Oko mauzoleja Vukašina Šoškočanina gotovo četiri godine vode se rasprave a poslednju je poveo Zoran Milanović.
Opština Borovo na svojim fejsbuk stranicama 2. maja ove godine objavila je dva snimka na kojima se vidi grupa mladića kako u praskozorje u pratnji policijskih kola prolaze ulicama Borova sela i skandiraju „Oj Hrvatska mati, Srbe ćemo klati” i „Ubij Srbina”. Sve se to dešavalo u nedelju na pravoslavni Vaskrs, koji slavi skoro 90 odsto stanovnika toga mesta, i na 30. godišnjicu pogibije hrvatskih „redarstvenika” u tom mestu, a događaj mnogi uzimaju kao početak hrvatsko-srpskog sukoba devedesetih. Snimci su vrlo brzo postali viralni, a zatim su usledili i komentari, uključujući i one sa najviših nivoa vlasti.
Među prvima se oglasio načelnik opštine B. S., Zoran Baćanović, koji navodi da ga je ujutro oko pola sedam probudilo pucanje petardi i uzvici te da je odmah izašao napolje da vidi što se zbiva. Tek kad je počeo snimati kolonu, reagovala je i policija. Ispričao je kako je prisustvovao i događaju dan ranije kada se na jednom zidu, iza spomenika hrvatskim redarstvenicima, crtao mural (hrvatska zastava, bez „krune” na grbu, 12 krstova, oznaka specijalne policije i poruka „Narod može izgubiti sve, samo ime ne”), o kojem ga niko nije prethodno obavestio. Otišao je do tog mesta i kad je počeo fotografisati, mladići odeveni u crno, koji su, uz asistenciju policije, crtali mural, počeli su ga psovati i uzvikivati neprimerene poruke.
Šta se desilo u Borovu selu 2. maja 1991. godine?
Jedino je nesporno da se toga dana desio oružani sukob između pripadnika hrvatske policije s jedne i lokalne srpske formacije potpomognute dobrovoljcima iz Srbije s druge strane, koji je rezultirao smrću 12 hrvatskih policajaca i jednog srpskog dobrovoljca, koji je, uz onaj plitvički „krvavi Uskrs”, bitno pogoršao odnose između hrvatskih vlasti i srpske zajednice u Hrvatskoj. Hrvatska za ovaj događaj koristi izraz „pokolj u B. S.”, dok Srbi koriste naziv „napad na B. S.”. O detaljima događaja, i onima koji su mu neposredno prethodili i njegovim neposrednim posledicama, postoje različite verzije.
Prema hrvatskoj verziji, četiri hrvatska policajca su u B. S. pokušali zameniti jugoslovensku zastavu sa hrvatskom, u čemu su ih sprečili srpski pobunjenici tako što su ih oteli, od kojih je dvoje, iako su bili ranjeni, uspelo pobeći. Idući dan, posebna jedinica hrvatskih snaga dovezla se u automobilima za civile u B. S. kako bi istražila incident. Prema svedocima, nije bilo provokacija. Tada su upali u klopku kada su srpski pobunjenici otvorili vatru i ubili njih dvanaest.
Prema srpskoj verziji, Srbi iz ovog sela, kojih je i tada, kao i sada, bilo oko 5.000, verujući da još može doći do pomirenja, pristaju na pregovore sa predstavnicima MUP-a Hrvatske, a u znak dobre volje sklanjaju barikade na ulazu u selo. Hrvati u dogovoreno vreme ulaze u selo, ali sa dva autobusa, dva terenska i jednim osobnim vozilom, punim specijalaca, i umesto da pregovaraju, otvaraju vatru na sve strane. Srbi odgovaraju na vatru i padaju žrtve sa obe strane. I ko zna koliko bi ih bilo, da se nije umešala JNA, koja je uspela nagovoriti obe strane da prekinu sukob.
Nesporno je i da je odbranom B. S. komandovao Vukašin Šoškočanin, koji je ujedno bio i predsednik mesne zajednice, kakav status je tada imalo to mesto, koji će uskoro, pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima, nestati u talasima Dunava.
Na mesnom groblju u B. S. porodica Šoškočanin je devedesetih izgradila porodičnu kapelu, koju neki zovu i mauzolej, na čijem se jednom zidu sa spoljne strane nalazi Vukašinova slika i tekst:
„Ovde počiva Vukašin Vule – Šoškočanin. Tragično preminuo u talasima Dunava u 32. godini života 15. 5. 1991. – komandant odbrane Borova Sela, za narodnog junaka proglašen na velikoj narodnoj skupštini u Belom Manastiru 25. 9. 1991. I sada gledam Borovo rođeno moje selo, braću i sestre i srpske borce. Moje bitke biju žestoko, ponosno dižu čelo i srpske zastave visoko i tvrdo na srpskoj zemlji stoje”.
Oko mauzoleja Vukašina Šoškočanina, gotovo četiri godine vode se rasprave. Ove godine pitanje mauzoleja potegao je i hrvatski predsednik Milanović poručivši premijeru Andreju Plenkoviću da „to makne”, jer „to nije običan grob, to je provokacija, kao što je spomenik ’Za dom spremni’ provokacija u Jasenovcu”, dodavši i ovo „da, meni smeta, kao što bi mi smetao i spomenik Maksu Luburiću…”
Milanović je o mogućnosti uklanjanja kapele porodice Šoškočanin 29. aprila želeo da razgovara i s načelnikom Baćanovićem, a pošto se načelnik nije hteo ni sastati s njim, nazvao ga je „papkom”, prigovarajući mu da „po mišljenje najpre ide u Beograd a zatim i kod Pupovca ili obratno”, aludirajući i na njegovu stranačku pripadnost. I Baćanović potvrđuje da je odbio poziv na sastanak s predsednikom države jer da sa njim nema šta da razgovara o kapeli Šokočaninu pošto je ona u vlasništvu SPC.
Zbog incidenta u Borovu, Vukovarsko općinsko državno odvjetništvo osumnjičilo je 21 osobu, među kojima i jednog maloletnika, za govor mržnje zbog incidenta u Borovu, od kojih su trojica završila u istražnom zatvoru.
Već na uskršnji ponedeljak policija je navratila u kuću rođenog Borovoseljanina Stevana Pešuta (74), dvadesetostrukog prvaka u kajaku iz vremena SFRJ i među osam najboljih na Velikoj svetskoj regati održanoj 1978. u Beogradu, pozvavši ga da se za dva dana javi u nadležnu policijsku stanicu na informativni razgovor u vezi sa ratnim zločinima. Nakon višesatnog ispitivanja, koje je obavljeno istog dana kada je otvorena istraga protiv uzvikivača parola s početka teksta, vratio se kući. Postavljali su mu ista pitanja kao i pre desetak godina kada je hapšen sa grupom sugrađana pod sumnjom da su odgovorni za smrt hrvatskih „redarstvenika”.
Borovoseljani očekuju da će biti još sličnih pritisaka, ali poručuju da ih neće uplašiti i naterati da napuste svoje Borovo.
Autor je direktor Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas”
Oprema: Stanje stvari