Тражили сте Милош+Ковић - Страница 33 од 95 - Јадовно 1941.

Почетна » Тражили сте Милош+Ковић » Страна 33

У ВРТЛОГУ ЧИКАШКИХ МАФИЈАША И УСТАША: Ново светло на убиство Александра Првог Карађорђевића

2. јул 2019.

Иван Миладиновић у новој књизи открива позадину атентата на Александра Првог Карађорђевића. Ковић: Приповедач дао несвакидашњој повести филмску, сценаристичку и књижевну форму Пише: Д. Матовић Многе дилеме из времена владавине краља Александра Првог Карађорђевића су и данас отворене, а политичка позадина атентата на њега у Марсељу 9. октобра 1934. године остала је велика непознаница. Новинар и публициста Иван Миладиновић у књизи „Кад говори мртав краљ“ покушао је у светлу нових и старих чињеница да скине вео историјске таме с марсељске трагедије. Најновије издање Компаније „Новости“ и „Јасена“ вечерас ће бити представљено у Крипти Храма Светог Саве, а од четвртка ће се наћи у продаји. – У марсељском атентату на краља

Одржан 10. јубиларни Сабор Билогораца у Београду

9. јун 2019.

У организацији Завичајног удружења Билогора Београд у недјељу, 2. јуна у Белом Потоку одржан је Сабор Билогораца. Био је то десети по реду, јубиларни скуп бивших житеља Западне Славоније, чији је родни крај смјештен у троуглу који чине градови Вировитица, Бјеловар и Дарувар. Први овакав скуп одржан је у Смедеревској Паланци, 10. јула 2010. Ранко Раделић нам је рекао да идеја о потреби да се бар једном годишње окупе сународници и обнове сјећања на отети завичај, настала је још 2008, када се у Гроцкој 15. марта састала група од 13 иницијатора за оснивање Завичајног удружења Билогора. – Покренули смо широку активност на евидентирању културне баштине Билогораца, истраживању њихове историје, етнологије

Британска обавештајна служба прати ИН4С, политичаре, професоре и СПЦ

3. јун 2019.

Британску службу итетако занима и дјелатност поједних књижевника у Црној Гори, као и, како нам је потврђено, и рад неких универзитетских професора, међу којима су Саво Лаушевић, Борис Брајовић, Драго Перовић, Душан Крцуновић и Владимир Божовић На списку интелектуалаца који су под лупом британске обавјештајне службе МИ6 која дјелује и из Црне Горе, налазе се политичари, професори универзитета, поједини новинари и градоначелници, као и свештеници и челни људи Српске православне цркве, ексклузивно сазнаје Борба. У Црној Гори се тај број креће између 30-40 особа, док их је у Србији и Републици Српској дупло више. Они евидентирају људе из владиних и невладиних организација, људе у институцијама, који по њима нагињу ка

Убили малог Марка у очевом наручју

31. мај 2019.

Нови Пазар данас обележава две деценије од дана када је НАТО убио 11 људи. Бомба „Милосрдног анђела“ бачена на стамбену зграду Био је 31. мај 1999. године, леп пролећни дан. Централна новопазарска Улица Стефана Немање била је пуна људи, нарочито деце, јер се у овој „жили куцавици“ налази и највећа новопазарска основна школа „Братство“. Одједном, из правца Косова и планине Рогозне, зачули су се авиони, а одмах потом и страшна експлозија… Разорни НАТО пројектил, кажу тежак више од пола тоне, бачен је на недужни и голоруки народ. Директно су погођени улаз у стамбено-пословну зграду комбината „Рашка“, продавница „ВМ комерца“ и месара породице „Пантовић“. У једном трену 11 Новопазараца буквално је

ПРИМЕР ДОБРЕ ПРАКСЕ… пријатељима додељене захвалнице (видео)

31. мај 2019.

Основна школа Бубањски хероји из Ниша је већ дужи низ година у пројектној сарадњи са руским школама из предмета историја и веронаука. Ове школске 2018-19. год. је доста тога заједнички урађено кроз корелацију предмета (историја, веронаука, географија, српски језик, музичко и ликовно). Из тог разлога дошли смо на идеју да по први пут захвалимо, на овај начин, учесницима који су допринели, учествовали и подржали наш рад на стваралаштву, које ће свакако користити како нашим тако и руским ђацима и онима који буду гледали ове филмове. Поред наших ученика који су учествовали у пројекту, који су и главни носиоци, на које се поносимо, захвалнице ће добити и: Епископ нишки Г. Г.

Ударили подмукло кад је било највише народа

30. мај 2019.

Десеторо невиних људи погинуло је 30. маја 1999. када је НАТО ракетирао мост код Варварина. Троје мртвих у првом, седморо у другом налету на дан Свете Тројице ЗВАЛИ су се: Сања Миленковић (16), Милан Савић (24), Војкан Станковић (31), Зоран Маринковић (33), Ратобор Симоновић (38), Ружица Симоновић (55), Миливоје Ћирић (66), Стојан Ристић (56), Тола Апостоловић (74) и Драгослав Терзић (68). Неко је кренуо пут порте Цркве Успења Пресвете Богородице: славила се Света Тројица, свечан дан за Варварин. Неко, опет, до пијаце, јер је недеља пијачни дан у вароши. Сви страдали недалеко од богомоље 30. маја 1999. године у НАТО бомбардовању моста на Великој Морави. – Наша Сања је била

ЗАШТО СРБИ ПОСТАЈУ ХРВАТИ, а Хрвати не постају Срби

29. мај 2019.

Нација, још од француске буржоаске револуције, престаје да буде етнички, већ постаје културни феномен. Припадност одређеној нацији, осећа се као таква, услед прихватања култрног обрасца који је та нација створила. Осећај припадности природно рађа и родољубље, те слогу у народу, што су кључни предуслови напретка и развоја било које државе, односно, њеног народа (нације). Тако су неке нације успеле да се очувају и у врло тешким временима, па иако су етнички потпуно прекомпоноване, оне су задржале оригинални национални осећај и државотворну свест. Као одличан пример, може нам послужити случај хрватске државне идеје и националног поноса. На нашу несрећу, ова национална идеја се, кроз историју, остваривала на рачун српског националног интереса,

Срби у Рабовцу опстају упркос немаштини и страху

27. мај 2019.

Михајиловићи су увјерени да ће немаштину преживјети, али сумњају да ће дуго трајати у Рабовцу, јер млади нити имају гдје, нити могу да се запосле На двадесетом километру од Приштине, уз пут према Скопљу, у мултиетничком селу Рабовце, територијално располућеном између општина Липљан и Урошевац, живи осамдесетак Срба, међу којима и 14 дјевојчица и дјечака млађих од 18 година. У овом насељу, оивиченом албанским многољудним селима, истрпјели су зулум албанских терориста који су јула 1999. године на путу од Липљана према селу на пружном прелазу пресрели, киднаповали, а потом и убили тројицу виђенијих Срба – Младена Васића, Миодрага Славковића и Миодрага Ђукића. Овдашњи Срби, како воле да кажу, једини насљедници

Заборављени злочин на ергели Борике

26. мај 2019.

Прича која слиједи нема везе са туризмом и економијом о чему би требало причати ових дана и времена. Имају Борике и један заборављени историјски датум о коме осим тадашњих побједника, други иако су знали, нису смјели говорити, а још мање евентуално нешто написати. Ријеч је о 7. И 8. марту 1942. одине када су партизани из састава Друге пролетерске бригаде на ергели „Борике“ у првој борби након формирања у Чајничу 1. марта те ратне године на мучки начин опколили и ликвидирали, по једним изворима 126 четника и 5 њихових официра (Монографиха „Рогатица“) а по другим (Друга пролетерска бригада) 150 активних официра и подофицира Kраљеве војске у отаџбини. Они су, записао

Зликовци које су мрзеле и усташе (4): Најмлађи злотвор Јасеновца

25. мај 2019.

Једино Динко Шакић није завршио, као остали управници Јасеновца, са смртном казном, него робијом од 20 година. Почео је да је издржава од 4. октобра 1998. у Лепоглави, оној истој казнионици у Хрватској у којој су некад мучили и убијали његови компањони. Рођен је у Љубушком, у месту Студенци, у западној Херцеговини и био је најмлађи од осталих зликоваца. Имао је 20 година када га је Вјекослав Лубурић узео да му помаже у свему ономе што су чинили у логору у Јасеновцу, наводи хрватски „Експрес“. Спавао као беба Лично је Шакић, судећи према сведочењима, 1942. убио ХСС-овца и песника Миховила Павлека Мишкину. Тог лета у Старој Градишки видели су га

Макс Лубурић – масовни убица из пакла

23. мај 2019.

Вјекослав Макс Лубурић, један од највећих злочинаца из усташке НДХ, био је десна рука поглавника Анте Павелића за ликвидације и командант концентрационог логора Јасеновац у коме су убијани цивили, укључујући и дјецу. Лубурић, који је након рата „пацовским каналима“, омогућенима од стране Ватикана, избјегао правду, скончао је 20. априла 1969. године, два дана прије него што су се напуниле 24 године од пробоја посљедњих јасеновачких логораша. Убијен је на исти начин на који је он са својим људима убијао козарачку дјецу, само зато што су била српске националности и православна, те цивиле Србе, Јевреје и Роме, а онда и све друге које је усташки режим сматрао својим непријатељима. Пресудио му

Вјекослав Лубурић са немачким официром у концентрационом логору Стара Градишка, јун 1942.

Зликовци које су мрзеле и усташе (2): Машина смрти Макса Месара

23. мај 2019.

Вјекославу Лубурићу Максу надимак Месар наденули су сами нацисти када су видели како управља усташким логором Јасеновац. Надимском се он изгледа поносио, будући да су га одушевљени обожаваоци опевали као „заповедника својих месара“. За Лубурића је, међутим, чак и Вишња, кћи поглавника НДХ Анте Павелића, мало пред смрт 2015. године рекла да је био „луђак, умно болестан човјек, да га се уопће није могло контролирати“. Нацисти се жале За клупу оптуженог за ратне злочине било би довољно већ то што је управо Лубурић био тај који је у августу 1941. основао логор у Јасеновцу, наводи хрватски Експрес. Само у дечјем логору у Сиску умрло је између 1.152 и 1631 деце

Милованчев: И сада може да се утврди број жртава Другог светског рата

15. мај 2019.

У Словенији су средства за то одобрили и министарство правде и министарство рада; зашто не би могло да буде исто у Србији и Српској Захвалан сам проф. др Славици Гароња Радованац што је у „Политици” („Колико је било жртава у Јасеновцу”, 17. април) покренула питање утврђивања броја жртава у логору Јасеновац, али и шире у Југославији, за раздобље 1941–1945. На ову тему у „Политици” се затим осврнуо и историчар Ненад Лајбеншпергер („Тешко до тачног броја јасеновачких жртава”). Верујем да се може доћи до броја жртава Другог светског рата, што су последњих година доказали Словенци, а то српска јавност не зна. Троје историчара Института за новију историју Словеније латило се 1997.

ДАНИЦА ЛАЛИЋ, удата СТОЈИЋ: Није вољела подсјећања на страхоте које је преживјела

Ћутала је до гроба

15. мај 2019.

И запис који слиједи датира из августа 1990. године: На сурчинском гробљу већ четири године почива Даница Стојић, рођена Лалић, једна од четрнаесторо преживјелих из јаме Равни долац. Са црне надгробне плоче гледају ведре очи, а на мирном овалном лицу нема ни трага петње, ништа што би незнанцу казало каква је мука прерано сломила ову стамену жену, шта је скршило дух и снагу која зрачи са тог лица. Не умију то да објасне ни њена дјеца Драгиња и Бранко. Мало, премало знају о судбини своје мајке, о ономе што је преживјела као једанаестогодишња дјевојчица тог црног љета 1941. године, далеко одавде, у утроби Динаре. Није мајка никад жељела да их

Шетња у „У славу Дражи“ 12. маја у Београду

10. мај 2019.

Покрет обнове Kраљевине Србије позвао је грађане на монархистичку и антифашистичку шетњу „У славу Дражи!“, која ће се одржати у недељу, 12. маја, у 12 часова, у центру Београда. Kако се наводи у саопштењу, шетња ће окупити заговорнике обнове Kраљевине Србије, као и поштоваоце генерала Драгољуба Драже Михаиловића. У шетњи ће узети учешће велики број наших интелектуалаца међу којима су академик Матија Бећковић, Леон Kојен, Олгица Батић, историчари Бојан Димитријевић, Немања Девић, Kоста Миколић и Срђан Цветковић, Милан Веруовић, бивши фудбалер Душан Савић и други, истиче се у саопштењу. Скуп почиње тачно у подне, испред Делијске чесме у Kнез Михајловој улици, где ће, како се наводи, бити изнете чињенице и