чете се нису могле одржати због слабости матичних соколских друштава и политичких партија које су почеле да се формирају. Због тога су осниване чете под именом Побратима. За време I Соколског слета Жупе Мостар успело је жупи да изведе три чете са 22 вежбача у слободним вежбама. Од 1921. до 1925. услед сукоба између сокола и партијских вођа било је немогуће ући у села. Није успело обраћање на поједине личности из предратног соколског покрета и позивање на састанке за обнову соколског рада. На иницијативу сокола 1925. припремала се прослава 50-годишњице Херцеговачког устанка. Покретачи соколског рада на селу уочили су важност прославе. Прва соколска чета основана је 1925. у Бијелом Пољу код Мостара. На жупском слету жупе Мостар јула 1925. појавили су се побратими. Док су се 1926. учвршћавале већ основане чете, 1927. био је јачи покрет на оснивању сеоских чета. Сарајевска Просвјета славила је 1927. 25 година свог рада. Из 7 новоснованих соколских чета иступило је на дан Просветине прославе 115 вежбача. Већ 1930. са жупом Мостар наступило је у Београду 760 вежбача. (5) Жупа је 19 августа 1927. суделовала у 25-годишњици Српског културног друштва Просвјета у Сарајеву и посетила гробове Видовданских хероја. Присуствовала је 28 августа 1928. откривању споменика краљу Петру и херцеговачким устаницима у Невесињу. Те године је поведена социјална акција за помоћ селу, које настрадало од неродне године. Акција је настављена следећих година оснивањем кошева. (6) Соколи у Београду су приредили 1928. Академију за гладне у Херцеговини. Прикупљено од академије 6.964,50 динара а Коруниовић је сакупио 4.000 дин. Послато је савезу за гладне Херцеговини 10.000 дин. (7) У ,,Соколској њиви”, календару за соколско село Нико Чабрило из соколске чете Бијења, Невесиње истакао је да је Жупа 1928. када је издала сва зелен довела као помоћ лекара у село. Лекар је установио скорбут. Црвени крст је дотерао зеље, воће и лимуне. (8) У току неродних година 1927. и 1928. жупа је делила сиромашним сеоским породицама преко соколских чета храну у вредности од 196.332 динара. Новац је жупа сакупила од соколских друштава Савеза Сокола и пријатеља соколства. (9)

Бранко Хопе, члан соколског друштва   Дубровник писао је о сеоским четама у листу Савеза сокола „Соколском гласнику”. У свом чланку истакао је : „ … Са селом морамо бити у тесној вези, село морамо чешће обилазити, сродити се са његовим животом, упознати његове тегобе, поучавати га и од њег се учити. То се може постићи само непрестаним контактом старешинства жупе и села, … што је мањи териториј то је контакт чешћи а успех већи. “(10)

Соколска чета Орашац основана 1931. имала је 1934. 74 члана, а чета Затон основана исте године имала је 89 чланова. Бабино Поље (1933) 176 чланова, Ћилипи (1931) 109, Ђуринићи-Молунат (1931) 40 чл, Говеђани (1933) 40 чл, Комолац (1933) 58, Корита (Мљет) (1933) 31, Мандаљена (1931) 45, Мокошица (1930) 62, Мравинци (1933) 39, Мрцине (1933) 25, Плат-Солине (1933) 36, Плочице (1931) 86, Пострање (1931) 69, Слано (1931) 49, Суђурађ (1933) 101, Витаљина (1931) 55. (11)

О раду сокола у Дубровнику писалао је “Зетски гласник”. Истакао је поводом оснивања соколских чета у Мокошици (Ријека Дубровачка), у Груди, Ћилипима и Плочама (Конавле) да је у те чете приступио велики број чланова и да се радило интезивно. Повод за чланак било је оснивање соколске чете у Пострању (Жупа Дубровачка) за села Грбавац, Мартиновићи, Макоше и Буићи. Из Дубровника је стигло посланство сокола, које је пред школом у Пострању поздравила бројна чета омладине. Био је подигнут и славолук пред којим је одасланство поздравио Мише Кисић. Старешина сокола из Дубровника Шутић захвалио се на поздраву и разложио окупљеној омладини о соколској идеји, организацији и раду. У чету се уписало 56 чланова. Изабрана је Управа у којој су били : старешина Кристо Регјо, заменик старешине Мише Кисић, тајник Никола Келез, благајник Мартин Лале, начелник Антун Регјо, просветар Рино Лујак, ревизори Антун Кристовић, Андро Самбраило и Марко Келез. После избора старешинства др. Дражић, заменик старешине Соколског друштва Дубровник поздравио је изабрану браћу, те им препоручио провођење соколског братства и издржљивости у раду за соколске циљеве. Шутић је закључио скупштину и захвалио присутнима на бројном одзиву. По завршетку скупштине била је одржана прва вежба чете на простору испред школе. Вежбу је водио Кавчић, предњак Соколског друштва Дубровник.У чланку се истицало да су учитељи дубровачког среза потпомагали при оснивању чета, што је служило на част њима и њиховим предпостављенима. (12)

Рођендан престолонаследника Петра прославио је 6. септембра 1931. дубровачки соко заједно са са својим сеоским четама из Орашца и Затона. Соколско друштво приредило је излет у Орашац. После свечаности у Дубровнику, засебним паробродом све категорије Сокола, на челу са музиком, пошле су у луку Затон. Сеоска чета Затон срдачно је дочекала излетнике, па су се сви заједно упутили у Орашац. Старешина чете у Орашцу, добровољац са солунског фронта Лука Злошило, одржао је соколима патриотски говор. Соколе је поздравио и подстарешина чете Антун Тројановић из Трстеног. Староста дубровачког сокола Нико Шутић захвалио се на братском дочеку. Говори су поздрављени са поклицима краљу, отаџбини и престолонаследнику. После кратког одмора у скромном соколском дому вежбачи су наступили на заједничкој јавној вежби. На вежби биле су : женска деца извела су просте вежбе слета у Сплиту; сеоске чете Орашца и Затона вежбале су вежбе са штаповима; чланови сокола из Дубровника изводили су просте вежбе слета у Сплиту; чланице из Дубровника извеле су вежбе са чуњевима слета у Сплиту; женски нараштај из Дубровника извеле су просте вежбе слета у Сплиту; чланство из Дубровника извело је вежбе на пречи; женски нараштај из Дубровника ритмичне вежбе „Црногорке”. Раздрагана публика поздравила је вежбе са френетичним одобравањем. Након вежбе одржана је забава „под платаном” уз игру народних кола. При одласку дубровачких сокола и чете Затон, сви соколи сврстани у редове промарширали су кроз Орашац до соколане. Испред соколане говорио је Л. Мозара, а којем се у име дубровачких сокола захвалио Иван Ковач. (13) У Чибаћи у Жупи дубровачкој одржане су 14. августа 1932. утакмице за наслов “најбоља чета у 1932 години” и за прелазни дар матичног друштва Дубровник. Учествовале су чете Ћилипи, Ђуринићи-Молунат, Горња Жупа, Мандаљена, Мокошица и Плочице. По 6 најбољих вежбача из сваке чете борило се у дисциплинама : 1) наступ к простим вежбама; 2) просте вежбе; 3) трчање на 100 метара; 4) бацање кугле; 5) скок у вис из залета; 6) скок у даљ са залетом и 7) вучење конопа. Чета Мокошица је била прва и добила је наслов “најбоља чета у 1932 години” и прелазни дар Соколског друштва Дубровник. Као појединци : прво место Миливој Ћурлица (Мокошица ) затим Бошко Вуличевић (Мокошица ), Перо Кушељ (Плочице), Јозо Ћурлица (Мокошица ), Перо Кристовић ( Горња Жупа) и Перо Калачић ( Ћилипи). (14)

Соколско друштво Дубровник приредило је 1936. излет у Мокошицу на Спасово, крсно име мештана Мокошице. У листу „Дубровник” о томе : „излет, који је онако триумфално и братски од родољубивих Мокошичана дочекан, а забава је прошла у најбољем реду, слози и љубави, макар су неки завиђењаци хтјели то да омету.” (15)

У Дубровнику су 20. септембра 1936. одржане окружне и четне соколске лакоатлетске утакмице. Утакмице су одржане пре подне на Грушком пољу. Учествовало је 11 такмичарских врста. Победила је соколска чета Затон и по трећи пут добила сребрни ловор-венац, дар краља Александра. Друго место је освојила чета Орашац, треће чета Бабино Поље, а четврто чета Горња Жупа. У окружном такмичењу чланова победило је Соколско друштво Цавтат, у чијој врсти се истакао Ване Ивановић, познати тркач препона. Соколско друштво Дубровник је заузело друго место. На 100 метара трчао је Ване Ивановић 11,5 секунди, на 1500 Влахо Лучић 5,17. У скоку у вис и у даљ победио је Ване Ивановић. У бацању копља први је био Ренци Лучић, а у бацању кугле Ване Ивановић. Нараштајци Дубровника победили су нараштајце Цавтата. Душан Штегер је био први на 100 и 400 метара. У скоку у вис, даљ и бацању кугле први је био Вуковић. Марија Мозетић победила је у кугли и копљу, а Марија Бенић била је прва у скоку у вис, у даљ, у трчању на 60 метара. Такмичење је завршено утакмицом у одбојци између чланова друштава Дубровник и Цавтат. Победило је друштво Дубровник.   После подне победнички венац предао је чети Затон генерал Вуковић, командант места, и изасланик краља, на шеталишту краља Александра. Затим је др. Докић, изасланик и просветар Соколске жупе Мостар, говорио о соколској мисли, соколским задацима, као и о сврси соколског вежбања. После тога на јавној вежби изведене су просте вежбе мушке и женске деце, вежбе мушког и женског нараштаја, игре мушке и женске деце, просте вежбе чланица, вежбе батинама-чланови, народна кола-чланице и женски нараштај и вежбе са справама. Програм је завршен манифестационом поворком кроз Дубровник, где се клицало краљу, Југославији и соколству. (16)

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

1. „Соколска жупа Мостар”, „Споменица II покрајинског слета Сокола Краљевине Југославије у Сарајеву, Сарајево, 1934, стр. 100,101;
2. „Соколска жупа у Мостару”, „Соколски гласник“, Загреб, 1920, бр. 4, стр. 205; „Соколска жупа Мостар”, „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 126;
3. „Соколска жупа Мостар”, „Споменица II покрајинског слета Сокола Краљевине Југославије у Сарајеву, Сарајево, 1934, стр. 100,101;
4. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 54;
5. „Од Побратима до соколских чета”, „Споменица II покрајинског слета Сокола Краљевине Југославије у Сарајеву, Сарајево, 1934, стр. 108-117;
6. „Соколска жупа Мостар”, „Споменица II покрајинског слета Сокола Краљевине Југославије у Сарајеву, Сарајево, 1934, стр. 103;
7. „Жупски преглед“, „Соко Душана Силног” Београд, мај 1928, бр. 5, стр. 90;
8. Нико Чабрило, „Соколство у селима”, „Соколска њива” Календар за соколско село за просту 1937 годину“,   издање Просветног одбора Савеза Сокола краљевине Југославије, стр.131, 132;
9. „Соколска жупа Мостар”, „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 126;
10. Бранко Хопе, „Разграничење жупа”, „Соколски гласник”, Љубљана, 11 аугуста 1930, бр. 19, стр. 2;
11. „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр. 187,198, 199, 200-202, 203;
12. „Соколство у околици Дубровника”, „Зетски Гласник”, Цетиње, 1931, бр. 17, стр. 4;
13. „Излет у Орашац 6.о.м”, „Соколски гласник”, Љубљана, 24.септембра 1931, бр. 39, стр. 3;
14. „Утакмице чета Соколског друштва Дубровник”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1. септембра 1932, бр. 35, стр. 4;
15. „Спасово у Мокошици”, „Дубровник”, Дубровник, 8. мај 1937, бр. 14, стр. 3;
16. „Соколске окружне и четне утакмице у Дубровнику”, „Соколски гласник”, Љубљана, октобра 1936, бр. 40, стр. 4; Р-р, „Јавна вежба”, „Соколски гласник”, Љубљана, 26 септембра 1936, бр. 38, стр. 4;

Везане вијести:

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ

Сукоб Сокола на Приморју и дела Католичке цркве

СУДБИНА СОКОЛА У ХРВАТСКОЈ

Савез сокола од забране 1941. до 2015.

СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ

Руско Соколство у Краљевини Југославији