Шаранова јама

Ево стигао је децембар, па верујем да се спрема и снег. Све и да почне падати, да обели свака планина, а нарочито Велебит, једно би место остало црно и пахуљама непокорено. То место је Шаранова јама. Толико је дубока да је вековни снегови не би могли напунити да сви одједном падну, али су је могла напунити тела Срба и Јевреја.

Некоме ових дана поново није било довољно то што је она пуна српских лешева, већ су поново кренули да је прекопавају. Не знам зашто. Нико не зна зашто. Остаје нам да претпостављамо. Кад неко прекопава башту, он је тако одржава, а кад један народ прекопава јаму, он се нада да ће је затрпати. Али, знајте да Шаранова јама никада неће пуста остати од српских тела и душа. Ко зна колико ју је крви подојило, колико меса нахранило, колико суза покропило и колико зла пунило.

Дубока је Шаранова јама, дубља но српски ожиљци од ње потекли и српска мука у њу сатерана. Прекопавају је поново не би ли нешто нашли да својој души олакшају. Душа тих војника који су Србе у јаму селили личи на Шаранову јаму. Никада се та душа, а пре црна рупа, српских мука није могла насладити, српских глава најести и српских очију навадити. Какви то људи могу друге људе ударати маљем у главу, гурати у понор и још се такмичити ко то боље ради? Има ли ваша злоба дна или је бездан као и Шаранова јама? Пуне су вам пећине, јаме, увале и вртаче српских мученика.

И није било довољно ломити руке, сећи уши и носеве, вадити очи, одвајати чељад од мајки, парати тела, силовати, клати, него се још морало и гурати у јаме да се људима не зна ни броја, ни гроба.

Нећете наћи у тим јамама ништа осим костију. Нећете чути ништа осим тишине. Нећете ништа променити прекопавањем. Не можете џелате искупити тако што ћете сад објавити како у тој јами нема ничега. Зинула је Шаранова јама на Србе, а ви сте јој помагали да се нагута. Што је сада кушате и поново њену глад будите? Што узнемиравате уснулу српчад коју нисте пустили ни да честито виде овај свет, а већ су вам била претња? Што будите њихове мајке без глава и удова? Чему копање у потрази за часним Србима које сте частили смрћу?

Рецимо да нешто нађете у Шарановој јами, а наћи ћете мртве, шта ћете после са њима? Зашто никоме не рекосте да сте са тим прекопавањем почели? Ако покушавате да сакријете злочин, то не можете. Ако их вадите како бисте некоме нешто доказали, немојте даље. Све је доказано. Уколико их вадите да им се извините, са тим сте закаснили. Ископавате ли их да им се поново наругате, они вас не чују.

До када ће Срби тамо бити сметња и живи и мртви? Закопате их, па их откопате. Убијате их, па им судите. Нема од прекопавања ништа. Немојте копати и ровити по нашој рани, а вашој срамоти. Пустите то. Нека мученици спавају сном у који сте их уљуљкали својим бајкама о миру, музиком митраљеза, добовањем маљева и успаванком од врисака. Немојте пијуцима стварати буку, јер будите нам оне које сте ви и послали на спавање.

Нека пада снег по Велебиту и нека га бичује ветар, јер је то и заслужио кад се није постидео и нешто учинио. Цео је Велебит јама… изврнута нагоре.

Пише: Милан Ружић

Извор: ИСКРА

Везане вијести: