arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Нападање Србије

Дан ослобођења Прњавора и Бања Луке на Аранђеловдан 1918. године

Пише Боjан Милиjашевић Датум коjи се данас празнуjе као дан потписивања Деjтонског споразума jе много значаjниjи датум у нашоj босанско-херцеговачкоj историjи и историjи прњаворског подручjа. Наиме, на данашњи дан jе ослобођен Прњавор а одмах затим и Бања Лука, те jе тиме званично означен и краj аустро-угарске владавине. Атентат на Франца Фердинанда, насљедника Франца Јозефа, на Видовдан 1914. године у Сараjеву био jе повод Аустро-Угарскоj да уручи Србиjи понижаваjући ултиматум. Србиjа jе оваj ултиматум одбила а 28. jула 1914. Аустро-Угарска jе обjавила рат краљевини Србиjи. У Сараjевском атентату су учествовали чланови „Младе Босне“ револуционарне омладинска организациjа, коjа се борила против окупациjе Босне и Херцеговине од стране Аустро-Угарске, а за њено припаjање

Олакшан повратак

Посљедњег дана засjедања актуалног сазива Сабора, 28. октобра, изгласана су два законска акта, Закон о странцима и измjене Закона о држављанству, што ће имати велико значење за повратнике коjи jош немаjу хрватско држављанство, а нарочито за повратничку популациjу у градовима коjа се враћа на основу програма стамбеног збрињавања изван подручjа од посебне државне скрби. Оба акта ступит ће на снагу 1. jануара 2012. Нови Закон о странцима олакшава повратницима регулирање привременог боравка у Хрватскоj, али и одобрење сталног боравка иако раниjе нису регулирали привремени боравак – истиче правник у Српском народном виjећу Борис Милошевић. Стални боравак У Закону пише да ће се одобрити стални боравак странцу коjи jе 8. октобра

Сарајево оптужује хрватске генерале?

Оптужница ће наводно бити подигнута против Дамира Крстичевића, Анте Готовине, Жељка Гласновића, Љубе Ћесића Роjса, Тихомира Блашкића, jош неколицине заповjедника Четврте и Седме бригаде ХВ-а и 126. домобранске пуковниjе ХВ-а, те неких заповjедника ХВО-а. Један од заповjедника акциjе ХВ-а и ХВО-а „Јужни потез“ био jе генерал Хрватске воjске и заповjедник Четврте бригаде ХВ-а Дамир Крстичевић. Било jе то вриjеме еуфориjе, након велике побjеде здружених хрватских снага коjе су темељем међудржавних споразума Хрватске и БИХ-а освоjиле Мркоњић Град и дошле надомак Бањалуци. Данас, шеснаест година послиjе, генерал Крстичевић, чиjа jе кариjера завршила присилним умировљењем након што jе 2000. године потписао фамозно „генералско писмо“, креће у нову битку. Одмазда за Паука Наиме,

Srebrenica_projekt.jpg

Ново издање Историјског пројекта Сребреница: „Српске жртве Сребренице“

Овом монографијом попуњавамо још једну велику празнину у историји ратних збивања у сребреничком крају. Широко распрострањена, проблематична, конструкција о Сребреници зависи од једне лажне представе и једне забрањене истине. Лажна представа се састоји од неутемељене тврдње да је на бошњачкој страни погубљено 8,000 ратних заробљеника, на основу чега се изводи закључак (и подиже оптужба којом се практично терети цео српски народ) да се тамо догодио геноцид. Забрањена истина, којом се ми овде бавимо, јесте судбина српског народа сребреничког краја током рата 1992. – 1995. године, чије разматрање морално и правно најозбиљније угрожава опстанак те проблематичне слике. У овој монографији, ми се упуштамо управо у ту врсту разматрања, без обзира на

mali-grdjevac.jpg

Подсјећање: Потресна свједочења избјеглица из западне Славоније о стравичном терору усташа

ПУТ ИЗ ПАКЛА • У колони дугачкоj петнаестак километара, у Бањалуку jе jуче и прекjуче приспело више од 5.000 Срба са подручjа Вировитице, Грубишног Поља, Подравске Слатине, Дарувара, Славонске Ораховице а очекуjе се долазак jош десет до 15 хиљада људи, жена и деце • Избеглице коjе су jош у шоку, сведоче да jе усташка солдатеска разарала и палила све пред собом а ко се ниjе извукао, убиjен jе или заклан на наjбестиjалниjи начин ОСТАЛА ПУСТОШ ХРВАТСКА усташоидна солдатеска опустошила jе Велику и Малу Ператовицу, Велику и Малу Барну, Лончарицу, Зринску, Велику и Малу Дапчевицу, Брђане, Горњу Рашевницу, Доњу Ковачницу, Мали Грђевац, Црепушину, Сибеник, Топчаловицу, Малу Јаснивачу… Наjгоре су прошле Велика

Бездушна фешта на месту покоља

Негде у време кад су у Београду, у галериjи Историjског музеjа Србиjе, постављали изложбу „Спомен-обележjе у Глини – незавршен проjекат“ посвећену 70. годишњици усташког покоља Срба са Кордуна и Баниjе у цркви Рођења пресвете Богородице, у Глини jе, на истом месту где jе то клање обављено, актуелни председник Хрватске Иво Јосиповић присуствовао концерту уприличеном поводом уручивања клавира локалноj школи. На истом оном простору на коме су краjем jула и почетком августа 1941. године под црквеним сводом неколико дана заредом Павелићеви кољачи с благословом Католичке цркве тзв. србосеком одсецали главе Србима, у септембру ове године изведена jе песма „У боj, у боj“, ариjа из опере „Никола Шубић Зрински“ Ивана Заjца: „Сад,

Логор Јадовно-цртеж

Јадовно – први концентрациони логор у НДХ 1941. године

Опште jе познато и заслужуjе сва поштовања, што jе jевреjски народ, коjи jе расут по читавом свету успео прикупити податке о своjим жртвама током Другог светског рата. Успех jе утолико већи, због чињенице да су Јевреjи страдали на просторима више европских држава или боље речено, где jе била успостављена немачка окупациjа и њоj одани сателити или како су називани, квислиншки режими. Илустративан jе и податак да су Јевреjи о страдању свог народа прикупили преко 130 милиона документа што jе фасцинантно. Пред две године на скупу у Београду, где се говорило о геноциду представник ромског народа нас jе обавестио да ће и они успети прикупити податке о страдању Рома у Другом

Угљевик - сјећање

Обиљежен дан повратка бораца заробљених на Лисачи

У Доњем Забрђу у општини Угљевик обиљежен је Дан мјесне заједнице и дан повратка бораца Војске Републике Српске који су 11 мјесеци били заточени након заробљавања на ратишту на Лисачи. Муслиманске јединице заробиле су 8. октобра 1994. године на Лисачи 62 борца ВРС, а 13 је изгубило животе. Заробљени су у заточеништву били до 29. септембра 1995. године. Предсједник Савјета мјесне заједнице Доње Забрђе Лазо Милошевић рекао је да је тадашњи Савјет мјесне заједнице одлучио да се слава мјесне заједнице помјери за 29. септембар, пошто је то најзначајнији и најрадоснији датум за ово село и мјесну заједницу. „Ми ћемо га обиљежавати и славити док смо живи, а млађим генерацијама ћемо

КЊИГА НА КОЈУ СЕ ЧЕКАЛО 15 ГОДИНА (5) – ЕДВАРД ХЕРМАН: 20 ЗАКЉУЧАКА О СРЕБРЕНИЦИ

Разумевање Сребренице показаће хоће ли Срби и даље бити изложени нападима за кривицу за сукоб коjи се десио када су велике силе охрабриле распад Југославиjе Недавно се поjавила у Америци књига под насловом „Масакр у Сребреници: докази, контекст, политика“ (Тхе Сребреница Массацре: Евиденце, Цонтеxт, Политицс), чиjи су аутори Пхиллип Цорwин (уводна реч), Едwард С. Херман, Георге Богданицх, Тим Фентон, Јонатхан Роопер, Георге Сзамуелy, Мицхаел Мандел и Пхилип Хаммонд. У десет поглавља, на око 300 страница, анализираjу се различити аспекти догађаjа у Сребреници. После Уводне речи Филипа Корвина, Предговора и Увода (9. jуна) Едварда Хермана и Поглавља 2 ове књиге, аутора Џорџа Богданића (види линкове на дну текста), обjављуjемо и закључно

Srebrenica_projekt.jpg

ПРИЧА О ДВА ФИЛМА СЕ НАСТАВЉА

Контроверзни филмови норвешких редитеља Оле Флиума и Деjвида Хебдича о Сребреници и Сараjеву изазвали су велико интересовање jавности у Норвешкоj и Шведскоj, где су већ били приказани, и бесне и безуспешне протесте бошњачке диjаспоре коjа jе употребила сва расположива средства да спречи њихово приказивање. Ти покушаjи су се очигледно показали потпуно контрапродуктивним. До пре неколико дана, данска телевизиjа jе са редитељима преговарала да 11. септембра прикаже само jедан од њихова два филма на тему ратних догађања у БиХ. После агресивне кампање бошњачке диjаспоре да гледаоцима у Норвешкоj и Шведскоj онемогући да у своjоj земљи гледаjу материjал коjи jе потпуно у складу са њиховим законом, настао jе бумеранг ефекат каквом се

Ратко Дмитровић

Косор у гнезду шиптарских орлова

У мору свега што се протеклих година догађало готово да је потопљен и потпуно заборављен један случај, забележен крајем осамдесетих на Косову, који се може означити као почетак страшне хрватске медијске кампање уперене против Србије, а која је за последицу имала прва окупљања Срба у Хрватској Био је то први велики медијски политичко-пропагандни перформанс на рушевинама Титове Југославије; у фебруару 1989. године, уз слабу идеју, још слабију режију, али са огромним ентузијазмом и логистиком изведен је на простору Косова и Метохије игроказ под називом „Једнонационални отров“. Ако сте заборавили, да подсетим: Тих дана Шиптари, студенти, ђаци, радници, сељаци, рудари… почели су да падају ничице, као громом погођени, а образложење је

Ratko-Dmitrovic.jpg

Книнска испорука наручене истине

Док год службени Београд буде одбиjао могућност jавног и jасног дефинисања карактера рата вођеног почетком деведесетих на тлу Југославиjе, дотле ће свако ко за то буде имао воље трљати нос српским званичницима, као што jе то неки дан Јадранка Косор урадила Борису Тадићу Оно што је дозвољено Хрватској и Хрватима није дозвољено Србији и Србима. Ту сурову истину – на којој „српски националисти“ шире теорију о међународној антисрпској завери, а српски европејци је проглашавају једном од већих неистина и заблуда „антиевропских снага“ Србије – осетио је ових дана на својој глави председник Србије Борис Тадић. Знате већ; Јадранка Косор је у Книну, на обележавању Дана домовинске захвалности, односно „Олује“, обраћајући

prebilovci2.jpg

ПРЕБИЛОВЦИ – МЈЕСТО ОПОМЕНЕ, УСПОМЕНЕ И СТРАДАЊА

Светом архиjереjском литургиjом и поменом коjе jе данас код рушевина Спомен храма Пребиловачких мученика у Пребиловцима служио владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе обиљежено jе 70 година од страдања 4.000 недужних Срба са подручjа Стоца и Чапљине, коjе су мучки и на наjсвирепиjи начин побиле усташе из тих краjева. Злочин над Србима у овим краjевима Херцеговине се поновио и у току љета 1992. године, када су воjне снаге Хрватске, ХВО-а и ХОС-а, под командом генерала Јанка Бобетка убиле велики броj цивила, уништиле све српске куће, цркве, манастире, споменике и друге обjекте. „Пребиловци су мjесто опомене, успомене и страдања, гдjе jе на наjбезочниjи и наjстрашниjи начин извршен покољ над недужним мjештанима овога

Споменик у Србу

Ратовање на правој страни, с изразитим антифашистичким карактером

За човјека који жели знати истину ништа око 27. српња 1941. није спорно. Све је темељито истражено и сваком је истинољубивом човјеку истина доступна. Устанак у Србу нису организирали нити водили четници, иако су неки њихови присташе у њему маргинално судјеловали Држим да и овом приликом вриједи подсјетити на познату Гоеббелсову максиму како сто пута поновљена лаж постаје истином. То се управо дешава у дијелу хрватске јавности, која прихваћа обезвређивање хрватског антифашизма, умјесто да њиме буде поносна као својим вриједним доприносом темељима данашње цивилизиране Еуропе. Најновија фаза те харанге започела је писмом које је 4. студенога 2009. с потписом „Жељко Томашевић, дипл. иур.“ било упућено Влади Републике Хрватске, а 8.

Сребреница

Чињенице о Сребреници – бачена рукавица

Пишу Александар Павић и Стефан Каргановић Велики део истине о ратним догађањима у Сребреници још увек није  утврђен. У интересу је међународних фактора и многих локалних играча да те чињенице никада не буду разјашњене да би се прикрила њихова властита одговорност и да би се лажна конструкција догађаја могла користити као моћан политички инструмент за уцену Србије и Републике Српске и као средство за деморализацију српског народа у целини Ближи се 11. јули, годишњица уласка српских снага у Сребреницу 1995. године. Искуство говори да ће, као и сваке године, на тај датум, као и уочи њега, грађани Србије – (и скоро целог екс-Ју простора) бити изложени баражној паљби пропагандних тврдњи

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.