Ж | Ž
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on vk
Share on email

Подијелите вијест:

Сански Мост – сјећање на убијену српску дјецу и цивиле

Навршава се 22 тужне године од како су почињени стравични злочини над српским народом у долини Сане. У прогону и убијању српских цивила учествовале су пешадијске јединице 5. и 7. корпуса тзв. Армије БиХ, под командом Атифа Дудаковића и Мехмеда Алагића. Више десетина хиљада Срба је протјерано из својих домова а више од 650 Сањана је свирепо убијено. Многи од њих се и данас воде као нестали и са правом се може рећи како је Сански Мост град са највећим бројем несталих.

Геноцид на Шушњару који су починиле усташе хрватске и муслиманске националности августа 1941. године, поновљен пет деценија касније!

Према подацима Оперативног тима Републике Српске за тражење несталих лица, у Санском Мосту су пронађене 62 масовне и појединачне гробнице гдје су закопана тијела српских цивила који су убијени од 1992 до 1995. Питамо се како то да су сва ова мјеста остала необиљежена и заборављена?! Како је могуће да за ове жртве нико није одговарао?

Први злочини над српским цивилима почињени су још у пролеће 1992. мада је појединачних убистава Срба било и раније. Муслимански екстремисти спалили су и разорили више од 40 српских села у општини Сански Мост, порушено је и оштећено више православних цркви а демолирана су и православна гробља.

       Једна од највећих масовних гробница јесте она у насељу Шушњари / Крухари гдје је извршена есхумација посмртних остака 72 тијела. Најмлађа жртва која је есхумирана у овој гробници био је Игор Марјановић који је имао само 13 година. Њега су на свиреп начин убили муслимански војници док је покушавао са породицом да пребегне из Санског Моста.

Поред њега пронађени су и посмртни остаци Јована Папрића, дјечака од 15 година који је масакриран од Дудаковићевих кољача. Немилосрдни муслимански војници нису имали милости чак ни према Бобани Зорић која је имала непуних 9 година када је свирепо убијена.

Тода Дошеновић убијен је са својим петнаестогодшњим сином Младеном 10. октобра 1995. док су покушавали да пређу на територију под српском контролом. Дјечак Горан Марјановић убијен је из ватреног оружја на запрежним колима заједно са још неколико цивила.

       Породица Шкорић избјегла је из Глине у Републику Српску, за вријеме акције Олуја у авргусту 1995. Међутим ни овдје их зла судбина и није заобишла па је Андријана Шкорић, беба од само два мјесеца преминула услед ратних околности.
Сличну судбину доживјели су и избјеглице из Крајине: Данијела (16 година) и њен брат Дарко (10 година) Шаренац убијени су са мајком и баком од стране муслиманских војника у Санском Мосту. Од злочиначког метка 1994. страдао је и дјечак из мијешаног брака Крешимир Прањић који је имао само 14 година.

          У селу Чапље код Санског Моста, пронађена је масовна гробница из које су есхумирани остаци седам тијела, међу којима су били и дијете Јовица Дрча од 6 година, његова бака Даринка као и двадесетогодишња дјевојка Мирјана Дубајић. Сви су они свирепо убијени августа 1995. Богдановић Бранислав убијен је 10. децембра 1992. од припадника тзв. армије БиХ а имао је тек 17 година.

       Џелати су углавном познавали своје жртве, често су то биле њихове комшије са којима испијали кафе и дружили се прије рата. Ипак, право лице показали су деведесетих када су добили оружје у руке и када је национална и вјерска припадност одлучивала о животу Сањана. 114 жена убијено је прије и током окупације Санског Моста. Ријеч је углавном о старим и болесним женама које се нису могле евакуисати на вријеме. Неке од жртава су и Аврамовић Драгица – стара 90 година, Билбија Милева – стара 81-годину, Тодоровић Илинка – стара 91 годину, Анђа Вукојевић – стара 83 године, Врућинић Милка – стара 76 година, Инђић Милка – стара 90 година, Мара Каиш – стара 81 годину, Даница Драгуљица – стара 92 године, Боројевић Анђа – стара 74 године.

Бошњаци 10. октобар прослављају као дан ослобођења града, иако се зна да је тог дана убијено на стотине цивила и у Санском Мосту али и Мркоњић Граду, Кључу и осталим општинама. Овај дан свакако треба прогласити даном жалости у знак сјећања на невине жртве.

Све ове жртве заслужују правду и истину! Најпре је неопходно подићи прикладно спомен обиљежје невиним српским цивилима а потом и процесуирати починиоце и наредбодавце. Да се никада не заборави и не опрости!

Извор: novitetinovosti.blogspot.ba

Везане вијести:

Обиљежавање 22 године од пада 13 западнокрајишких општина …

Покренути поступак против Хрватске за злочине у Мркоњић Граду

Снимају филм, а о злочинима ћуте | Јадовно 1941.

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on vk
Share on email

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: