Данас се навршаваjу 22 године од када jе извршен ратни злочин над припадницима ЈНА у бившоj Добровољачкоj улици у Сараjеву. У оружаним нападима на припаднике ЈНА у Сараjеву 2. и 3. маjа убиjена су 42,а рањена 73 лица, те заробљено 215 лица.
Обиљежавање 22 године од страдања припадника ЈНА у Добровољачкоj улици, у Сараjеву почиње служењем парастоса за погинуле у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима. Након парастоса предвиђен jе одлазак у Сараjево и мирна шетња улицом у коjоj jе извршен злочин.
Обиљежавању ће, између осталих, присуствовати министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Петар Ђокић. У МУП-у Кантона Сараjево речено jе да за данас у Добровољачкоj ниjе наjављен никакав контрамитинг, а да се сваки скуп мора наjавити пет дана раниjе.
Припадници воjних и паравоjних формациjа БиХ напали су 2. маjа 1992.године Дом ЈНА у Сараjеву и jош неколико воjних пунктова у граду и убили наjмање три припадника ЈНА.
Као одговор на нападе на воjне пунктове, припадници ЈНА су на сараjевском аеродрому задржали предсjедника ратног Предсjедништва БиХ, Алиjу Изетбеговића, коjи се у пратњи потпредсjедника Владе, Златка Лагумџиjе и кћерке враћао са мировних преговора у Лисабону.
Изетбеговић jе одведен у касарну ЈНА у Лукавици, надомак Сараjева, ради преговора о безбjедноj евакуациjи воjника, официра и цивила на служби у ЈНА из команде Друге воjне области, као и других касарни коjе су биле под опсадом паравоjних снаге у Сараjеву.
У преговорима су учествовали тадашњи командант Друге воjне области ЈНА генерал Милутин Кукањац, командант мировних снага УН Луис Мекензи, члан Предсjедништва БиХ, Еjуп Ганић, а безбjедну евакуациjу гарантовао jе сам Изетбеговић.
Пошто jе споразум постигнут, колона са возилима ЈНА кренула jе из команде у насељу Бистрик, а на њеном челу налазио се транспортер у коjем су, као заштитница, били Изетбеговић, генерали Мекензи и Кукањац.
Колону jе напало око 2.000 наоружаних људи и извшило масакр.
По окончању рата у БиХ, ЦЈБ Српско Сараjево jе 25. маjа 1996. поднио прву кривичну приjаву против девет особа, коjу jе 27. априла 2005. МУП Републике Српске допунио и проширио на 15 осумњичених.
Истрагу о злочинима над припадницима ЈНА у Сараjеву водило jе и Воjно тужилаштво ЈНА (касниjе ВЈ), али када су воjна тужилаштва укинута предмет jе преузело Специjално тужилаштво Србиjе за ратне злочине.
Српско Тужилаштво jе прво предмет прослиjедило Тужилаштву БиХ коjе jе 2003. покренуло истрагу, али ниjе никада подигло ниjедну оптужницу. Зато jе краjем 2008. Виjеће за ратне злочине Вишег суда у Београду проширило истрагу, а 29. децембра 2010. расписало међународне потjернице за 19 особа из БиХ.
Страни члан Тужилаштва БиХ, Џуд Романо, донио jе 17. jануара 2012. наредбу о обустављању истраге у „случаjу Добровољачка“ против 14 лица, међу коjима и Еjупа Ганића, Заима Бацковића и генерала Армиjе БиХ Јована Дивjака.
Оганизациjа породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске покренула jе акциjу изградње споменика у Добровољачкоj улици, али jош ниjе комплетирала потребну документациjу.
Више о злочину у Добровољачкоj улици можете сазнати и у прилогу Гвоздена Шарца у емисиjи „Печат“ коjу jе РТРС емитовао у четвртак 1. маjа.
Извор: РТРС