Sećanje na žrtve genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj

Na 15. sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne Skupštine Republike Srbije, održanoj 22. aprila 2019, članovi Odbora razmotrili su jedinu tačku dnevnog reda, sećanje na žrtve genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, povodom 74 godine od proboja poslednjih jasenovačkih logoraša.

Predsednik Odbora Miodrag Linta je, na početku sednice, istakao da je 22. april dan kada su 1945. godine poslednji zatočenici najveće fabrike smrti na Balkanu, u Drugom svetskom ratu, Jasenovcu izvršili proboj. On je naveo da je u noći između 21. i 22. aprila od preko 1000 zatočenika njih oko 600 krenulo u proboj, a preživelo je svega 117 ljudi. Istog dana proboj je izvršilo 147 logoraša u Kožari od kojih je preživelo svega 11 njih. Predsednik Odbora naveo je da u Hrvatskoj od dolaska Tuđmana i HDZ na vlast 1990. godine traje proces rehabilitacije zločinačke NDH i ustaške ideologije. Hrvatska je još 1993. godine donela zakonske odredbe da se preživelim ustašama i drugim pripadnicima zločinačke NDH, kao i njihovim porodicama isplaćuju penzije.

Linta je istakao da vlast u Hrvatskoj, između ostalog, finansira desetine udruženja koja kao svoja obeležja koriste ustaški grb sa početnim belim poljem i ustaški pozdrav „Za dom spremni”, finansira udruženja koja zastupaju anticivilizacijsku tezu da je Jasenovac bio sabirni i radni logor i finansira koncerte jednog od glavnih promotera ustaštva, pevača Marka Perkovića Tompsona i druge. Aktuelna vlast u Hrvatskoj je donela 2016. godine sramnu odluku da Hrvatski sabor ponovo bude pokrovitelj komemoracije ubijenim ustaškim zločincima u Blajburgu gde se svake godine okupljaju hrvatski zvaničnici i desetine hiljada Hrvata koji žale za propašću NDH. Prema Linti, Hrvatska se još nije suočila sa svojom zločinačkom prošlošću, nije priznala da je NDH počinila zločin genocida nad srpskim narodom, nije izrazila kajanje srpskim žrtvama i nije zatražila oproštaj.

Dušan Bastašić, predsednik Udruženja Jadovno 1941. iz Banjaluke naglasio je da Republika Srbija, odnosno srpsko društvo u celini do danas se nije terminološki odredilo prema zločinu genocida koji je počinjen nad pravoslavnim Srbima od strane Nezavisne Države Hrvatske. Dok su Jevreji i Romi uveli terminologiju koja je planetarno poznata za genocid izvršenim nad ovim narodima, Srbi i dalje nemaju termin za genocid počinjen tokom Drugog svetskog rata od strane Nezavisne Države Hrvatske, i dao je ideju da se pomenuti genocid imenuje kao Pokolj. Linta je naveo da termin Pokolj, kao naziv za genocid nad srpskim narodom, Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske ocenio kao nepodoban. Navedena institucija smatra da i dalje treba da se koristi pojam genocid za nezapamćeni masovni zločin koji je izvršen nad srpskim narodom tokom Drugog svetskog rata u NDH.

VIDEO SNIMAK SEDNICE POGLEDAJTE OVDE

Istoričar prof. dr Vasilije Krestić, istakao je da Republika Srbija ne može da ponudi podobna rešenja za najopštija pitanja poput termina kojim će se imenovati počinjen događaj, te da u Srbiji ne postoji ni jedan memorijali centar za žrtve genocida, dok Jevreji u svetu imaju 17 memorijalnih centara podignutih za žrtve Drugog svetskog rata. On je podsetio da i da Staro sajmište koje će biti pretvoreno u memorijalni centar, biti memorijalni centar Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, a ne samo za žrtve Jasenovca, što takođe govori o nedovoljnoj posvećenosti o žrtvama Drugog svetskog rata.

Stefan Radojković, sekretar Odbora za Jasenovac Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve, prisutnima je govorio o aktivnostima kojim se Odbor bavi i dodao da se vode zavetom ostavljenim od strane vladike Nikolaja Velimirovića, da se praznuju Novomučenici Jasenovački, da se svetu objavljuju, odnosno da se svet upozna sa stradanjem srpskih mučenika i da se srpski narod ne sveti za nepravdu koja mu je učinjena, već da ne zaboravlja i uči iz svojih iskustava.

Nenad Antonijević, savetnik u Muzeju žrtava genocida, govorio je o aktivnostima Muzeja i potrebi da se o ovom pitanju govori više u javnosti, kako srpska istorija ne bi pala u zaborav.

Na sednici su govorili i Slavko Milanović, predsednik Udruženja logoraša Jasenovac, Milinko Čekić, počasni predsednik Udruženja logoraša Jasenovac, Snežana Dragosavljević, potpredsednik Udruženja logoraša Jasenovac, Jelena Radojčić, član UO Udruženja logoraša Jasenovac i Ranko Bujić, član UO Udruženja logoraša Jasenovac. Članovi Udruženja govorili su o inicijativama koje su podnosili Narodnoj skupštini i drugim državnim i međunarodnim institucijama, naglasivši da očekuju da će u budućnosti nailaziti na više razumevanja i podrške koja je udruženjima potrebna. Jedna od tih inicijativa jeste da Narodna skupština Republike Srbije donese Deklaraciju o osudi genocida u NDH.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora Miodrag Linta, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Dragan Veljković, Blaža Knežević, Aleksandar Čotrić, Aleksandar Marković, Olivera Ognjanović, Goran Nikolić, Snežana Paunović i Marjana Maraš.

Linta je na kraju sednice rekao da će do naredne sednice Odbora biti pripremljeni zaključci u vezi osnivanja Memorijalnog centra srpskih žrtava genocida NDH, usvajanje Deklaracije o genocidu nad Srbima Romima i Jevrejima u NDH i drugi koji se odnose na negovanje kulture sećanja na nezapamćeno i masovno stradanje našeg naroda u NDH. On očekuje da će Odbor na narednoj sednici jednoglasno usvojiti predložene zaključke.

Izvor:

Narodna Skupština Republike Srbije