САВЕЗ СОКОЛА У ПРИПРЕМИ ОДБРАНЕ ОТАЏБИНЕ

После Судетске кризе 1938. Савез Сокола Краљевине Југославиjе припремао
jе своjе чланство за одбрану отаџбине.

Начелништво Савеза Сокола и жупе Београд, у сарадњи са Обласним одбором
Црвеног крста, организовао jе I самарићански течаj за чланице и стариjе нараштаjке
београдских друштава. Течаj се одржавао у просториjама Савеза Сокола, а водила
га jе др. Загорка Ристић, делегирана од Обласног одбора Црвеног крста, уз помоћ
соколице Живке Мелентиjевић. Практичан рад био jе у амбуланти Окружног уреда
под надзором дра Влаjка Ђуровића коjи jе одржао и неколико предавања. Било jе
69 уписаних, али jе jедан део одустао одмах након првих практичних вежби.
Испити су одржани 19 новембра 1939. у присуству заменика старешине Смиљанића,
начелнице Скалар и заменика старешине жупе Вучковића. Комисиjи jе председавао
председник Обласног одбора Црвеног крста др. Младеновић, а испитивала jе  др. Загорка Ристић. На течаjу 21 сестра
положила jе са одличним, 23 са врло добрим и 3 са добрим успехом. Течаj су
завршиле чланице савезног и жупског начелништва, готово све сестре из стручног
одбора Савеза и жупе, и велики броj начелница београдских друштава. По одржаним
испитима била jе заjедничка другарска вечера на коjоj jе у име течаjки говорила
Милена груборова, истичући заслуге др.
Ристићеве и др. Ђуровића  за
одржање течаjа. (1)

Због уредбе о забрани одржавања зборова у земљи, ниjе било могуће
одржати главну годишњу скупштину Савеза Сокола па jе 8 и 9. jуна 1940. одржана
пленарна седница управе Савеза Сокола. У оквиру сарадње сокола са осталим
организациjама основан jе Савет родољубивих и витешких организациjа. Заседање
пленума Савезне управе у свечаноj дворани Савеза Сокола 9 jуна 1940, отворено
jе заклетвом свих чланова управе, положеном у духу соколске  приправности и народно-одбрамбеног рада,
коjом су се заветовали, да ће све дужности вршити наjсавесниjе и неустрашиво,
ма каква им опасност претила,  и ма какве
тешкоће наишле, за њих или за целину.
Заклетва jе положена у историjскоj дворани у коjоj jе проглашено
уjедињење 1918. У дну дворане, изнад председничког стола, била jе постављена
велика слика краља Петра II, а под њом попрсjе краља Александра, окићени државним заставама и цвећем.
Док су сви учесници седнице стаjали, ушао jе у дворану барjактар, са савезном
соколском заставом, а за њим савезни начелник Ковач, носећи краљев мач, дар
краља Александра, за победнике на савезним утакмицама. У свом говору Белаjчић
jе истакао сву озбиjност времена, у коjем су живели и императивну потребу
решености сваког сокола, стави у службу отаџбине, и да се посвети њеноj
одбрани. Први се заклео др. В. Белаjчић, положивши руку на краљев мач, а затим
jе пољубио савезну заставу. После тога, су положили заклетву, скупно, остали
чланови пленума.  Полагали су руку на
краљев мач и љубили заставу. После седнице Савезне управе , пошли су сви
учесници седнице на београдски аеродром, где су им, захваљуjући Аеро-клубу,
приказане вежбе спуштања падобранаца из авиона. На ареодрому jе била присутна и
jедна група из четничке организациjе, па су сви пратили спуштање наших
падобранаца. Након тога су пошли до падобранске куле, на саjмишту, где су им
показане вежбе у спуштању падобраном. Том приликом се спуштало и више чланова
Савезне управе, савезним начелником Иваном Ковачем на челу. Пошли су у
просториjе Аеро-клуба  где су били
дочекани од председника инг. Т. Сондермаjера и осталих чланова управе
Аеро-клуба. Сондермаjер jе у свом говору истакао важност авиjациjе  за одбрану земље и позвао да пораде на томе
да се што већи броj сокола приjави у авиjациjу. Капетан Долањски, стари
соколски радник, одржао jе предавање о падобранцима, а поручник Вуковић
предавање о одбрани од падобранаца. Др. Белаjчић jе захвалио председништву
Аеро-клуба и предавачима, на указаноj пажњи, и обећао да ће соколи развити што
живљу пропаганду у своjим редовима за jачање авиjациjе. (2) Соколски течаj за
падобранство Жупе Београд од 26. jуна до 26. августа 1940. окупио jе 250
нараштаjаца. Течаj jе припремио Стручни одбор жупе, а водио заменик начелника
жупе Милан Роксандић. Предавања су одржавана у вежбаоници Савеза Сокола на
Теразиjама, увече сваког дана, од 19 до 21 час, а практична обука jе вршена на
падобранском торњу на Старом Саjмишту (Нови Београд). Увежбавало се скакање са
падобраном. (3)  Соколи су у сарадњи са осталим националним
друштвима  тежили да се што више њихових
чланова  добиjе воjну обуку.  Захваљуjући Аеро-клубу 30 младића, од коjих
22 члана сокола, учило jе у пилотскоj школи у Новом Саду. На курсу jе било
пилота из свих краjева земље. Професиjе су им биле различите али су сви
били  “jедна душа – jедна гуша”. Командир
школе био jе  капетан Марко Николачић.
(4)   У част воjске одржан jе у Београду Јавни час 1. jуна
1940. Сав приход од Јавног часа Соколи су наменили за куповину пушкомитраљеза
за Други гвоздени пук „Књаз Михаjло“. Пушкомитраљез jе добила 5 чета 2
пешадиjског пука. (5)  

Удружење добровољних
поборника из борби за ослобођење и уjедињење нашег народа” под називом „Народна
свест” позвало jе на сарадњу патриотска, ратничка и витешка друштва „да се
духовно и морално спремимо за све догађаjе коjи могу да наступе”.У Београду jе
основан „Одбор за сарадњу патриотских друштава” маjа 1939. У Одбор су ушли
Савез сокола Краљевине Југославиjе, Удружење резервних официра и ратника, Савез
ратних добровољаца, Удружење старих четника, Удружење носилаца Карађорђеве
звезде, Удружење носилаца ордена белог орла с мачевима, Удружење носилаца
албанске споменице, Јадранска Стража, Савез емиграната из Истре, Српски
културни клуб, Југословенски културни клуб, Коло Српских Сестара и Београдско
женско друштво. Одбор jе радио на снажењу патриотског духа наjширих слоjева
народа. Кад jе jедно друштво вршило своjу националну и патриотску акциjу,
чланови свих других удружења били су дужни да га помажу. (6) 

На Цетињу jе jуна
1940. откривен споменик добровољцима из Америке, потопљеним под Медуом 24
децембра 1915. Споменик jе израдио ваjар Ристо Стиjовић, и на њему приказао
ловћенску вилу, са ханџаром у десници, и виjенцем у левици, над лађом коjа
тоне. Соколска жупа Цетиње  заказала jе
своjу Годишњу скупштину  на Спасовдан, 6
jуна 1940, када се споменик откривао. У свом говору  приликом откривања споменика Гавро Милошевић, старешина Соколске жупе Цетиње,
истакао jе у име Савеза Сокола  : „Соколство у овоj години одржава своjу
свечану скупштину баш на Спасов-дан, као сjећање на историjски дан, када
су на Грахову малоброjни Црногорци до ногу потукли многоброjниjу турску воjску,
као сjећање на дан, када jе дух надвладао материjу, и кад jе jе био jачи соj
него броj ! А друго, да се поклонимо сjенима оних, те падоше под Медуом,
достоjних следбеника Граховских jунака ! Ми Соколи у овом споменику видимо
наjљепше приказану добровољну мученичку прошлост Црне Горе, као и потстрек за
њене напоре у будућности ! У добровољцима окарактерисан jе збиjег свих оних,
што се не  хтjеше у ланце везати, већ се
добровољно збjежаше у наше планине ! … Ми Соколи свjесни смо тих порука, како
у рату тако и у миру ! Ниjе само jунак онаj коjи у даном моменту своjим животом
сприjечи насртаj неприjатеља, већ jе jунак сваки онаj, коjи дуг одужуjе према
маjци отаџбини, сваког часа и на сваком мjесту ! Јунак jе онаj коjи се
несебично жртвуjе и сузбиjа сваку неприjатељску акциjу, ма коjег облика !
…Нека jе слава свима палим под Медуе, нека jе слава палим на данашњи дан на
Граховцу, нека jе слава свим палим за своjу нациjу, до сада и у будућности !”
