arrow up

Подијелите вијест:

Сећање на Бошка и Адмиру, сарајевског Ромеа и Јулију

Прича о Бошку и Адмири, једна је од оних ратних љубавних прича која никога није оставила равнодушним тог 18. маја 1993, али ни данас, 23 године касније јер јен њихова љубав била је јача од смрти

Србин Бошко и Муслиманка Адмира брутално су убијени на сарајевском Врбања мосту, а њихова загрљена тела су на том месту остала и неколико дана касније.

Слика те трагедије обишла је свет, а њихове убице до данас нису идентификоване. Сарајевски Ромео и Јулија, како их медији у региону најчешће називају, симбол су заједништва и суживота у главном граду БиХ, иако они немају спомен обележје.

Упознали су се на сарајевској Олимпијади, а пријатељство је убрзо прерасло у средњошколску љубав, која се наставила и када су главни град БиХ засуле гранате.

Њихови родитељи подржавали су ову љубав. Заједно су ишли на летовања, зимовања и забаве – били су нераздвојни.

Планирали су будућност, заједнички живот, венчање, децу, старост, а онда им је судбина на мосту, који је Сарајево делио на два дела, заувек прекинула снове.

Бошко због Адмире није отишао из Сарајева, а иако су живели километрима далеко, виђали су се сваког дана.

Годину дана након почетка рата у БиХ одлучили су да напусте град и потраже бољи живот негде где њихова љубав неће бити осуђивана и где неће морати да ходају погнуте главе због имена и презимена.

Преко заједничког пријатеља су договорили излазак из опкољеног Сарајева те су 18. маја 1993. године кренули ка слободи.

Верујући да је на снази примирје, нису чекали ноћ него су кренули у 17 сати, али су стигли само до Врбања моста где је први метак из снајпера погодио Бошка, а потом и Адмиру.

Смртно рањена она је допузала до мртвог Бошка, загрлила га и издахнула.

Њихова тела су седам дана лежала на истом месту јер су се налазила на “ничијој земљи”, а на крају су их извукли припадници Војске Републике Српске и покопали их на гробљу у Лукавици.

По завршетку рата су Адмирини родитељи тела пребацили у Сарајево где су сахрањени једно поред другог на гробљу Лав.

(banjaluka.net)

Извор: НОВОСТИ

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​