Тражили сте Милош+Ковић - Страница 26 од 95 - Јадовно 1941.

Почетна » Тражили сте Милош+Ковић » Страна 26

28 година од некажњеног убиства Срба у возу код Глине

15. јул 2021.

Јуче се навршило 28 година од подметања мина под воз код Глине у Хрватској пун српских цивила када је убијено троје људи, а 28 људи, углавном жена и дјеце, тешко или лакше рањено, саопштио је Информационо-документациони центар “Веритас”. Из “Веритаса” истичу да до данас за овај злочин нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред међународним судовима, а да је, како ствари стоје, мала вјероватноћа да ће за њега било ко икада одговарати “можда и због тога што су све жртве српске националности”. Експлозија воза, који је био пун путника, а највише је било жена и дјеце, који су од Вргинмоста путовали на пијацу, догодила се 14. јула 1993. године

Идентитет Срба у Хрватској: Између изумирања, асимилације и слабашне наде

8. јул 2021.

Хисторијски, културни и национални идентитет Срба био је вјековима оптерећен чињеницом да је тај народ живио располућен у барем двије царевине, отоманској и хабсбуршкој, такођер и унутар млетачке републике, између којих су стајале двије државе, Србија и Црна Гора, које су своју независност, непрестано под разноразним вањским притисцима, стекле релативно касно, у другој половини 19. вијека. Оно што је у тој комплексној хисторијској ситуацији битно јест да је српски национални идентитет био формиран у различитим културама и традицијама, које су га с једне стране без сумње обогатиле али с друге, изостала је, као код других народа, трајна политичка и културна акција, која би дјеловала повезујуће на разне огранке разбацаних и

Масовна гробница Мехино стање

5. јул 2021.

Сигурно jе да Оваj злочин ниjе довољно истражен и сећање на њега jе готово избрисано. Тачан броj жртава никад ниjе утврђен, ексхумациjа никада ниjе обављена и жртве нису достоjно сахрањене. Једанаест година након завршетка Другог свjетског рата на њиви Мехино Стање постављено jе спомен-обиљежjе на коjем jе записано: »НА ОВОМ МЈЕСТУ АУГУСТА 1941. ГОДИНЕ КРВОЖЕДНЕ СЛУГЕ МРСКОГ ОКУПАТОРА НА ЗВЈЕРСКИ НАЧИН УБИЛИ СУ ОКО 2400 НЕВИНИХ ЖРТАВА–ЉУДИ, ЖЕНА И ДЈЕЦЕ ИЗ ВЕЛИКЕ КЛАДУШЕ, ЦРНОГ ПОТОКА, ГЛИНИЦЕ, ПОЉАНЕ, ПОНИКАВА, ГЕЈКОВЦА, ВРГИН-МОСТА, ШИЉКОВАЧЕ, МАЉЕВЦА, ШМРЕКОВЦА, КРСТИЊЕ, БРУСОВАЧЕ, ЈАГРОВЦА, СВИНИЦЕ, ШИРОКЕ РИЈЕКЕ, БУХАЧЕ И ДРУГИХ ОКОЛНИХ СЕЛА ОВОГ КРАЈА. У ЗНАК СЈЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА, А ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ 27. ЈУЛА–ДАНА УСТАНКА НАРОДА

Дани(ј)ел Симић: Прекрижени крст

2. јул 2021.

На Јадовну свикао на свашта. Али нијесам да крст који сам донио, враћамо назад са јаме. У савременом српском језику прекрижити, не значи исто што и прекрстити. То ми је ове 2021. године пало теже, него што прошле нијесмо ни ишли. Не марим за жегу, умор, неправду и ниподаштавање. А не и задржимо се дуго. Само смо у два наврата боравили дуже од 24 часа у Неовисној Републици Хрватској. Сигурно ћу писати тек касније, као и обично. Могу ја и одмах, али знам да након 24.06. који смо установили као Дан сјећања на систем логора смрти Независне Државе Хрватске Јадовно-Госпић-Паг, претечу Јасеновца, нико сем мрежне стране Јадовно.срб неће помињати до

Вишеград: Отворена изложба о Ливањским Србима уз промоцију књиге Огњена Марија Ливањска

30. јун 2021.

У организацији Градске галерије Вишеград и Удружења Огњена Марија Ливањска из Београда, у суботу 26. јуна т.г, публици је речју и сликом представљен историјски пресек живота и стваралаштва ливањских Срба, манифестацијом под називом „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“. У уметничком делу програма учествовали су: Уна Војиновић, Софија Чарапић, Анђелина Ђурђевић, а програм је водила Бранка Марковић. На изложбеним паноима приказан је својеврсни историјски пресек од преднемањићког периода до данашњих дана, а излагањем говорника осветљено је стварање институција и очување верског и националног идентитета у врло тешким околностима за српски живаљ током османске и аустроугарске владавине Босном. Тако су ливањски Срби још пре 200 година покренули и финансирали рад прве српске

Момчило Мирић: Морамо ходити овим светим стазама, морамо стојати над овим светим јамама и тако свету показати и доказати да и они и ми постојимо (ВИДЕО)

23. јун 2021.

У организацији Удружења “Јадовно 1941.” из Бање Луке и Београда, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941, и 80 година од страдања 38.000 Срба у ткз. госпићкој групи логора за само 132 дана трајања. Централни део молитвено – комеморативног сабрања посвећеног православним Србима побијеним од стране хрватских усташа у комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг, одржан је на Спомен подручју Шаранова јама. Доносимо обраћање Момчила Мирића, предсједника удружења Јадовно 1941. Београд и пјесму Јелене Ковачевић „Над јамом“ коју је рецитовао Милош Симић. Момчило Мирић Браћо и сестре Помаже Бог Драги наши Јадовничани! Ево дана којега створи Бог Да се радујемо и веселимо у њему Да се наши безгробници, неопојаници

80 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА КОЈЕ СУ УБИЛЕ УСТАШЕ ИЗ ФАЗЛАГИЋА КУЛЕ

4. јун 2021.

У злочину који су починиле муслиманске усташе из сусједног мјеста Фазлагића Кула код Гацка, у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, убијено је, мучено и у Корићку јаму бачено више од 130 Срба, мјештана Корита и околних села. Кости корићких страдалника извађане су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи. Владика је истакао да је Корићка јама у општини Билећа српска рана, али да српски народ треба кренути даље и са вјером и љубављу, без мржње и огорчења, градити нови живот. Према његовим ријечима, сви треба да поступају тако да буду једни другима лијек, радост и

Владислав Б. Сотировић: Ко су били окупатори а ко издајници?

19. мај 2021.

У „Политикиној“ рубрици „Међу нама“ појавио се 26. априла 2021. г. још један у низу титоистичких памфлета о Јосипу Брозу Титу и Другом светском рату у Југославији („Најновији рат против Тита“) аутора извесног Николе Наранџића (Земун) у коме се по стандардним удбашким методама и речнику блати и моја професионална маленкост. Пише: Проф. др Владислав Б. Сотировић, Вилњус, Литванија Није тешко погодити да се највероватније иза оваквих брозомбистичких фалсификата крију другови из тзв. „Савеза антифашиста (sic!) Србије“ (председник Александар Краус, гласноговорник Златоје Мартинов) а у којима исказују елементарно непознавање и историје и историографије о темама о којима покушавају да и даље испирају мозгове јавности. Овом приликом бих друговима „антифашистима“ скрену пажњу

Душан Достанић: О књизи Мит о непријатељу – антисемитизам Димитрија Љотића

10. мај 2021.

Књига Дарка Гавриловића је врло слаба, не нуди нове увиде и не помаже бољем разумевању наше прошлости али ставља важна питања пред научну заједницу. Приказ књиге: Даркo Гавриловић, Мит о непријатељу: антисемитизам Димитрија Љотића, Службени гласник, Београд, 2018, 242 стране. Историја Јевреја у Србији је тема која није остала неистражена. Када се говори о историји Јевреја питање антисемитизма намеће се само по себи, а у српском контексту се тада неминовно долази до имена Димитрија Љотића. Ипак, то не значи да је ова тема темељно проучена, јер једна је ствар констатовати да је Љотић имао негативан став о Јеврејима, а сасвим је нешто друго одговорити на питања какав је био карактер

Тридесет шест година од набијања на колац Ђорђа Мартиновића у близини Гњилана

4. мај 2021.

1. маjа се навршило тридесет шест година од набиjања на колац Србина, Ђорђа Мартиновића, у близини Гњилана, док jе обрађивао своjу њиву. Оваj догађаj jе покренуо лавину исељавања Срба са простора Косова и Метохиjе, а претходио jе броjним догађаjима коjи су се десили у последњоj децениjи прошлог и почетком овога века. „Ђорђе Мартиновић (рођен 1928,[1], умро 6. септембра 2000. у Читлуку код Крушевца[2]) jе био Србин са Косова и Метохиjе, коjи jе 1985. мучен набиjањем на колац на чиjем jе врху била полулитарска стаклена флаша. Руководство комунистичке Југославиjе било jе уjедињено у заташкавању случаjа коjи jе, противно броjним лекарским налазима, обележен као самоповређивање у покушаjу прикривања етничких тензиjа у тадашњоj САП

Владислав Б. Сотировић: Фалсификати и истина о Сребреници

27. април 2021.

Тренутна србофобична пропаганда о укидању Републике Српске (РС) ради стварања унитарне Б-Х (муслиманског Босанског пашалука) која долази из редова СДА и њених западних спонзора се поклапа са завршном фазом суђења у Хагу за ратне злочине, након такозваног „хапшења“ и експресног депортовања за Холандију од стране прозападне тада владајуће србијанске коалиције,[1] бившем ратном команданту Војске Републике Српске (ВРС) генералу Ратку Младићу као и првом Председнику РС Др Радовану Караџићу у Хашком трибуналу за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије 1990.-их. Пише: Проф. др Владислав Б. Сотировић Вилњус, Литванија Ова антисрпска пропаганда оркестрирана у Сарајеву, Загребу, Вашингтону, Берлину и Бриселу има за циљ четири основне функције:[2] 1. да се коначно Србима

Бојанић: Зaшто се сами себе у толиком броју одричемо и покушавамо да постанемо оно што не можемо бити?

23. март 2021.

Увек ћу се питати шта се то десило са српским родом кроз дуг историјски период када су се Срби одрицали српства и корена и били веће зло своме роду од свих нападача и окупатора. Реално гледано, ми смо сами себи начинили велико зло својом неслогом, лаковерношћу, одрицањем од свога и прихватањем свега туђег мислећи да је и боље. Ми и данас покушавамо да будемо оно што не можемо бити. У прилог овој чињеници навешћу само неке примере. Срби католичке вероисповести у Хрватској су се одрекли својих српских корена а некада је Дубровник био српски град. Исто је са Србима из Македоније и Румуније (Темишвар је некада био српски град). Срби

Владислав Б. Сотировић: Ужичка комунистичка република 1941.

11. март 2021.

У тексту Драгослава Димитријевића „Зашто четници нису ослободили Јасеновац“ (Данас, 5. март 2021.) аутор износи неколико историјских неистина на класичној линији титоистичке историографије чак и погрешно (вероватно намерно) позивајући се на реномирану научну литературу ван ширег контекста. Иначе, сам допис је реакција на мој претходни чланак „Броз у усташком логору био инкогнито“ (Данас, 2. март 2021.; наслов текста је редакцијски а не мој). С обзиром на крајњу некоректност и непрофесионалност уредништва листа Данас (својевољно стављање нових наслова текстова а који суштински не одговарају самом садржају чланака чак су и у директној супротности са њима, скраћивање текстова, избацивање одређених термина и назива, политика коментарисања, итд.) овај одговор Драгославу Димитријевићу није послат

Тихомир Левајац: Прича која лута свиетом

8. фебруар 2021.

Садржаj: Прича коjа лута свиетом Пjесма коjа лута свиетом Прозивник коjи лута свиетом Рецензиjа коjа лута свиетом Слике коjе лутаjу свиетом Изаберите jезик ПРИЧА КОЈА ЛУТА СВИЈЕТОМ Свети оче[1], мада вам се jављам тек сада, jављам вам се за свагда. Јављам вам се са дна васионе, гдjе живим и оностраним и овостраним животом, тако да не знам гдjе сам. Јављам вам се из луде куће, гдjе су ме за живота стрпали. Чак нисам ни знала да сам у лудници, jер jе све нормално било кућа jе и прозоре, додуше изопачене, имала. Када сам свиjет промиjенила, лудило се наставило у моjоj глави, у коjоj jе општи хаос. Ја jесам

Драгомир Давидовић: СМИЉА АВРАМОВ

30. јануар 2021.

Није више са нама Смиља Аврамов (+ 2.10.2018.). Право је речено: „Оно што је Исидора Секулић у књижевној есејистици и оно што је Десанка Максимовић у српском лирском песништву, то је – усудио бих се да кажем – Смиља Аврамов у нашој правној науци“ (Драган Недељковић). И више од тога, Смиља Аврамов је један од водећих стручњака за Међународно јавно право не само у Србији, него и у целом свету. Рођена у Пакрацу пре сто година, 15. фебруара 1918, на Сретење, завршила је гимназију у Сушаку 1936, студирала права на универзитетима у Бечу и Загребу, докторат правних наука стекла је на Правном факултету у Београду 1950. Започела је правничку каријеру