Тражили сте Милош+Ковић - Страница 31 од 95 - Јадовно 1941.

Почетна » Тражили сте Милош+Ковић » Страна 31

Позив на заштиту уредника информативних портала у Црној Гори

21. јануар 2020.

Изражавамо нашу најдубљу солидарност са прогоњеним новинарима у Црној Гори, и још једном вас молимо да се, у оквиру својих могућности, супротставите репресији у Црној Гори. English Français Поштовани, Позивамо вас да се, у оквиру својих компетенција, заложите за заштиту слободе јавне речи у Црној Гори, а нарочито вас молимо да захтевате заустављање полицијског, тужилачког и судског прогона уредника информативних портала у Црној Гори. У последњих петнаест дана, најпре је 5. јануара 2020. ухапшена уредница портала ФОС медија, Анђела Ђикановић, да би недељу дана касније били ухапшени уредници портала ИН4С Гојко Раичевић и Борба.ме Дражен Живковић. Сви су задржани у притвору због наводног ширења лажних вести и „панике у јавности“,

Апел за одбрану Српске православне цркве у Црној Гори

2. јануар 2020.

Апел је већ потписало неколико хиљада људи, а администратори због великог броја заинтересованих не стижу да ажурирају списак који ће бити обнављан и мењан и у наредним данима. Напади на епархије Српске православне цркве у Црној Гори (Црногорско-приморска митрополија, Будимљанско-никшићка епископија, Милешевска епископија и Захумско-херцеговачка и приморска епископија) доживјели су кулминацију доношењем тзв. „Закона о слободи вјероисповјести“ у црногорском парламенту, чиме се директно крши слобода вјероисповјести и право на имовину епархија Српске православне цркве на територији Црне Горе. Из овог „Закона“ слиједи ex lege губитак правног субјективитета цркава и вјерских заједница које не буду пристале на нову регистрацију и евентуално стицање „новог“ правног субјективитета, чиме се гази чињеница неспорног, одавно

Трибина „Српско национално питање у 21. веку“

31. децембар 2019.

Српско питање за нас данас је питање „ресуверенизације наше културе“ и „ресуверенизација наше државе“, нагласио је професор Милош Ковић на трибини Српско питање у 21. веку. Београд – У Амфитеатру Георгије Острогорски на Филозофском факултету у Београду, 24. Децембра је одржана трибина „Српско национално питање у 21. веку“. Трибину је организовала „Група студената социологије“ а говорили су професори Филозофског факултета Милош Ковић и Слободан Антонић, професор Филолошког факултета Мило Ломпар и музичар и адвокат Феђа Димовић. Трибина је одржана пред дупке пуним амфитеатром. Присуствовали су јој и ратни ветерани којима је публика громогласним аплаузом одала почаст. Уводничар је указао да је потребно промишљати о српском националном питању и, поврх тога,

Милан Ружић: Све ће то НАТО позлатити

30. децембар 2019.

Показали смо се као народ којем је лако отети идентитет и земљу, али уколико би нам неко дирнуо у смартфоне, видео би шта је одмазда. Често ми је падало на памет, а бројни су примери који ово потврђују, да се патриотизам међу нама Србима прележи као богиње. Ко одболује патриотизам, најчешће постаје глобалиста На крају смо године која нама Србима поново није била баш најроднија у популационом смислу, али је била врло родна око пресађивања западних пелцера и калемљења родне флуидности у нашу неродну земљу. На заласку је година у којој је вербални деликт најављен у БиХ, а тиче нас се због Републике Српске, док је у Београду већ на

Опет одбили „Дјецу Козаре“: Филмски центар Србије трећи пут није подржао филм о страдању српског народа у НДХ

12. децембар 2019.

Потпуно сам разочаран, ово што се дешава за мене је скандалозно, каже Лордан. Један од најзначајнијих стваралаца југословенске кинематографије, са пројектом новог филма „Дјеца Козаре“, о страдању српског народа у доба НДХ, по трећи пут је одбијен на конкурсу ФЦС (два пута на конкурсима у категорији за дугометражне игране филмове са националном темом). И мада у образложењу за ову одлуку УО ФЦС наводи да је реч о „значајној теми која третира најтрагичније тренутке наше прошлости, из пера чувеног Арсена Диклића, и да завређује сваку пажњу“, пројекат овог филма је, ипак, опет остао без подршке. – Ограничена средства којима је на овом конкурсу ФЦС располагала комисија, као и комплексност ожививљавања епохе

Помозимо обнову споменика страдалничког села Чаваш у Поповом Пољу

10. децембар 2019.

Село Чаваш у Поповом Пољу је последње село на десној обали реке Требишњице. У периоду између два светска рата у селу је живело око три стотине становника од чега 150 Срба а остало су били Хрвати. За време II светског рата на свиреп начин страдао је 101 мештанин српске националности од 150 колико је село тада бројало,што овај злочин сврстава у најтеже злочине на овим просторима. Тог 11.августа 1941. у раним јутарњим часова усташе опкољавају село и на губилиште подно села Чаваш одводе све мештане који су се у селу затекли жене,децу и старце. Настрадали су чланови породица Милошевић,Милетић,Мијатовић и Михић. Након другог светског рата 1956 године преживела родбина,пријатељи и

Судбину Драже Михаиловића одредиле светске силе

9. децембар 2019.

Американци били против искрцавања савезника на Јадрану, а команданта Југословенске краљевске војске у Другом светском рату Енглези предали Титовим комунистима, каже Милослав Самарџић, аутор документарца о вођи четничког покрета. Крагујевац – „Много сам хтео, много започео, али је ратни вихор однео мене и моје дело…” Када су се чуле ове речи генерала Драгољуба Драже Михаиловића, измученог оптуженика, које он изговара у судници на крају монтираног процеса, у публици је настало комешање. То је претпоследња секвенца документарног филма о команданту Југословенске краљевске војске (у отаџбини), аутора Милослава Самарџића, уредника некадашњих „Погледа”, који је, у организацији Покрета обнове Краљевине Србије, приказан у препуној сали Скупштине града Крагујевца. Трен касније, када се на

Кад српски судија малтретира српског генерала, да би се додворио Хрватима

7. децембар 2019.

„Ја ћу господине судија одговарати само суду своје државе и свога народа“ – био је јасан одговор генерала Бајића. Међу официрима ЈНА кружи легенда да је године 1974. jедан наш пилот одбио да се катапултира из авиона МиГ-21, коме је претходно отказао мотор. Умјесто да поступи по важећим инструкцијама са стиуацију отказа мотора, пилот МиГ-а је радио везом упутио командном центру поруку: „Живио Совјетски Савез, живјела Југославија! Ово је најбољи авион на свијету!“ Легенда је ипак имала срећан крај, пилоту је пошло за руком да изведе невјероватан подвиг и суперсонични авион попут једрилице приземљи на њиву. Херој ове легенде, у моменту подвига био је мој вршњак, имао је 38 година.

Књига Милана Ружића „Народ за издавање“ – наговештај новог великог писца

6. децембар 2019.

Академик Матија Бећковић имао само речи хвале за младог писца, наводећи да се „све на свету много променило, само се песме пишу као некада“. БЕОГРАД – Промоција књиге Милана Ружића „Народ за издавање“ одржана је синоћ у Великој сали СКЦ-а, уместо у Малој како је планирано, јер је изазвала је велику интересовање публике. Уз модерирање Весне Капор, говорници су били академик Матија Бећковић, Владимир Кецмановић и Милош Ковић. Бећковић је имао само речи хвале за младог писца, наводећи да се „све на свету много променило, само се песме пишу као некада“. Извор: Искра „Ако онај ко пише има дара, треба се за њега и борити. Када сам ја почињао, знало

КРВАВО КОЛО ХЕРЦЕГОВАЧКО – кратко тумачење црвеног терора у Херцеговини

1. децембар 2019.

Терор је – као систематско и планирано ширење страха и ужаса кроз спровођење различитих видова насиља (застрашивање, мучење, ликвидација) да би се људи учинили покорним – саставни дио сваке револуције. Међутим, „превентивни терор“ – ликвидација будућих противника, масакрирање „потенцијалних противика“, оних који би тек, можда, у далекој будућности могли постати непријатељи – имао је своје велико рођење у Црној Гори и Херцеговини. Четници су, према наводима Бранка Петрановића, говорили: „Бартоломејска ноћ у Француској је трајала једну ноћ, док Бартоломејска ноћ црногорских комуниста траје пуних осам мјесеци.“ Тако, кад читамо Дедијера, проналазимо различите моменте. На једном састанку са Иваном Милутиновићем, опијен револуцијом и снагом револуционалног терора, Милован Ђилас наређује Митру Бакићу:

Изложба о Јасеновцу у Kраљеву

29. новембар 2019.

У Народном музеју Kраљево синоћ је поводом обележавања 29.новембра као датума када је пре 75 година Kраљево ослобођено у II светском рата,приређена изложба „Јасеновац –право на незаборав“. Ради се о изложби која је јануара 2018. била постављена у Палати Уједињених нација у Њујорку,као до тада највећа изложба свих времена у овом здању, са бројним експонатима тешким чак седам тона. У Kраљеву је синоћ, представљен само део екпоната те изложбе која је настала као плод вишегодишњег труда и рада Међународне експертске групе„ГХ-Стоп ревизионизму“ коју предводи проф. др Гидеон Грајф експерт за холокауст из Израела. Изложба у Kраљеву је организована захваљујући несебичној помоћи Министарства спољних послова Србије а на њеном отварању говорио

Амерички конгресмени слушали приче о усташким злочинима

28. новембар 2019.

У Конгресу САД је 21. новембра одржано јавно предавање ”Јасеновац: неизговорени геноцид и Холокауст 1941–1945”. Аутор: Биљана Баковић Док један град у Хрватској, Славонски Брод, ките новогодишњим украсима у облику „ушастог” латиничног слова у, а који већ има улицу названу по усташи Милу Будаку – што је само последњи прилог низу примера који сведоче о покушајима уздизања усташтва – није згорег што су се истовремено и у Јерусалиму и у Вашингтону могла чути српска сећања на време и нацистичку творевину чији су ово симболи. У америчком Конгресу је 21. новембра одржано јавно предавање „Јасеновац: неизговорени геноцид и Холокауст 1941–1945”, а у Светом граду, у Израелу, два дана раније, у оквиру

Драган Хамовић: Јасеновац и ја

20. новембар 2019.

Шести учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је писац Драган Хамовић. Серијал припрема Владимир Димитријевић. Уместо увода С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре. Понављамо: „Стање ствари“ неће улазити

Жељко Кресојевић: Сигнали над градом

20. новембар 2019.

Филм „Сигнали на градом“ снимљен је 1960. Ради се о дугометражном акционом партизанском филму. Режирао га је Жика Митровић. Главна улога (глуми Већеслава Хољевца) повјерена је Александру Гаврићу. За матрицу, основу филма узет је у највећем дијелу истинит догађај када су партизани са Кордуна преобучени у домобранске униформе, 17. новембра 1941. године ушли у Карловац, један од најјачих гарнизона на ширем подручју. У филму је „уљепшан“ крај и тај дио не одговара истинитим догађајима. Боже мој, па партизани не могу бити никад неуспјешни. Камоли на филму. Сценарио за филм потписује Славко Goldstein . Рођен је у Сарајеву 1928. године. Дјетињство провео у Карловцу. Отац му је држао књижару, страдао је

ОРИГИНАЛНИ ДОКУМЕНТИ ЦИА О ХАПШЕЊУ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА

13. новембар 2019.

Откривамо оригинална документа ЦИА о Дражином хапшењу са којих је недавно скинута ознака СТРОГО ПОВЕРЉИВО, после више од 70 година. Јасно пише ко је издао генерала Дражу Михаиловића и како је доспео у комунистичку замку. Изјаву тим поводом дао је унук Драже Михаиловића и потпредседник ПОКС, Војислав Михаиловић: „Из документације се јасно види да су „савезници“ мога деде, Британци и Американци, обећали помоћ у његовом лечењу од тифуса. Предложили су да га евакуишу авионом у Италију, где ће га лечити, а затим ће га вратити у српске планине. По плану 13.марта 1946. године слетели су са два авиона у село надомак места Рудо, у источној Босни где их је чекао