arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Aкадемик Василије Крестић

Василије Крестић: У дијалогу са епохом

Пише др Славенко Терзић Књига интервјуа са Василијом Крестићем доноси целу лепезу његових становишта не само о важним историографским питањима, него и о многим проблемима савременог друштвеног живота, културе, нације у целини, моралним и идеолошким искушењима времена Има ствараоца, међу њима и историчара, који за собом остављају или су оставили плодно дело, али су остали потпуно по страни  јавног живота, живећи тихо и готово нечујно у својој радној соби. Насупрот њима, стоје они који живе у некој врсти сталног дијалога са својим временом, његовим идејама и њиховим носиоцима. Академик Василије Ђ. Крестић је обимним научним делом деценијама присутан у интелектуалном и јавном животу земље, у отвореном дијалогу са епохом. Књига

Ратко Дмитровић

Молитва на гробу блаженог Алојзија

Пише Ратко Дмитровић И овај четврти по реду обилазак Хрватске од стране ватиканског поглавара само је учврстио Србе у убеђењу да Католичка црква није и никада неће променити однос према усташтву и НДХ, из простог разлога што су и усташе и НДХ саставни, нераскидиви део те цркве После прошлонедељне папине посете Загребу ваљда је и последњем православцу, Србину, јасно да се ништа није променило, нити ће се мењати у односима Католичке цркве, државе Ватикан, према Србима. Значи ли то да је међу дечицом Светога Саве било оних који су веровали да ће папа, ту у комшилуку, у ове дана кад се закључују листе гостију за обележавање 1.700 година Миланског едикта,

Глина

Глински коридор смрти

Пет дана након напада ХВ-а, отишао сам до пута којим је пролазила колона. Тражио сам цигарете. Затекао сам застрашујуће призоре, видио сам само мртве, живих више није било. Били су убијени из пушчаног оружја и сви пошприцани неком црном текућином, тако да им нисам могао разазнати лица. Пребројао сам 13 мртвих тијела, сјећа се Стеван Остојић из Брубња Првоступањска хашка пресуда генералима Анти Готовини и Младену Маркачу за ратне злочине у бившем УН-ову сектору Југ отвара готово заборављено питање што се за и након „Олује“ дешавало на подручју сектора Сјевер. Да су аугустовски дани и ондје били натопљени крвљу, говоре подаци: Хрватски хелсиншки одбор биљежи 267 жртава, но та бројка

Велика Британија

Тито је тражио бомбардовање Србије 1944!

Аутор: мр Владимир Димитријевић Милослав Самарџић: „Крвави Васкрс 1944“ (Савезничка бомбардовања српских градова,УНА Прес, Београд 2011.) То да је српски народ „јаук и гробље“ знао је, у „Лирици Итаке“, Милош Црњански, а у „Другој књизи Сеоба“ записао је да су и други народи страдали, а не само Срби, али да је другим народима било дато да предахну, а да Србима није било дато чак ни то. Заблуде и заборав Најстрашније од свега је то што све, свагда, стално заборављали. И допуштали себи да верујемо у илузије, што се нарочито дешавало нашим интелектуалцима, заслепљеним разним врстама космпополитских (а касније и комунистичких) заблуда. Један од најтрагичнијих примера је свакако онај који описује

Премијерка Јадранка Косор

Хрватска уводи статус Хрвата без хрватског држављанства

ЗАГРЕБ- Хрвати који живе у иностранству, а немају хрватско држављанство, убудуће би требали пуно брже и једноставније требали доћи до хрватског пасоша. Онима којима матичне државе бране стицање двојног држављанства, Загреб ће дати „статус Хрвата без хрватског држављанства“, који ће им у Хрватској омогућити разне повластице. Одлучила је то данас Влада Хрватске, усвојивши посебну Стратегију о односима с Хрватима изван Хрватске. Након ње, устврдио је Гордан Јандроковић, министар вањских послова, донијеће се и посебан закон о Хрватима у свијету, те ће се основати централно тијело за сарадњу с њима и посебан Савјет Владе. Ради јачања односа с дијаспором, утемељиће се и обиљежавати и Дан Хрвата ван Хрватске, мада још није

Убијени хендикепирани српски цивили

Данци знају тко је крив

У чланку, објављеном у холандским новинама „Хет Пароол“, тадашњи виши наредник данских миротвораца Јан Вел Дорф изјавио је да су неуниформиране особе српским избјеглицама пуцале у главу, те да су Данци касније пронашли четверо убијених инвалида у школи у Двору Након 16 година шутње, дански је војник испричао како је са својим колегама, као дио мисије УН-а, био нијеми свједок убиства деветеро хендикепираних српских цивила у основној школи у Двору, дан након службеног завршетка „Олује“, 8. августа. Дански војници, вјеројатно мучени савјешћу, испричали су телевизији БТ своје виђење тог догађаја. Егзекуција немоћних цивила, који су били у колицима или на штакама, одвијала се само неколико метара од 200 данских војника

Асоцијација

Култура у избјеглиштву

КУЛТУРА У ИЗБЈЕГЛИШТВУ Са прогоном Срба из Српске Краjине и Хрватске током рата 1991 – 1995, а посебно у воjним операциjама „Бљесак“ и „Олуjа“ у маjу и августу 1995. године, дошло jе и до систематског уништавања споменика културе како би се уклонили трагови милениjског присуства Срба на тим просторима.[1] Нажалост у Србиjи ниjе постоjало расположење да се покрене домаћа и свjетска jавност како би се заштитила напуштена споменичка баштина. Гласови риjетких поjединаца били су недовољни да се то постигне. У протеклом периоду духовна баштина ниjе пописана нити законски заштићена. Ако се овоме дода недовољна брига институциjа културе у Хрватскоj коjе се баве овом проблематиком може се закључити у каквом се

Ратко Дмитровић

Априлски несташлуци Ивана Звонимира

Како је Иван Звонимир Чичак још једном улетео у замку која чека свакога чији је циљ да оспори или релативизује улогу Срба у Другом светском рату и због чега се присетио маспоковске улоге Анте Јосиповића, оца садашњег председника Хрватске Тешко је у Хрватској наћи особу која има лепу реч о Ивану Звонимиру Чичку. Тај човек, кажу његови противници и непријатељи, претворио је сопствени живот у инцидент. Што свесно, што несвесно. Ево већ двадесет година, од оних дана када му је дозвољено јавно иступање, ускраћено због политичког деловања на матрици хрватског национализма, Чичак се не скида са страница хрватске штампе и тамошњих телевизијских екрана. Поводи су различити, крећу се од политике,

alojzije.jpg

Немар и небрига за сопствене жртве

Србија данас, међутим, није јака СФРЈ, нити су њене службе МОСАД који је својевремено отео Адолфа Ајхмана на улици и пребацио га у Израел. Али, када су нас неке друге установе, попут Министарстава спољних послова или правде, известиле о напретку у случајевима „Кепиро“, „Ашнер“ или „Егнер“? Починили су језиве злочине и, ипак, умакли људској правди… А многи су могли, и морали, да окончају живот у затвору – само да су се политичке и судске власти потрудиле“, пише познати ловац на нацисте и директор Центра „Симон Визентал“ Ефраим Зуроф у својој код нас управо објављеној књизи „Ловац на нацисте“. Зуроф је током вишедеценијске потраге открио 2.884 људи осумњичених да су били

Ратко Дмитровић

Оживљавање гркокатолика

Ко је и због чега дао налог теренским активистима актуелног пописа у Хрватској да Србе из православља преводе у гркокатолике и у каквој је то вези са процесом који се у 19. веку одвијао у Далмацији Семе хрватске мржње према Србима изнето је из католичке цркве. Знам да ова констатација звучи тврдо, али докази који се у њену корист могу принети још су тврђи. Имао сам непуних тридесет година живота иза себе када ми је један пензионисани дипломата, Хрват из Далмације, у разговору вођеном крајем осамдесетих, у кафани загребачког хотела „Дубровник“, дословно изговорио реченицу са почетка овог текста. Тај човек одавно није жив, али ћу његово име и презиме прећутати

Српска Црква у Другом светском рату

Из Архива Св. Архиjереjског Синода Српске Православне Цркве Приредио Епископ Атанасиjе Посебан отисак из зборника Сербиа и коментари за 1990. / 91. Издање Задужбине Милоша Црњанског У оквиру „Проjекта Растко – Библиотеке српске културе на Интернету“ на Интернету обjавили: Зоран Стефановић, Наташа Деветаковић, Милан Стоjић и Михаило Стефановић, октобра 1999. САДРЖАЈ Реч приређивача ИЗВЕШТАЈ Почетак рата. Први ваздушни напад на Београд Евакуациjа Његове Светости Патриjарха и особља Светог Архиjереjског Синода у манастир Раковицу Долазак у Београд избеглих српских архиjереjа из Старе Србиjе – Македониjе Прекид веза са унутрашњошћу и разграничење наших покраjина Настоjања да cе Његова Светост Патриjарх пусти на слободу Заточење Његовог Преосвештенства Епископа жичког господина Николаjа Заточење и

Радован Калабић поред споменика ослободиоцу Београда, Васи Чарапићу.

Р. Калабић: О актерима, таоцима и тројанским коњима историје

На душу краља Петра II Карађорђевића и до данас се свом тежином наваљују три велика греха. И присталице и противници Круне, сваки из свог угла, слажу су у оцени да је југословенски монарх за време Другог светског рата пропустио јединствену прилику да се авионом спусти у поробљену Отаџбину. Да се прикључи борби за њено ослобођење и личним примером покаже колико му је, као крунисаној глави, стало до слободе и до суверенитета народа и државе коју је представљао. Да се, на крају крајева, тим одважним чином потврди као достојни потомак својих славних предака, који порекло воде од вожда Првог српског устанка, неумрлог Карађорђа Петровића. Тим поводом, у својим Мемоарима које је

Василије Ђ. Крестић

Руководство САНУ води противсрпску политику

Пише Василије Ђ. Крестић Преносимо у целини говор академика Василија Ђ. Крестића, којим је, на Конференцији Српске академије наука и уметности, одржаној 17. марта 2011. године, оптужио вођство САНУ да су маргинализовали ову институцију и довели до тога да изгуби достојанство и углед, да се претвори у трабанта дневне политике У протеклих неколико година у јавности се могу чути оцене да је Српска академија наука и уметности занемела, да је саму себе из друштва изопштила, да је својим неодговорним односом према кључним проблемима државе и народа, каквих, нажалост, има у изобиљу, показала да, иако је највиша научна и уметничка установа у држави, ни не покушава да утиче на неке догађаје

Divoselo_spomen_ploca.jpg

Књига: Проф. Миле Рајчевић: “ Дивосело, Читлук и Орнице у времену и трајању „.

У припреми jе књига проф. Миле Раjчевића: “ Дивосело, Читлук и Орнице у времену и траjању „. Уз сагласност аутора, преносимо дио садржаjа у коме се наводи именични попис жртава. Један пjесник родом из Лике, у знак сjећања на мученике Јадовна, написао jе: „На сваком мjесту, и с лева и с десна Све вас, браћо, сретам и чиним Вам помен!“ Други пjесник написао jе: „Да никад заборав не падне на жртве, oд усташке руке палог милиона“. Хрватске усташе су у логор Јадовно одвели 100 Дивосељана, Читлучана и Орничана гдjе су ликвидирани на наjсвирепиjи начин без икаквог разлога, само зато што су били Срби. Подаци о страдалим у логору Јадовно узети

virovitica.jpg

И Вировитица има своје „избрисане“

  Проблем око 850 Срба који су избрисани из евиденције пребивалишта на подручју Вировитичко-подравске жупаније био је тема недавних разговора вицепремијера Слободана Узелца са жупаном Томиславом Толушићем и замјеником начелника Опћине Воћин Игором Павковићем – Питање избрисаних из евиденције пребивалишта у жупанији јест велики проблем, али се поштовањем закона може ријешити. Ми смо на састанку добили увјеравања да ће сви случајеви који су у поступку, њих 1.706, бити сторнирани и заустављени до даљњег, осим оних 850 људи који су избрисани прије годину дана. Сада се чека налог министра Томислава Карамарка полицији на терену – каже Игор Павковић и додаје да би сви који су избрисани из евиденције могли бити враћени

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

СВЕМОЋНИ

ВИС (Вокално избјеглички састав) МЛАДИЋИ – (Official Music Video) Жене, старци, дјеца

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.