Фрушка гора jе jедан од светих бастиона српске духовности. Поред Свете горе Атоске, Ловћена, поред свете лавре у Пећи, Житомислића, Возуће, Гомирjа и Крке… У сремску земљу повукла се краjем 15. столећа српска држава – да у њоj остане до пада Угарског краљевства. Успомена на њу доживела jе снагом вере поколења време када ће читава Јужна Угарска постати српска земља. У њоj jе опстала све док Провиђење српском народу ниjе вратило државу у замену за горку, столетну, епску жртву. Када jе 1690. пропало jош jедно велико српско уздање у Европу – пошто су хабсбуршке воjске напустиле области Повардарjа и Поморавља – наш народ и црква коjи су се на позив

Због чега jе антисрпство остало и даље jедна од главних одлика хрватског националног идентитета. Милош Ковић: Мржња подстицана jош од Монархиjе. Владислав Јовановић: У питању су комплекси  Хрватски брод поново плови на антисрпским таласима. Иако jе од распада СФРЈ прошло 22 године, у земљи коjа ускоро улази у ЕУ, а националних мањина готово да више и нема, Срби су и даље дежурни кривци за све. Масовне демонстрациjе против ћирилице, пребиjање православних ученика, говор мржње политичара, претходних недеља били су само део кореографиjе у Хрватскоj, коjа jе претходила фудбалском мечу у Загребу. “Хладни мир” два народа, прошле недеље jе прерастао у хладни рат. Јер, чак се и за економске проблеме и

Код нас требало установити Дан браниоца Отаџбине. Предлажем да то буде 31. маj, дан Боjа на Чегру из 1809. године У Русиjи jе 23. фебруара обележен Дан браниоца Отаџбине, док се 9. маjа слави Дан победе у Отаџбинском рату. Ми Дан браниоца Отаџбине немамо, као ни Отаџбинске ратове, зато 9. маjа славимо Дан Европе. Коjе то Европе? Исте оне коjа jе надирала (и даље надире) на Исток. Јер Совjетски Савез ниjе напала само Немачка него удружена Европа. Да, да – управо тако пише на поштанскоj марки тзв. НДХ:„Борба удружене Еуропе на Истоку“. Те и Хрвати, здушно помажући такву „Еуропу“, чак до Стаљинграда забраздише… Наша омладина у маjу, ђускаjући по трговима и даље

Година 1991, Словениjа: Логор у напуштеном руднику Дол при Хра­с­ни­ку, заробљене старешине и њихове породице (жене и деца), воj­нике на од­слу­же­њу воjног рока, цивиле, везаних руку на леђима, по­бу­ње­ни­ци довозе ка­мио­ни­ма фургонима са искљученом вентилациjом, трпаjу у руд­ничке лифтове, спу­ш­та­jу у окна пуна воде, прашине и гасова и ту ос­та­в­ља­jу. Лица „на обради“ трпаjу у на­пуштене прљаве просториjе, са бе­тон­ским по­дом, по 150 (!!) особа у простор ве­личине 14х6 метара, без воде и хра­не, ће­ба­ди за спавање! Одузимаjу им све: но­вац, накит, лична доку­ме­н­та, го­во­ре­ћи „држави (!?) коjа ратуjе са другом др­жа­вом, требаjу сре­д­ства за рат“. Логор Крањ: око 40 воjника ЈНА раздвоjили по националноj при­па­д­но­сти, у jедан угао Хрвати, у други Шћиптари, у трећем

Савез сокола краљевине Југославиjе jе припаднике соколског покрета  припремао да буду у првим редовима  бранилаца отаџбине.  Зато  су васпитавали своjе чланове као будуће браниоце народа и отаџбине припремаjући их за будућа искушења. Основни циљ сокола био jе телесно здрав, морално jак, а национално свестан народ. Истицали су да jе прва жртва у Балканском рату 1912. био београдски соко Александар-Сања Живановић. (1)  Први  покушаj  напада  на  Београд  у  Првом  светском  рату  одбили  су  чланови  београдског соколског  друштва „Душан Силни”  заjедно  са  четницима  из  Танкосићевог  одреда, финансима, жандармима  и  jедном  четом  18 пешадиjског  пука (2). Према сведочанству jедног жандармериjског официра, добровољци из редова грађана дигли су поколебани дух жандарма и осталих бранилаца.

У Вишеграду jе синоћ приказана прва, jош незавршена, верзиjа документарног филма „Спокоj краjа“ аутора Милана Никодиjевића из Врњачке Бање коjи говори о усташком злочину над 6.000 српских цивила у априлу 1942. године у вишеградском мjесту Стари Брод на Дрини. Директор фотографиjе овог документарца Зоран Дебељак обjаснио jе да jе његова екипа снимала и монтирала филм три године и да у њему говори десетак стараца и старица, коjи су преживjели усташки масовни покољ жена, дjеце и стараца у Старом Броду. Писац Момир Крсмановић рекао jе да jе из Савезног завода за статистику узео податке пописа становништва из 1954. године у коjима jе прецизирано да jе у усташком покољу у селу Милошевићи

Ако имате „Топничке дневнике“ – онда имате све. Хрвати су врло добро знали шта значе, па су их сакрили. То jе могао да уради само неко моћан, што се иначе приписуjе Карамарку, шефу ХДЗ-а и свих таjних служби у Хрватскоj Правник и дугогодишњи судиjа Саво Штрбац, своjевремено и секретар Владе Републике Српске Краjине, као дугогодишњи председник документационо-верификационог центра „Веритас“, за „Печат“ говори о борби за истину о страдању Срба у Хрватскоj, посебно кроз призму хрватско -српских правних битака пред међународним судовима.   Документационо-верификациони центар „Веритас“ jе вршњак Хашког суда и по годинама и по борби за истину, изгледа различиту, а за Србе недостижну. Хрватски генерали Готовина и Маркач су у