arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Poziv na zaštitu urednika informativnih portala u Crnoj Gori

21. januar 2020.

Izražavamo našu najdublju solidarnost sa progonjenim novinarima u Crnoj Gori, i još jednom vas molimo da se, u okviru svojih mogućnosti, suprotstavite represiji u Crnoj Gori. English Français Poštovani, Pozivamo vas da se, u okviru svojih kompetencija, založite za zaštitu slobode javne reči u Crnoj Gori, a naročito vas molimo da zahtevate zaustavljanje policijskog, tužilačkog i sudskog progona urednika informativnih portala u Crnoj Gori. U poslednjih petnaest dana, najpre je 5. januara 2020. uhapšena urednica portala FOS medija, Anđela Đikanović, da bi nedelju dana kasnije bili uhapšeni urednici portala IN4S Gojko Raičević i Borba.me Dražen Živković. Svi su zadržani u pritvoru zbog navodnog širenja lažnih vesti i „panike u javnosti“,

Apel za odbranu Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori

2. januar 2020.

Apel je već potpisalo nekoliko hiljada ljudi, a  administratori zbog velikog broja zainteresovanih ne stižu da ažuriraju spisak koji će biti obnavljan i menjan i u narednim danima. Napadi na eparhije Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori (Crnogorsko-primorska mitropolija, Budimljansko-nikšićka episkopija, Mileševska episkopija i Zahumsko-hercegovačka i primorska episkopija) doživjeli su kulminaciju donošenjem tzv. „Zakona o slobodi vjeroispovjesti“ u crnogorskom parlamentu, čime se direktno krši sloboda vjeroispovjesti i pravo na imovinu eparhija Srpske pravoslavne crkve na teritoriji Crne Gore. Iz ovog „Zakona“ slijedi ex lege gubitak pravnog subjektiviteta crkava i vjerskih zajednica koje ne budu pristale na novu registraciju i eventualno sticanje „novog“ pravnog subjektiviteta, čime se gazi činjenica nespornog, odavno

Tribina „Srpsko nacionalno pitanje u 21. veku“

31. decembar 2019.

Srpsko pitanje za nas danas je pitanje „resuverenizacije naše kulture“ i „resuverenizacija naše države“, naglasio je profesor Miloš Ković na tribini Srpsko pitanje u 21. veku. Beograd – U Amfiteatru Georgije Ostrogorski na Filozofskom fakultetu u Beogradu, 24. Decembra je održana tribina „Srpsko nacionalno pitanje u 21. veku“. Tribinu je organizovala „Grupa studenata sociologije“ a govorili su profesori Filozofskog fakulteta Miloš Ković i Slobodan Antonić, profesor Filološkog fakulteta Milo Lompar i muzičar i advokat Feđa Dimović. Tribina je održana pred dupke punim amfiteatrom. Prisustvovali su joj i ratni veterani kojima je publika gromoglasnim aplauzom odala počast. Uvodničar je ukazao da je potrebno promišljati o srpskom nacionalnom pitanju i, povrh toga,

Milan Ružić

Milan Ružić: Sve će to NATO pozlatiti

30. decembar 2019.

Pokazali smo se kao narod kojem je lako oteti identitet i zemlju, ali ukoliko bi nam neko dirnuo u smartfone, video bi šta je odmazda. Često mi je padalo na pamet, a brojni su primeri koji ovo potvrđuju, da se patriotizam među nama Srbima preleži kao boginje. Ko odboluje patriotizam, najčešće postaje globalista Na kraju smo godine koja nama Srbima ponovo nije bila baš najrodnija u populacionom smislu, ali je bila vrlo rodna oko presađivanja zapadnih pelcera i kalemljenja rodne fluidnosti u našu nerodnu zemlju. Na zalasku je godina u kojoj je verbalni delikt najavljen u BiH, a tiče nas se zbog Republike Srpske, dok je u Beogradu već na

Opet odbili „Djecu Kozare“: Filmski centar Srbije treći put nije podržao film o stradanju srpskog naroda u NDH

12. decembar 2019.

Potpuno sam razočaran, ovo što se dešava za mene je skandalozno, kaže Lordan. Jedan od najznačajnijih stvaralaca jugoslovenske kinematografije, sa projektom novog filma „Djeca Kozare“, o stradanju srpskog naroda u doba NDH, po treći put je odbijen na konkursu FCS (dva puta na konkursima u kategoriji za dugometražne igrane filmove sa nacionalnom temom). I mada u obrazloženju za ovu odluku UO FCS navodi da je reč o „značajnoj temi koja tretira najtragičnije trenutke naše prošlosti, iz pera čuvenog Arsena Diklića, i da zavređuje svaku pažnju“, projekat ovog filma je, ipak, opet ostao bez podrške. – Ograničena sredstva kojima je na ovom konkursu FCS raspolagala komisija, kao i kompleksnost oživivljavanja epohe

Pomozimo obnovu spomenika stradalničkog sela Čavaš u Popovom Polju

10. decembar 2019.

Selo Čavaš u Popovom Polju je poslednje selo na desnoj obali reke Trebišnjice. U periodu između dva svetska rata u selu je živelo oko tri stotine stanovnika od čega 150 Srba a ostalo su bili Hrvati. Za vreme II svetskog rata na svirep način stradao je 101 meštanin srpske nacionalnosti  od 150 koliko je selo tada brojalo,što ovaj zločin svrstava u najteže zločine na ovim prostorima. Tog 11.avgusta 1941. u ranim jutarnjim časova ustaše opkoljavaju selo i na gubilište podno sela Čavaš odvode sve meštane koji su se u selu zatekli žene,decu i starce. Nastradali su članovi porodica Milošević,Miletić,Mijatović i Mihić. Nakon drugog svetskog rata 1956 godine preživela rodbina,prijatelji i

Draža tokom procesa Foto Arhiv „Borbe“

Sudbinu Draže Mihailovića odredile svetske sile

9. decembar 2019.

Amerikanci bili protiv iskrcavanja saveznika na Jadranu, a komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u Drugom svetskom ratu Englezi predali Titovim komunistima, kaže Miloslav Samardžić, autor dokumentarca o vođi četničkog pokreta. Kragujevac – „Mnogo sam hteo, mnogo započeo, ali je ratni vihor odneo mene i moje delo…” Kada su se čule ove reči generala Dragoljuba Draže Mihailovića, izmučenog optuženika, koje on izgovara u sudnici na kraju montiranog procesa, u publici je nastalo komešanje. To je pretposlednja sekvenca dokumentarnog filma o komandantu Jugoslovenske kraljevske vojske (u otadžbini), autora Miloslava Samardžića, urednika nekadašnjih „Pogleda”, koji je, u organizaciji Pokreta obnove Kraljevine Srbije, prikazan u prepunoj sali Skupštine grada Kragujevca. Tren kasnije, kada se na

Kad srpski sudija maltretira srpskog generala, da bi se dodvorio Hrvatima

7. decembar 2019.

„Ja ću gospodine sudija odgovarati samo sudu svoje države i svoga naroda“ – bio je jasan odgovor generala Bajića. Među oficirima JNA kruži legenda da je godine 1974. jedan naš pilot odbio da se katapultira iz aviona MiG-21, kome je prethodno otkazao motor. Umjesto da postupi po važećim instrukcijama sa stiuaciju otkaza motora, pilot MiG-a je radio vezom uputio komandnom centru poruku: „Živio Sovjetski Savez, živjela Jugoslavija! Ovo je najbolji avion na svijetu!“ Legenda je ipak imala srećan kraj, pilotu je pošlo za rukom da izvede nevjerovatan podvig i supersonični avion poput jedrilice prizemlji na njivu. Heroj ove legende, u momentu podviga bio je moj vršnjak, imao je 38 godina.

Knjiga Milana Ružića „Narod za izdavanje“ – nagoveštaj novog velikog pisca

6. decembar 2019.

Akademik Matija Bećković imao samo reči hvale za mladog pisca, navodeći da se „sve na svetu mnogo promenilo, samo se pesme pišu kao nekada“. BEOGRAD – Promocija knjige Milana Ružića „Narod za izdavanje“ održana je sinoć u Velikoj sali SKC-a, umesto u Maloj kako je planirano, jer je izazvala je veliku interesovanje publike. Uz moderiranje Vesne Kapor, govornici su bili akademik Matija Bećković, Vladimir Kecmanović i Miloš Ković. Bećković je imao samo reči hvale za mladog pisca, navodeći da se „sve na svetu mnogo promenilo, samo se pesme pišu kao nekada“. Izvor: Iskra „Ako onaj ko piše ima dara, treba se za njega i boriti. Kada sam ja počinjao, znalo

KRVAVO KOLO HERCEGOVAČKO – kratko tumačenje crvenog terora u Hercegovini

1. decembar 2019.

Teror je – kao sistematsko i planirano širenje straha i užasa kroz sprovođenje različitih vidova nasilja (zastrašivanje, mučenje, likvidacija) da bi se ljudi učinili pokornim – sastavni dio svake revolucije. Međutim, „preventivni teror“ – likvidacija budućih protivnika, masakriranje „potencijalnih protivika“, onih koji bi tek, možda, u dalekoj budućnosti mogli postati neprijatelji – imao je svoje veliko rođenje u Crnoj Gori i Hercegovini. Četnici su, prema navodima Branka Petranovića, govorili: „Bartolomejska noć u Francuskoj je trajala jednu noć, dok Bartolomejska noć crnogorskih komunista traje punih osam mjeseci.“ Tako, kad čitamo Dedijera, pronalazimo različite momente. Na jednom sastanku sa Ivanom Milutinovićem, opijen revolucijom i snagom revolucionalnog terora, Milovan Đilas naređuje Mitru Bakiću:

Izložba o Jasenovcu u Kraljevu

29. novembar 2019.

U Narodnom muzeju Kraljevo sinoć je povodom obeležavanja 29.novembra kao datuma kada je pre 75 godina Kraljevo oslobođeno u II svetskom rata,priređena izložba „Jasenovac –pravo na nezaborav“. Radi se o izložbi koja je januara 2018. bila postavljena u Palati Ujedinjenih nacija u Njujorku,kao do tada najveća izložba svih vremena u ovom zdanju, sa brojnim eksponatima teškim čak sedam tona. U Kraljevu je sinoć, predstavljen samo deo ekponata te izložbe koja je nastala kao plod višegodišnjeg truda i rada Međunarodne ekspertske grupe„GH-Stop revizionizmu“ koju predvodi prof. dr Gideon Grajf ekspert za holokaust iz Izraela. Izložba u Kraljevu je organizovana zahvaljujući nesebičnoj pomoći Ministarstva spoljnih poslova Srbije a na njenom otvaranju govorio

Američki kongresmeni slušali priče o ustaškim zločinima

28. novembar 2019.

U Kongresu SAD je 21. novembra održano javno predavanje ”Jasenovac: neizgovoreni genocid i Holokaust 1941–1945”. Autor: Biljana Baković Dok jedan grad u Hrvatskoj, Slavonski Brod, kite novogodišnjim ukrasima u obliku „ušastog” latiničnog slova u, a koji već ima ulicu nazvanu po ustaši Milu Budaku – što je samo poslednji prilog nizu primera koji svedoče o pokušajima uzdizanja ustaštva – nije zgoreg što su se istovremeno i u Jerusalimu i u Vašingtonu mogla čuti srpska sećanja na vreme i nacističku tvorevinu čiji su ovo simboli. U američkom Kongresu je 21. novembra održano javno predavanje „Jasenovac: neizgovoreni genocid i Holokaust 1941–1945”, a u Svetom gradu, u Izraelu, dva dana ranije, u okviru

Dragan Hamović: Jasenovac i ja

20. novembar 2019.

Šesti učesnik našeg virtualnog okruglog stola „Srpska kultura sećanja i Jasenovac – izazovi i odgovori“ bio je pisac Dragan Hamović. Serijal priprema Vladimir Dimitrijević. Umesto uvoda S obzirom na činjenicu da se tema sistema jasenovačkih logora i broja žrtava u njima ne tiče samo pojedinih Srba, nego celine našeg naroda, i da je prilikom obrade iste, veoma važno imati u vidu dijalošku prirodu potrage za istinom, naš i vaš sajt se, sa dva pitanja (1. Kakvo je mesto Jasenovca u našem istorijskom pamćenju? 2. Šta mislite o najnovijim polemikama oko broja žrtava u jasenovačkom sistemu logora?) obratio nizu intelektualaca sa molbom da na njih odgovore. Ponavljamo: „Stanje stvari“ neće ulaziti

Željko Kresojević: Signali nad gradom

20. novembar 2019.

Film „Signali na gradom“ snimljen je 1960. Radi se o dugometražnom akcionom partizanskom filmu. Režirao ga je Žika Mitrović. Glavna uloga (glumi Većeslava Holjevca) povjerena je Aleksandru Gavriću. Za matricu, osnovu filma uzet je u najvećem dijelu istinit događaj kada su partizani sa Korduna preobučeni u domobranske uniforme, 17. novembra 1941. godine ušli u Karlovac, jedan od najjačih garnizona na širem području. U filmu je „uljepšan“ kraj i taj dio ne odgovara istinitim događajima. Bože moj, pa partizani ne mogu biti nikad neuspješni. Kamoli na filmu. Scenario za film potpisuje Slavko Goldstein . Rođen je u Sarajevu 1928. godine. Djetinjstvo proveo u Karlovcu. Otac mu je držao knjižaru, stradao je

ORIGINALNI DOKUMENTI CIA O HAPŠENjU DRAŽE MIHAILOVIĆA

13. novembar 2019.

Otkrivamo originalna dokumenta CIA o Dražinom hapšenju sa kojih je nedavno skinuta oznaka STROGO POVERLjIVO, posle više od 70 godina. Jasno piše ko je izdao generala Dražu Mihailovića i kako je dospeo u komunističku zamku. Izjavu tim povodom dao je unuk Draže Mihailovića i potpredsednik POKS, Vojislav Mihailović: „Iz dokumentacije se jasno vidi da su „saveznici“ moga dede, Britanci i Amerikanci, obećali pomoć u njegovom lečenju od tifusa. Predložili su da ga evakuišu avionom u Italiju, gde će ga lečiti, a zatim će ga vratiti u srpske planine. Po planu 13.marta 1946. godine sleteli su sa dva aviona u selo nadomak mesta Rudo, u istočnoj Bosni gde ih je čekao

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA