fbpx
Ж | Ž

Podijelite vijest:

Savez sokola od zabrane 1941. do 2015.

25.maj 1962. Stadion JNA
25. maj 1962. Stadion JNA

Posle Aprilskog rata 1941. okupatori su zabranili rad Saveza sokola. Sokoli su bili proganjani od svih neprijatelja kraljevine Jugoslavije, a najviše ih je stradalo od ustaša. Najgore razdoblje u istoriji Sokolstva bio je ratni i posleratni period. Po oslobođenju Beograda oktobra 1944. grupa omladinaca spalila je muzejske eksponate Sokolskog muzeja u dvorištu zgrade Krsmanovića. U jesen 1944. jedan američki oficir za vezu u Dubrovniku izveštavao je : „Stav partizana je da svako ko je u vreme okupacije živeo u gradu i nije radio u ilegali automatski kolaboracionista. Tajna policija od koje se svi boje krenula je na posao, i svaki dan ljude odvode iz svojih kuća … i streljaju”. (1) Posle oslobođenja komunističke vlasti pozvale su uprave predratnih društava da se prijave radi obnove rada društava. Strahujući od mogućnosti da budu ubijeni članovi starešinstava sokolskih društava nisu se prijavili. Dr. Miodrag Stevanović, starešina Sokolskog društva Beograd IV na Čukarici, streljan je posle oslobođenja.

Za komuniste sokoli su bili klasni neprijatelji. Rato Dugonjić u svom članku „11 novembar”, objavljenom u listu „Fiskultura” 1945. optužio je „Soko” zajedno sa „Hrvatskim Orlom”, da je nastojao da omladinu odgoji u šovinističkom i antidemokratskom duhu. (2) Predsednik vlade Slovenije Boris Kidrič, u leto 1945. u Ljubljani, zahvalio se sokolima na patriotskom stavu u borbi protiv okupatora, i u isto vreme najavio da sokolska društva moraju da okončaju svoje delovanje i rad. Kao razlog naveo je navodno pristupanje većine članova srpskog sokola četničkom pokretu. (3)

Posle rata Predsedništvo ASNOS-a donelo je odluku kojom se ovlašćuje Inicijativni sportski odbor Srbije, da može preuzeti na rukovanje svu pokretnu i nepokretnu imovinu bivših fiskulturnih saveza, koju će upotrebiti za reoganizaciju i unapređenje fiskulture. (4) Sastanak predstavnika fiskulturno-sportskih tela svih federalnih jedinica FNRJ, održan je 7. maja 1945. u Beogradu, na kome je formiran Fiskulturni odbor Jugoslavije (FOJ). Miroslav Kreačić izneo je jedinstven plan za organizovanje sportskih organizacija u Jugoslaviji. Plan je prihvaćen. Fiskulturno-sportski odbor naredio je da se od 16. maja 1945. sva postojeća društva i klubovi usaglase pravno i jedinstveno, jer će u protivnom prestati da postoje. Zbog toga, sokolskim društvima nisu odobravana pravila od strane inicijativnih odbora, odnosno Fiskulturnih odbora, već su izmenjeni u potpuno novi koncept saveza, odbora i društava. Kadrovi i programi preuzeti su od sokola. (5)   U Novom Sadu je 7. aprila 1945. osnovan Inicijativni odbor za obnovu fiskulture i sporta u Vojvodini. Odbor je odlučio da se raspuste svi bivši sportski savezi i ostala sportska društva, koja su na teritoriji Vojvodine postojala za vreme bivše Jugoslavije, kao i za vreme okupacije; sva njihova imovina prešla je je u vlasništvo Inicijativnog odbora, koji će je upotrebiti na reorganizadžciji i unapređenju sporta; sva sportska i fiskulturna društva koja su želela da obnove rad morala su se obratiti Inicijativnom odboru za obnovu fiskulture i sporta u Vojvodini radi odobrenja rada, najdalje do 29. aprila 1945. godine; nijedan sportski klub, niti bilo kakvo sportsko društvo koje od pomenutog Odbora nije dobilo dozvolu za postojanje i rad, nije imalo prava nastupa, niti uopšte postojanja na teritoriji Vojvodine. Tako je u Novom Sadu obnovljeno „Prvo gimnastičko društvo” Novi Sad 1945. (6) Sokolski domovi bili su oduzeti sokolima, i korišćeni od novosnovanih društava. Sokolski dom koji je bio podignut iznad škole u Lastvi tridesetih godina 20 veka uz pomoć pomoć države i narodnih odbornika, komunisti su srušili posle Drugog svetskog rata i od tog kamena napravili omladinski dom u Lastvi. (7) Uprkos svemu što se dešavalo deo stručnih sokolskih kadrova nastavio je svoju aktivnost u organizacijama koju je stvorila nova vlast. Deo sokola povukao se iz javnog života čuvajući sokolske tradicije. Dr. Slobodan Đorđević smatrao je da su sokoli i ako onemogućeni od vlasti nastavili svoj rad u ilegali.

Članovi Sokolskog društva Beograd III na Zvezdari sastajali su se bar jednom godišnje u salama restorana da bi obnavljali uspomene iz mladosti provedene u sokolani. Verovali su da sokolstvo kad-tad opet zaživeti. (8)

Posle 1945. deo sokola povukao se iz javnog života čuvajući sokolske tradicije. Dr. Gordana Rajnović, starešina Soko Srbije, istakla je u svom govoru značaj rada bivših sokola za razvoj masovne fiskulture posle 1945. Za vreme Drugog svetskog rata i posle oslobođenja vlasti slamaju sokolima krila. Sokolstvo je proglašeno monarhističkom organizacijom, te im se sva imovina (domovi, vežbališta i sprave) oduzima. Organizuju se nove organizacije koje se bave telesnim vežbanjem i razvojem sporta. Ali taj masovni rad i nastavu telesnog vežbanja u školama obavljaju bivši sokoli koji su bili vrhunski osposobljeni za taj rad. Bivši sokoli su pripremali i organizovali najveće sletove u državi. Tako da je razvoj masovne fiskulture posle rata nadograđivan na prethodnim sokolskim osnovama. Može se reči da je Sokolstvo posle Drugog svetskog rata bilo potpuno onemogućeno, ali sokolske ideje nisu nestale. Posle pet decenija Sokolski pokret obnovio je svoj rad. Milorad Jevtić, nosilac Albanske spomenice, Ordena Sv. Save i Jugoslovenske krune, i član najvišeg sokolskog rukovodstva pre Drugog svetskog rata, 8. avgusta 1991. uputio je poziv starim članovima sokola na okupljanje i obnavljanje sokolskih društava. Stari članovi sokola su na skupštini u Beogradu 23.jula 1992. obnovili Savez sokola Jugoslavije (9)

U prvo vreme u javnosti se nije govorilo o sokolima. Bilo je izuzetaka. Bora Jovanović izdao je “Fizička kultura kroz istoriju” 1955. U Zborniku “Ustanak naroda Jugoslavije” knjiga IV, Beograd 1964. Gojko Jakovčev je pisao o sokolima u članku “Omladina sela Betine 1941”. U inostranstvu Janko Jazbec je zajedno sa Središnjim odborom za obnovu jugoslavenskog sokolstva u slobodnom svetu izdao 1963. “Sokolski zbornik 1863-1963” u Buenos Ajresu. Knjiga nije mogla da se nabavi u SFRJ. Za vreme praksisa i crnog talasa u kulturi održano je 1969. Savetovanje o ulozi Sokolstva na DIF-u. Gojko Jakovčev napisao je 1970. knjigu “Sokolska organizacija u borbi za za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918 godine: progon sokolske organizacije u Hrvatskoj”. O sokolima je pisano u “Enciklopediji fizičke kulture” Zagreb 1977. Za vreme SFRJ i kasnije o sokolima su znali samo uži krugovi, dok je šira javnost znala malo, što joj je onemogučavalo da shvati značaj sokolske organizacije. Uprkos knjizi Nikole Žutića “Sokoli : Ideologija u fizičkoj kulturi Kraljevine Jugoslavije” iz 1991. i Dušana Cvetkovića “Sokoli i sokolski sletovi” iz 1998 i 2007, šira javnost malo zna o tome ko su bili sokoli i šta su bili njihovi ciljevi. Izdaju se knjige o pojedinim sokolskim društvima. U okviru “Rastko srpska kultura na internetu” postoji “Sokolska knjižnica”. Ni rad obnovljenih sokolskih društava nije mnogo promenio stvari.

 

Saša Nedeljković

član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

 

Napomene :

  1. Mari-Žanin Čalić, „Istorija Jugoslavije u 20. veku”, Beograd, 2013, str.214;
  2. Rato Dugonjić, „11 novembar”, „Fiskultura”, Beograd, 1 novembar 1945, br. 8, str. 1;
  3. Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslava Kovačev, „ 110 godina novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 89, 90;
  4. „Fiskultura i sport federalne Srbije”, „Fiskultura”, Beograd, 5 maja 1945, br. 1, str. 1;
  5. Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslava Kovačev, „ 110 godina novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 89;
  6. Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslava Kovačev, „ 110 godina novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 90, 91;
  7. Zdravko Šakotić, „Orovačka sokolska četa”, Nebojša Rašo, „Srpski Soko prilozi za istoriju sokolstva”, knjiga druga, Herceg Novi, 2015, str. 54;
  8. Zoran Andrejević, „Sokolsko društvo Beograd III Zvetdara”, „Oko sokolovo“, Izdavač Sokolska župa Beograd, januar 1997, br. 7, str. 8;
  9. „Govor dr Gordane Rajnović“, „Oko Sokolovo“, Vanredni broj, Beograd januar-april 2008, str.11,12;

 

Vezane vijesti:

Sokoli i guslari

SLOVENSKI BALOVI I PLESOVI SOKOLA

Rad Savez Sokola u duhu slovenske uzajamnosti

STRADANjE ČLANOVA SAVEZA SOKOLA U JASENOVCU

SOKOLSKA ČETA U BRATIŠKOVCIMA

SRPSKI SOKOLI U PEĆI

SOKOLI ŽUPE MOSTAR NA POČETKU DRUGOG SVETSKOG RATA

SOKOLI I MLADA BOSNA

 

Podijelite vijest:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: