Sećanje na mučenike postradale u austrougarskim logorima

Crkvena opština Beč tradicionalno svake godine 1. novembra (na verski i državni praznik Svih svetih) organizuje posete grobljima srpskih interniraca i stradalnika iz Prvog svetskog rata na prostoru Burgenlanda na istoku Austrije.

Ovogodišnja poseta grobljima izdvajala se posebno time što je sa narodom na pokloničko putovanje krenuo i nadležni Episkop Njegovo Preosveštenstvo g. Andrej. Vernici su najpre posetili groblje u Bruk Nojdorfu, gde je odslužen mali pomen postradalim Srbima, a zatim i drevni Nežider (Neusiedl am See), gde je tokom rata nevino postradalo više hiljada Srba.

Zajedno sa najvišim predstavnicima mesnih opštinskih vlasti, vojske i policije, a u organizaciji austrijskih udruženja za zaštitu grobalja, vernici na čelu sa svojim Arhipastirom uputili su se prema spomeniku srpskim zatočenicima, gde je održan parastos, na kome su prisustvovali mnogi mesni zvaničnici. Na tom strašnom mestu, pre sto godina, nalazio se logor u kome je izginulo do sedam hiljada Srba. Posle parastosa, episkop Andrej je održao govor u kome je posebno istakao da hrišćani kao deca Božja moraju opraštati, ali da ne smeju da zaborave stradanja. Sećajući se ovih stradalnika, svi su pozvani da sve čine da se bezbožna nedela ne ponove. Prisutnima se obratio i gradonačelnik Nižidera g. Kurt Lenč, koji već osamnaest godina redovno prisustvuje ovom molitvenom skupu.

Istog dana, u Baldogosanju (Frauenkirchen) služen je parastos u nekadašnjem ratnom logoru gde su poklonike iz Beča dočekali predstavnici opštinskih vlasti, rimokatoličke i evangeličke crkve i veći broj mesnih žitelja. Povodom stogodišnjice izbijanja Prvog svetskog rata, mesne vlasti su pripremili poseban program u spomen stradalnika ovog logora, u kome je između 1914. i 1918. godine bilo zatočeno oko 30.000 nevinih žrtava. Episkop Andrej, uz sasluženje bečkih paroha prote Krstana Kneževića i prote Jovana Alimpića, odslužio je parastos i obratio se prisutnima ističući da logori kao mesta mučeništva niko ne sme prikazivati kao da se u njima umiralo tobože od epidemija ili loših uslova za život, već da se ta mesta žigošu kao mesta stravičnog stradanja.

Pokrajinski guverner Hans Nisel je u svom obraćanju istakao kako je za njega nezamislivo da je na malom prostoru ovoga logora svojevremeno moglo da se nalazi i do 30.000 logoraša. Posle govora i polaganja venaca od strane opštinskog rukovodstva, usledio je recital učenika srednje škole koji su čitali pisma srpskih logoraša svojim najmilijima u Otadžbini. Povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata, na ulazu u logor postavljena je prigodna ploča sa tekstom o istorijatu ovog stratišta, a gradonačelnik Baldogosanja Jozef Cinijel je na kraju sve prisutne pozvao na zajedničko druženje.

Poklonička grupa srpskih parohijana iz Beča, po završetku programa i zajedničkog ručka, obišla je još jedan ratni logor (1914-1918 / 1941-1945) u Kajzerštajnbruhu i u kasnim satima se vratila u austrijsku prestonicu.

Izvor: SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA