arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Миодраг Линта

Линта: „Колона сјећања“ представља величање усташтва

19. новембар 2021.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да „Колона сјећања“ у Вуковару у суштини представља величање усташтва, а не истинско сјећање на жртве. Линта је у саопштењу за јавност истакао да се у „Колони сјећања“ годинама носе црне заставе са натписом „За дом спремни“, барјаци са усташким грбом са првим пољем бијеле боје, као и они на којима поред усташког поздрава пише и Јасеновац. – У тој колони шетају људи у црним униформама и сличном усташком иконографијом. Потпуно је јасно да су идоли велике већине учесника у „Колони сјећања“ поглавник Анте Павелић, командант по злу чувене „Црне легије“ Јуре Францетић, командант фабрике смрти Јасеновац Макс Лубурић и њихови

Проф. др Светозар Ливада

Светозар Ливада: Сведочим, овако је било!

26. октобар 2021.

Многи су ме странци питали: „Како је ратовање почело?“. Невољко сам одговарао: „Организирано и веома агресивно, шовинистички , а неки су свој интегрални национализам дизали на расизам, да су супериорнији, интелигентнији, просвећенији, културнији. „Што јужније то тужније!“ Посебно се лицитирало: ко кога експлоатира, отима девизе, пљачка, итд. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. октобра  2016. године. Неки манускрипт србијанских академика под насловом „Меморандум“ био је проглашен узроком рата у Хрватској. Заредаше оснивања кризних ратних стожера на челу са усташоидима повратницима, удбовцима, комуњарама пребјеглим у ХДЗ. Међутим, рат је договорен, између ковача рата, Милошевића и Туђмана, али не и објављен. Водио се за

Никола Жутић: Термин Покољ у потпуности осликава преовлађујући монструозни начин убијања Срба, незабиљежен у свјетској историји

22. октобар 2021.

Нико жив не брише термин геноцид, само се питање бестијалног убијања Срба конкретизује Покољем. Остају и геноцид и Покољ. Зар то треба да се „нацрта“ да би било јасно? Проф. др Горан Латиновић у тексту „Покољ или геноцид – о једној вештачкој и штетној дилеми“ (објавио НСПМ а пренио Музеј жртава геноцида), помиње академика Крестића и мене као некакве бесвјесне пензионере које је завео „лукави стоматолог“ др Душан Басташић, да се опредијеле за „штетни и веома опасни(?!)“ термин „Покољ“, па смо се на тај начин прикључили његовом (Басташићевом) аматеризму и незнању. Проф. Др Василије Крестић као академик, није класични пензионер пошто је преокупиран научним пројектима и пословима управника Архива САНУ.

Херцеговци, придружите се обнови споменика страдалничког села Чаваш у Поповом Пољу

18. октобар 2021.

Овим путем обавештавамо мештане села Чаваш, њихову родбину, пријатеље и све дародавце да је у склопу планираних радова у оквиру акције Чаваш 2019. извршена санација споменика жртвама стадалим 1941.године. Село Чаваш у Поповом Пољу је последње село на десној обали реке Требишњице. У периоду између два светска рата у селу је живело око три стотине становника од чега 150 Срба а остало су били Хрвати. За време II светског рата на свиреп начин страдао је 101 мештанин српске националности од 150 колико је село тада бројало,што овај злочин сврстава у најтеже злочине на овим просторима. Тог 11. августа 1941. у раним јутарњим часова усташе опкољавају село и на губилиште подно

Данас, 80 година од почетка Покоља, сећање на жртве се вулгаризује, а њихов број умањује

8. октобар 2021.

То је посебно видљиво на случају Јасеновца, где се прошлост фалсификује и уместо о истраживању свих појединости геноцида, данас се само говори о цифрама, које чак и десетоструко умањују број жртава геноцида у НДХ. У недељу 12. септембра у свечаној сали Саборног храма у Крагујевцу, у оквиру Великогоспојинских свечаности, с благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, одржано је предавање на тему “Подвиг и жртва у српској историји”. Гости ове трибине, били су проф. др Милош Ковић са Филозофског факултета у Београду и др Немања Девић из Института за савремену историју. После уводног излагања о. Срећка Зечевића, историчари су ставили акценат на тужну годишњицу из 1941. и крагујевачки масакр. Господин

Српски мученици на Крфу, острву хомерске принцезе

26. септембар 2021.

Данас је годишњица доласка српске војске на Крф и Видо. После неуспелог покушаjа да се српска воjска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армиjе и пресецања комуникациjа, као и изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српскоj воjсци, Врховна команда jе 24. новембра 1915. одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаниjе на Јадранско приморjе. После више од месец дана тешких маршева по наjтежем времену и беспућу, српска воjска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне одакле се повукла на Крф на коjем се до априла нашло 151.828 воjника, у Бизерти око 13.000 воjника, а на Корзици и у Францускоj њих око 5.000. Књига Жељка Поповића

Слободан Антонић: Наше црвене линије – деца и Косово

25. септембар 2021.

Морамо да зауставимо и обрнемо процес – да тражимо да нам се врати наша окупирана територија, и да одавде оде непозвана војска туђинаца. Наше црвене линије су деца и Косово. Безочно нас гурају и сабијају, ми смо се и бранили и повлачили, али за то двоје стварно немамо више где. У сенци избора 2017. покушано је да се у српска обданишта и у школе на мала врата уведе „сексуално образовање“ (о томе сам писао овде). Било је, рецимо, предвиђено да деца у обдаништима одговарају на питања ко их све доле „додирује“ (овде 12) и где воле, а где не воле да их „додирују“ (овде 30), а средњошколци је требало да уче како се ставља „заштита“ на анус

Писмо академика САНУ и професора због умањивања броја убијених Срба

13. септембар 2021.

Група српских историчара, чланова САНУ и универзитетских професора са Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Косовској Митровици, Источном Сарајеву, Бањалуци, као и сарадници института, написали су протестно писмо због кампање порицања геноцида и умањивања броја жртава логора смрти Јасеновац у српским установама и медијима. Писмо, које су потписали научници, дипломате, генерали, уметници, новинари и јавне личности, преносимо у целости: Протеклих дана на најутицајнијим медијима у Србији, у јавним наступима директора Музеја жртава геноцида Дејана Ристића и хрватског историчара Иве Голдштајна, настављена је кампања умањивања броја српских жртава у логору смрти Јасеновац. То се одавно догађа у хрватском јавном мњењу. Но, први пут Радио-телевизија Србије, Политика и Танјуг, јавно и без зазора,

Gerasim

Свети мученици Јастребарски

13. септембар 2021.

Молимо Свети Архијерејски Синод да се Комисији Светог Архијерејског Сабора за канонизацију нових светих достави Наш предлог, да се установи празник Светих новомученика – младенаца Јастребарских. Е. бр. 146/2115. мај 2021. год.Карловац СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУСРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕБ Е О Г Р А Д Предмет: Молба Светом Архијерејском Синоду да се Комисији Светог Архијерејског Сабора за кононизацију нових светих, достави Наш предлог да се уврсти празник Светих новомученика – младенаца Јастребарских, који би ушли у Хеортологион и Календар светих наше помесне Српске цркве. Молимо Свети Архијерејски Синод да се Комисији Светог Архијерејског Сабора за канонизацију нових светих достави Наш предлог, да се установи празник Светих новомученика – младенаца Јастребарских. Епархија горњокарловачка

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Загреб наставља оно што су усташе почеле

13. септембар 2021.

Стари циник је давно рекао да је историја лепа жена која се преудаје. Или, како би рекао Маркс, понавља се два пута. Пише: Иван Миладиновић Први пут као трагедија, други пут као фарса. Сутра у Хрватској почиње попис становништва. Резултати су изузетно важни за националне мањине, јер се нека од њихових права остварују на основу бројности утврђене на попису. Зато је и предигра била занимљива. Још средином августа појавили су се плакати и билборди, широм ове државе, са натписом „Попис становништва 2021“ и означеним речима „Хрват“, „Православац“ и „Хрватска православна црква“ којима се Срби позивају да се изјасне као Хрвати и верници „Хрватске православне цркве“. Главни иницијатор био је човек

СТРАДАЊЕ ПОРОДИЦЕ ИЗ ШИДА: Драгановог прадеду стрељали са Савом Шумановићем

7. септембар 2021.

Драгану Петровићу из Шида у антифашистичкој борби страдало петоро предака. На Велику Госпојину 1942. усташе су одвеле и мучки убиле 200 Шиђана Велика Госпојина, 28. августа ратне 1942. године, у историји сремске варошице Шид исписана је најцрњим словима. У колони од двеста људи, угледни домаћини, радници, учитељи, адвокати… ујутру у шест сати, одведени су пут Сремске Митровице. И нико од њих више се није вратио. Мучени су и стрељани дан-два касније и сахрањени у заједничкој гробници. Међу њима је био и угледни произвођач хмеља Сима Ракетић, тада четрдесетдеветогодишњак, а његов праунук Драган Петровић и данас се труди да сачува од заборава његово страдање и страдање још четворо чланова фамилије током

Подсећање на стратишта зла у хрватском усташком логору Јасеновац

6. септембар 2021.

(Одломци из књиге „У мучилишту-паклу ЈАСЕНОВАЦ“ Ђорђа Милише, властито фототипско издање, Загреб, 1945, репринт: НИП Политика, Београд, 1991.) Услијед сталног придоласка, у паклу Јасеновцу сакупио се големи број заточеника. О подне, сви заточеници пред казанима чекали су поредани по двоје у дугим низовима („реповима“). Ођедном дојурио до пред саме казане аутомобил и из њега изашао Љубо Милош. Дозвао главног кухара и упитао, колико има заточеника. Одговоривши да ће одмах извидити и јавити му број, Милош једва спомене: „Није потребно, вас је“… настави свом шоферу, да му из аута преда његову „шмајсерицу“, с којом простреља неколико стотина заточеника. Сви остали разбјежани заточеници морали су се вратити и преко мртвих другова примати

Klepci_Stari_most.jpg

ГОДИШЊИЦА ПОКОЉА ПРЕБИЛОВЧАНА У МОРИНОМ ОТОКУ

14. август 2021.

На локалитету Морин оток, близу старог моста на Брегави, у ноћи 14/15 августа 1941, заклано jе преко 50 Пребиловчана. Они су се на позив и обећање о амнестиjи предали усташама, утучени сазнањем да су им породице страдале у Шурманачкоj jами. Били су то углавном одрасли људи, са своjим синовима и унуцима. Тако се ту, поред моста на Брегави из XI века, угасило више пребиловачких огњишта. После мучења у сеоскоj школи, пешачили су везани 2,5 километра, да би им ту, главе одсекао Циганин Ибро Мехић, ковач из Тасовчића. Главе су закопане у jедну, а тела у другу рупу. Мехић, коjи jе због овог злочина одлежао неколико година у Зеници, после jе

РУШИЛИ МУ СПОМЕНИК, САД ГА СЛАВЕ: Лицемеран однос Хрватске према највећем српском научнику Николи Тесли

24. јул 2021.

Никола Тесла је по националности био Србин, његова је величина неупитна у глобалним размерима и можемо бити само поносни на њега. Родио се у Смиљану на подручју Хрватске, живео углавном у САД, а грађани су ти који су сугерисали да на једној кованици евра буде његов лик. Пише: Јурица Керблер – стални дописник Новости из Загреба Ово је изјавио хрватски премијер Андреј Пленковић након реакција из Србије и Народне банке Србије о плану да Теслин лик буде на хрватским еврокованицама. – Никоме Теслу не узимамо, а мој став да сам на челу Народне банке Србије био би да честитамо – тврди Пленковић. Потпредседник Владе Хрватске и представник српске мањине Борис

Раде Р. Лаловић: СТРАДАЊЕ КАО ИСТОРИЈСКА И ПОЕТСКА ЧИТАНКА

17. јул 2021.

О књизи Јелене Ковачевић, Страдање, УГ „Јадовно 1941.“, Бања Лука, 2021. Када се пред читаоцем нађе једно пјесничко остварење оно се увијек нуди као изазов и за читање, и за тумачење. Поготово је то изазов када се пред вама нађе пјесничка збирка инспирисана страдањем једног у историјском контексту у континуитету напаћеног народа као што су Срби. Та поезија страдања и патње је увијек поетско свједочење о страдању и патњи не само у логорима смрти у току два глобална рата у 20. вијеку, него и у грађанском рату с краја двадесетог вијека. И то легитимно поетско свједочење има своју реалну, стварну и општепознату подлогу, а онда и поетско-симболичку надградњу која тај бол

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА