Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Ђуђевдан је, црн Ђурђевдан на Вељуну. Данас је помен и парастос за 520 Вељунчанa и осталих из околних села, који страдаше у Покољу првих дана „онога“ рата.
Одлазим са Мићом, Душаном и Николом.
Скупља се свијет око спомен-костурнице на Вељуну гдје су њихове кости пренешене са мјеста масовног покоља у Хрватском Благају на данашњи дан. Икону Светог Вукашина први пут је на Вељун донио Душан. До сад је са њим била два пута на Кордуну, у Садиловцу.
Људи загледавају икону, многима је непозната. Има их и који знају, објашњавају другима. Свети Вукашин је Херцеговац из села Клепци. Завршио је у логору Јасеновац уз познате ријечи које је упутио својим џелатима:
– Само ти дијете ради свој посао!
„Само ти, дијете, ради свој посао“ најважнија је српска ријеч.
Лако би било утврдити не само кад се први пут чула у послијератном јавном животу, већ и како је подизала из незнаног гроба оног који је изговорио и постепено постајала лозинка једног хришћанског народа и светиња његовог језика. Неспорна је само та ријеч која је пала на страшном мјесту, у одсудном часу, и добила космичке размјере као дјело једино могуће унутрашње слободе.
И ма како се звао тај који је то изговорио, он је постојао, и постојаће док постоји онај који је из њега проговорио и језик на којем је та ријеч изговорена.
„Света је ријеч а не човjек“, написао је Матија Бећковић о Вукашину.
Изнад иконе Светог Вукашина, на каменом зиду костурнице, прострта је црна марама са мотивом средишњег дијела старе крајишке крстаче, симбол страдања народа Кордуна.
Загледавају је са пажњом, прилазе јој, фотографишу.
Цртаo caм је руком, ово је уникатни први примјерак. Поклањам је за сјећање Душану, челном човјеку урдужења „Јадовно 1941“, који је много тога урадио да се наше жртве не забораве, стратишта обиљеже и обиђу, сазна истина о страдању …
Након парастоса уз костурницу, пењемо се уз село горе према споменику подигнутом страдалимa. Недавно су са споменика откинуте месингане плоче са њиховим именима. Захваљујући Татјани и мјештанима већи дио је поново уређен.
Први пут је на помену челни човјек слуњске општине, господин Јуре Катић. Његов излазак на бину попраћен је дугим аплаузом.
Већ у почетку говора је почео вући паралеле 1941 – 1991, мало нас подучио, да би убрзо иза тога покољ у Благају назвао “ инцидентом“!!!
Говор очито није „легао“ домаћинима, тако да је убрзо стигла реплика, одмјерена и на мјесту од стране дожупана Синише Љубојевића и предсједника жупанијског ВСНМ, Раде Косановића.
Чуо сам од раније да је на Вељуну обичај да свира музика тај дан кад је парастос. Мислио сам у први мах да је шатор разапет да се направи хладовима и да се ту освјеже старији, јер они чине главнину.
Међутим ту се колце заводи !?
Мени је одавно јасно ко је то тако одредио и уперио нас да плешемо на костима предака и да музика свира на најцрњи дан вељунског краја !? Вељун свакако није мјесто за то и с тим коначно треба прекинути. Ово није збор за Преображење, овдје се не слави дизање устанка, оснивање бригада и сл.
Овдје се сјећамо првих невиних жртава и њиховог страдања, и послије парaстоса је разлаз.
Већ је помало заборављен први помен, парастос, након Олује. Има томе већ више од петнаест година кад се на спомен костурницу на Вељуну попела извјесна Бисерка Леградић, придошлица на Вељун. Она је скинула гаће и наочиглед свих се попишала уз ријечи:
– На мојој хрватској земљи ја се могу попишати гдје ја год хоћу!!!
Наравно без икакве реакције окупљених, као ни хрватске полиције која је осигуравала овај скуп.
Е моји Кордунаши, не треба нама Бисерка. Пишамо ми сами по себи већ дуже!
Жељко Кресојевић
У Вељуну на Кордуну, 06. маја 2015. године
Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 06. маја 2016. године.
Везане вијести:
Усташе свједоче о злочину у Хрватском Благају над Србима Кордуна 6. маја 1941.
