Сандра Благић: Истина нам на крају једино и остаје, зар не?

Ми Cрби смо веома чудан народ.
Срамота нас наших предака, наше историје, наше културе, нашег писма, наших коријена.
Послије толико година, направили смо изложбу да свијет види шта су нам „браћа“ Хрвати урадили.
Нас не треба бити брига за свијет, већ за нас саме!
Требамо учити наше потомке да не забораве гдје су им кости прадједова.
Да знају за злочин који је почињен над српским народом.
Да знају ко су звијери koje су клалe, звјерски мучилe и такмичилe се ко ће више на нож набости.
Да знају да нам је земља крвљу натопљена.
Своју дјецу требамо учити праштању али не и забораву!!!
Велики је гријех заборавити своје невино настрадале.
Не учимо их мржњи, већ истини!

Она нам на крају једино и остаје, зар не?

Аутор: Сандра Благић

Од истог аутора:

Сандра Благић: Дан када се Велебит тресао | Јадовно 1941.

Сандра Благић: Дјеца су била само број без имена и презимена …

Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате | Јадовно 1941.

Сандра Благић: Не дозволимо да нас опет кољу, протјерују, да …

Сандра Благић: Зашто заборављамо када знамо да је заборав …

Пребиловчани су људи са највећим срцем | Јадовно 1941.