Sećanje na srpsku Orleanku

Knjiga Boška Bojovića plete priču o topličkoj heroini Jeleni Šaulić Bojović. Mlada učiteljica postala borac Gajtanskog odreda

U sali Skupštine opštine Pljevlja promovisana je knjiga Boška Bojovića „Jelena Šaulić Bojović – junaštvo je car zla svakojega“. O knjizi su govorili dr Veljko Đurić Mišina, direktor Muzeja genocida u Beogradu, novinar Milan Knežević i autor prof. dr Boško Bojović.

Prethodno je episkop budimljansko-nikšićki i administrator eparhije mileševske Joanikije, sa sveštenstvom i monaštvom Arhijerejskog namesništva pljevaljskog, na Varoškom groblju održao parastos Jeleni Šaulić Bojović, koja je umrla 21. marta 1921. godine.

Autor knjige prof. dr Boško Bojović, profesor na Sorboni, inače unuk Jelene Šaulić Bojović, govorio je o životu slavne Durmitorke.

– Za ovu Srpsku Orleanku, kako su je prozvali neki od publicista i novinara, ostaje nedorečeni dug i dužnost sećanja, posebno u dolazećoj stogodišnjici Topličko-jablaničkog ustanka. Dug i dužnost ne samo sećanja već i samopoštovanja i poštovanja svetlih likova zajedničke prošlosti, posebno stoga što je njeno nasleđe „delo uzvišene nesebičnosti“, rekao je Bojović.

Milan Knežević je, između ostalog, istakao da knjigu Boška Bojovića, posvećenu Jeleni Šaulić Bojović, vidi kao impuls svesti o sopstvenom istorijskom trajanju, koji će, izvesno je, dobiti i svoj nastavak i dimenzije razumljivije i prihvatljivije generacijama koje dolaze.

Ćerka sveštenika Perka, najmlađa od petoro dece, rođena je 1896. godine u selu Junča Do ispod Durmitora. Kako je, pričalo se, otac došao u sukob sa crnogorskim dvorom, porodica Šaulić se preselila u Medveđu, u kojoj je Jelena odrastala. Opisivali su je kao krupnu devojku crne kose, prodornog pogleda i britkog jezika, izuzetne lepote, pa je u narodu ostala uzrečica „lepa kao Jelena Šaulić“.

Bugari su 17. februara 1917. godine ubili njenu majku Stanu (rođenu Knežević), a četiri dana kasnije buknuo je Toplički ustanak, kojim je nakratko stvorena slobodna republika. Među Srbima koji su se podigli protiv bugarskog zuluma bili su i sveštenik Perko sa ćerkom Jelenom. Mlada učiteljica nije mogla mirno da sedi dok je trajao Prvi svetski rat, već se pridružila četi Koste Vojinovića na Radan planini. Postala je borac Gajtanskog odreda.

Kažu da se godinu dana posle njene smrti među pripadnicima plemena Drobnjak, kojem je pripadala, nisu čule gusle ni pesma. Sva slavlja su ostavljena po strani. Posthumno je odlikovana Karađorđevom zvezdom sa mačevima, koja se dodeljuje za izuzetnu hrabrost, a 2005. godine je dobila spomen-obeležje na pljevaljskom gradskom groblju, gde je sahranjena.

SEOBE

NAKON rata sa suprugom se preselila u Pljevlja, u selo Otiloviće, gde je radila kao učiteljica. Godine 1920. rodila je sina Iliju i umrla nepunih godinu dana nakon toga, 21. marta 1921. godine, u 26. godini života, plativši danak surovom životu žene ratnika.

Autor: M. D.

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Novi Sad – Svečano otvaranje izložbe „Heroine u balkanskim …

Posmrtne ostatke heroine prenose u Užice: Tamo daleko, za …

Srbija pamti heroje | Jadovno 1941.