(7) Скупштина жупе jе корпоративно учествовала на свечаности при откривању
споменика потопљеним добровољцима под Медуом. Жупа Цетиње везала jе два историjска датума, Косово и Грахово, у своjим
напорима за морално уздигнуће народа. Издала jе књигу „Духом косовског соколства”, у коjоj су писали чланке старешина
Милошевић, ђенерал Варjачић и просветар Ускоковић. На скупштини jе у
предавању  ђенерал Варjачић приказао
борбу из ваздуха као и улогу падобранаца и ваздушне пешадиjе. Многим примерима
показао jе како треба у даном случаjу извршити своjу соколску мисиjу.  Жупа jе у 1940. планирала да учествуjе у
прослави моjковачке битке и свечаном преносу костиjу кривошиjских мученика. У
Управу жупе изабрани су старешина Гавро Милошевић, адвокат са Цетиња и заменици
: др. Никола Шкеровић из Подгорице, Михо Доманчић из Котора, Радивоjе Зоњић из
Пећи и Јован Ивовић из Берана. Просветар jе био Ускоковић, а начелници Јован
Драгов, Максимовић и Ивановић; секретар Ивановић, благаjник Ђуровић, Соколска
Петрова Петолетка пуковник Тришић. (8) Дубровачко
радничко друштво упутило jе Одбору за подизање споменика жртвама Медуанске
катастрофе на Цетињу депешу у коjоj се истиче: „Акт одужења црногорским
добровољцима, чиjи се слободни лет сломи на вратима плаве медуанске гробнице,
обнавља у нама успомену на све што jе било наjбоље у животу и хероjским
подвизима Црне Горе и Српства и што кроз вjекове везиваше душу старе Словинске
Дубраве са авангардом Уjедињене Југославиjе. Клањаjући се сjенама погинулих
добровољаца, шаљемо братски и народни поздрав поносноj колиjевци Његоша и своj
браћи окупљеноj на данашњоj манифестациjи пjетета и признања оснивачима наше
Слободе и Јединства.“ (9)  Национална, витешка и културно-просветна
друштва и организациjе на териториjи Црне Горе, упутиле су на Спасовдан, 6 jуна
1940, апел на народ у Црноj Гори. У апелу су позвали да се у судбоносним
тренуцима заборави све што jе делило, и да се скупа сви као jедан човек, буду
спремни да бране отаџбину. Међу првима су потписали представници сокола
др.  Никола Шкеровић, ђенерал
Ђукановић,  Гавро Милошевић, … . У
прогласу се истицало : „СИНОВИ СРПСКЕ СПАРТЕ … Нека свети црногорски
крш не окаља ни jедно погано име издаjника! Нека Његошеву отаџбину не осрамоти
ни jедан злосрећник заведен туђинским дошаптавањима! … У судбоносном сукобу,
ако нам буде наметнут, мораjу бити … повезане све духовне и физичке моћи
циjелог народа. У очекивању великих, нежељених часова, у данима опасности за
сигурност отаџбине, народ, цио народ, мора престављати недjељив, непробоjан
фронт, … челични штит наше заjедничке куће – отаџбине наше”. (10)

Споменик на Косову

На предлог Соколске жупе Цетиње
Старешинство Савеза Сокола организовало jе прославу 25-годишњице боjа на
Моjковцу. Прослава jе одржана 31. августа 1940. на Цетињу. У Зетском дому
одржана jе свечана седница  Савеза сокола
и Соколске  жупе Цетиње. У име воjске
говорио jе генерал Варjачић. Свечаност jе настављена 1.септембра 1940. на
Моjковцу. Приређен jе помен
палим жртвама у борбама коjе су завршене на Бадњи дан и Божић Моjковачким
боjем. После помена одржана jе парада воjске и свих присутних живих ратника.
Уредништво Ратног поменика истакло jе : „Приређивањем ове свечаности на
Моjковцу као и ходочашћем на Каjмакчалану, соколи нам даjу вере и поуздања, да
ће у будуће повести омладину оним путем, коjим су jе водили њихови очеви и
дедови. Ово витешко буђење код сокола само нас може обрадовати и ми им желимо
успеха на правоме путу националног и витешког васпитања омладине. Не клоните,
драги соколи, већ напред и само напред, за свога Краља и своj народ.” (11)  У издању
Савеза Сокола и Народног одбора за прославу изашла jе 1941. Споменица прославе
25-годишњице  на Моjковцу. У Споменици jе
истакнуто : „Наше соколство одало jе на достоjан начин дужну почаст
сенима моjковачких хероjа. Поред инициjативе и активног учешћа у прослави,
Савез Сокола jе помогао издати ову књигу, од чиjе jе продаjе чист приход
намењен подизању споменика палим моjковачким jунацима.”(12)

После Судетске кризе 1938. Савез Сокола Краљевине Југославиjе припремао
jе своjе чланове и чланице за одбрану отаџбине.
Соколи су у сарадњи са осталим националним друштвима  тежили да се што више њихових чланова  добиjе воjну обуку. У оквиру сарадње сокола
са осталим организациjама основан jе Савет родољубивих и витешких
организациjа.

 
Саша
Недељковић

члан Научног
друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Напомене :

1. „Самарићански течаj
   београдских соколица”, „Соколски гласник”, Београд,  28 новембар 1939, бр. 47 и 48, стр. 5;
2. „На седници пленума
   управе Савеза сокола К.Ј. донети важни закључци за соколски рад”, „Соколски
   гласник”, Београд,14 jуни 1940, бр. 24, стр. 3, 4;
3. „Соколски живот“,
   „Око соколово“,  Београд. 1940, бр. 7;
4. Боривоjе В. Чотрић,
   „Соколи у пилотскоj школи”, „Соколски гласник”, Београд, 14 jуни 1940, бр. 24,
   стр. 5;
5. Никола Жутић, „Соколи“, Београд, 1991, стр. 251; Андра
   Мих. Петровић, „Соко и воjска“ „Око соколово“, бр. 8, Београд 1940, стр.
   128-129;
6. „Ратни поменик”,
   Београд, jуна 1939, бр. 3, стр. 1;
7. „Соколство при откривању споменика
   Медуанским мученицима”, „Соколски гласник”, Београд, 14 jуни
   1940, бр. 24, стр. 4;
8. Соко, „Годишња скупштина Соколске жупе Цетиње”, „Соколски гласник”, Београд, 14 jуни 1940, бр. 24, стр.
   2;
9. „Приликом откривања споменика“, „Дубровник“, Дубровник, 15 jуна 1940, бр.
   24, стр. 4;

10.  „Родољубива реч Црне Горе”, „Соколски гласник”, Београд, 14 jуни 1940, бр. 24, стр. 2;

11.  „Прослава боjа на Моjковцу”,
„Ратни Поменик”, Београд, септембар 1940, бр. 6, стр. 5;

12.  „Спомен-књигу славе на Моjковцу издао jе Савез Сокола
КЈ”, „Соколски гласник“, Београд, 28 фебруар 1941, бр. 9, стр. 4;

Везане виjести:

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ – Jadovno 1941.

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА – Jadovno 1941.

НАПАДИ НА СОКОЛЕ У СЕЛУ БЕТИНИ КОД ШИБЕНИКА …

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – Jadovno 1941.

СОКОЛИ ЖУПЕ МОСТАР НА ПОЧЕТКУ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА …