Сваки пут када узносимо Крст часни, да бисмо обиљежили још једну јаму, киша нас испраћа. То Господ поручује да је уз нас!
![Часни крст над пријебојском јамом](https://jadovno.com/wp-content/uploads/2019/07/Prijebojska-jama-1-1024x768.jpg)
Хвала Ти Свевишњи што чуваш овчице твоје, које не заборављају мученике наше.
Око 9 часова ујутро долазимо у кордунашко село Садиловац, пред храм Рођења Пресвете Богородице. На 77. годишњицу страдања Садиловчана и околних села, православних Срба од стране Хрвата – усташа.
Покољ 463 жртве које су побијене и запаљене у цркви а најмлађа жртва тог љетног дана није имала ни име. Беба од мјесец дана!
Новорођенче.
Дана 31. јула 1942. године усташке звијери су у Садиловцу, у цркви, на најмонструознији начин убиле те запалиле жене, дјецу и мушкарце.
Године 1960. у зидинама цркве постављене су спомен плоче са именима свих невино пострадалих житеља овог краја. Црква је обновљена 1989. године, да би почетком августа 1995. у погрому хрватске војске комплетно село Садилoвац било запаљено, народ протјеран а црква и школа видно оштећене.
Црквена звона су украдена, оштећен је кров а унутрашњост цркве девастирана.
Том приликом, „ослободиоци“ су митраљирали и спомен плоче, иконе на иконостасу и бијели мермерни монолит који усред цркве чува мошти Новомученика српских.
Први Парастос у девастираној цркви Рођења Пресвете Богородице служио је тек четрнаест година касније, сада већ покојни протојереј Далибор Танасић.
Ми Јадовничани из Србије и Српске, присуствовали смо Светој литургији и Парастосу у Светој цркви која је постpадала два пута.
Након освећења Часног крста, кренули смо за Лику и село Пријебој. Ту, недалеко од главног пута који води ка Кореници и Плитвичким језерима, у густој буковој шуми скривена од погледа, налази се јама Голубњача или, како је још у народу зову, Пријебојска или Волашева јама.
Дубока око 56 метара, а широка као само гротло пакла, међу стогодишњим буковим стаблима скрива и даље мошти православних Срба.
Тог 31. јула 1941. живих је суновраћено у пријебојски бездан 119 Срба.
Бацани су Срби и из мјеста Личко Петрово село, Плитвички Љесковац и са Плитвица. За вријеме Владе Јадранке Косор, по основу пријаве да су у тој јами убијани Хрвати током Другог свј. рата, започело се са есхумацијом. Убрзо се по предметима нађеним уз кости, испоставило да се ради о српском православном становништву. Неколико дана уз саму јаму лежале су црне вреће са дијелом извађених костију, да би потом нестале.
Ми потомци и поштоваоци, који осјећамо дубоку бол за нашим мученицима који пострадаше на најмонструознији начин, који су заборављени од власти и сопствених потомака и сународњака чинимо све да бар поставимо крсна знамења.
Ако им већ не можемо мошти умити, осунчати и цјеливати те достојно и уз православни обред сахранити, онда бар можемо молитвом уз Крст над јамом, обиљежити дан њиховог страдања.
Аутор: Сандра Благић
Од истог аутора:
Везане вијести:
Сандра Благић: Како мислимо да нас неко поштује, када ми не поштујемо своје мртве?
Сандра Благић: Не дозволимо да нас опет кољу, протјерују, да нам ломе кичму!
Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате
Сандра Благић: Дан када се Велебит тресао
Сандра Благић: Дјеца су била само број без имена и презимена
Сандра Благић: Зашто заборављамо када знамо да је заборав …
Сандра Благић: Тамо гдје ме језа не обузме од страха, већ од …
Сандра Благић: Истина нам на крају једино и остаје, зар не …
Сандра Благић: Зашто Крајишници неће организовано у …
Сандра Благић: Још једно стратиште православних Срба …