Док други величају своје злочинце и злочине, разним скуповима и концертима, ми своје жртве заборављамо!
Заборављамо ко смо, шта смо и одакле смо.
Дјецу лијечимо преко SMS порука, а влада наручује нова возила, јер су им, како кажу, стара дотрајала.
Имам осјећај да смо поново у комунизму, само што сад можеш да кажеш шта мислиш.
А, зарад мира ипак ћути, јер зашто да се враћамо у прошлост.
Зашто да се сјећамо, невиних цивила и предугачких колона, жена, дјеце, стараца?
Зашто да се сјећамо покланих, прогнаних, заборављених?
Зашто да се сјећамо, јер то је давно било?
Било прије 25 или 75 или 350 година, сјећати се морамо!
Покушавају истину преокренути, изврнути у своју корист.
Не дозволимо да нас опет кољу, протјерују, ломе нам кичму!
Не дозволимо да се истина заборави, јер нам то једино, на крају, и остаје!
Аутор: Сандра Благић
Од истог аутора:
Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате
Сандра Благић: Дан када се Велебит тресао
Сандра Благић: Дјеца су била само број без имена и презимена
3 Responses
Pozdrav za Jadovničku Sandru!!!
Хвала Вам.
Поздрав и за Вас.
Bravo Sandra!