Rusko Sokolstvo u Jugoslaviji

Česi su smatrali da je sokolstvo ustanova koja je pozvana da povede kulturnu borbu protiv Nemaca u svim slovenskim zemljama. Zato su širili  sokolstvo kod svih slovenskih naroda.

Na teritoriji Rusije sokolstvo je prvi put organizovano šezdesetih godina 19 veka u češkim kolonijama u Volinjskoj. U Rusiji se osećala potreba za osnivanjem sokolskih društava, ali nije bilo dovoljno stručnih lica, da organizuju rad. Češki sokoli poslali su svoje najbolje prednjake u Rusiju. Sokoli iz Češke bili su učitelji gimnastike u ruskim srednjim školama.(1)    Ruska birokratija dugo je ometala osnivanje sokolskih društava u Rusiji.  Među protivnicima sokolstva u ruskoj štampi bili su konzervativci kojima su se priviđale „revolucije” i kadeti (ustavni demokrati) koji su se bojali da će sokoli uneti u redove ruske omladine narodnu svest i suzbiti kosmopolitizam. Uprkos tome sokolski gimnastički sistem uvodio se postepeno u sve ruske škole i u vojsku. Savez  Ruskog sokolstva  svoje poreklo  vodi  od Tifliskog  gimnastičkog  društva  „Soko“ osnovanog 1907. (2)

Ubrzo posle Tifliskog društva osnovano je 40 sokolskih društava. Savez je  osnovan  4. juna 1910. od strane sokolskog društva u Petrogradu, Tifliskog, Odeskog i Ruskog sokola u Moskvi. O Uskrsu 1911. u Moskvi je održana glavna skupština ruskog sokola, na kojoj je učestvovalo 50 izaslanika. Za starešinu Saveza izabran je Aleksandar Stepanovič Gižicki. Sedište Saveza bilo je u Petrogradu.  (3)  Savezna skupština odlučila  je da se sokolstvo podeli na župe i da stupi u vezu sa ostalim slovenskim sokolstvom. Savez je obuhvatio 60 društava, glasnik saveza bio je list „Soko”. Pripreman je slet 1915. u Petrogradu.(4)  U svakom gubernijalnom gradu bilo je sokolsko društvo. Prilikom I sveslovenskog sokolskog sleta u Pragu ruske sokole u Prag dovezli su posebni vozovi iz  Petrograda i Kijeva. Ruska sokolska društva širila su slovensku misao, i tako doprinela da  Rusija 1914. stane na stranu teško ugrožene Srbije. U oči rata rusko sokolstvo priredilo je slovenske manifestacije u Moskvi i Petrogradu. Na početku Prvog svetskog rata stupilo je  80% ruskih sokola u redove ruske vojske, da se bore za  oslobođenje Slovena. Od njih je 70% poginulo u karpatskim gorama, mazurskim močvarama i na Balkanu. (5)

Posle boljševičkog prevrata bilo je u Rusiji oko 6.000 sokola.  Sovjetska vlada je 1922. dozvolila obnovu Saveza Ruskog Sokolstva i uvela sokolski sistem telesnog vežbanja u vojsku. Iste godine je Sokolstvo nastupilo u Petrogradu sa 2.000 vežbača. Vlada je tražila da Ruski Soko nacionalne boje zameni crvenom. Sovjetskoj vladi smetala je sokolska ideologija, naročito ideja  slovenske solidarnosti pa je 1923. raspustila Sokolstvo. (6) Boljševici su upotrebili ruske sokolske prednjake za osnivanje gimnastičkih društava “špartaka”, a kasnije za svoju novu “fiskulturu”. Vlast je proganjala  sve koji su bili vođe ruskih sokola. Ruski sokoli u emigraciji  radili su na obnovi ruskog sokolstva. Na  VII  svesokolskom sletu u Pragu 1920.  učestvovalo je nekoliko desetaka ruskih sokola. Nastojanjem profesora Jastrebova osnovano je u Pragu rusko gimnastičko sokolsko društvo. Povratkom dr. Verguna iz Amerike društvo je počelo da radi. Osnivana su sokolska društva u svim krajevima gde se nalazila ruska srednjoškolska i visokoškolska omladina, u Češkoj, Jugoslaviji, Bugarskoj, Baltičkim državama i Francuskoj. (7)

Posle Prvog svetskog rata Kraljevina SHS. primila je veliki broj ruskih izbeglica. Bivši ruski sokoli  nastavili su svoj rad u češkim i jugoslovenskim sokolskim društvima, u formi ruskih odseka. Osnovali su 1923. Savez   ruskog  sokolstva u inostranstvu, koji je na kongresu u Varšavi 1925. pristupio Sveslavenskom sokolskom savezu. Posle boljševičke zabrane sokolstva u Rusiji Savez   ruskog sokolstva   u  inostranstvu,   bio  je  pretstavnik  ruske  nacionalne  i  sokolske ideje. Cilj  ruskog  sokolstva  bio  je  da  širi  sokolstvo  kod  ruskih   izbeglica, da   stvara  kadrove  ruskih  sokola (sokolica)  i   vaspitanje  omladine, naraštaja i  dece  u  ruskom  nacionalnom  duhu. Pojedina ruska sokolska društva i gnezda postojala su u Francuskoj, Bugarskoj, Nemačkoj, Litavskoj, Latviji, u Siriji i Africi i Karpatoruski sokolski savez u Americi. Pokrajinski  Savez  Ruskog  Sokolstva  u  kraljevini SHS u Zemunu bio  je  deo Saveza   ruskog  sokolstva   u inostranstvu.  Ustav je odobren od starešinstva  JSS  3. maja 1926.  U starešinstvu Pokrajinskog Saveza Ruskog Sokolstva bili su 1926. starosta Vladimir Poljanski; načelnik Kambulin (Beograd); načelnica A. Kolobova (Beograd); blagajnik A. Kapša (Zemun); sekretar N. Rževski (Zemun); prosvetno odeljenje V. Manakin (Zagreb); delagat JSS bio je Đuro Paunković.  U starešinstvu PSRS 1929. bili su starosta  Viktor Aleksandrovič Artamonov; I zamenik staroste Roman Konstantinovič Drejling; II zamenik staroste Boris Mihajlovič Orješkov. Načelnik : Dmitrij Iljič Kambulin; I zamenik načelnika A.R. Gan; II zamenik načelnika N. Rževskij. Načelnica O. Šidlovskaja; predsednik kulturno prosvetnog odbora A. Zemljanicin; tajnik Vasilij Mihajlovič Pronin. (8)   Ruski sokolski odseci postojali su kod sokolskih društava u Beogradu, Zemunu i Zagrebu. Ruska sokolska gnezda bila su 1926. Aleksandrovo na Krku, Bakar, Bugojno, Celje, Črna pri Prevaljah, Daruvar, Donji Miholjac, Drvar, Dubrovnik, Gornja Radgona, Gornji grad, Gušće kod Siska, Hrasnik, Knjaževac, Kragujevac, Krško, Laško, Ljubljana, Loznica, Mežica pri Prevaljah, Negotin, Niš, Novi Pazar, Novi Sad, Osijek, Otočac, Pančevo, Petrovaradin, Sl. Požega, Prijedor, Prokuplje, Rajlovac kod Sarajeva, Sarajevo, Sisak, Skoplje, Šabac i Zaječar. Bilo je 30 gnezda. (9) Ruski sokoli su radili pri Donskom kadetskom korpusu u Goraždu, Krimskom kadetskom korpusu u Beloj Crkvi, Ruskom kadetskom korpusu u Sarajevu, Rusko-Srpskoj gimnaziji u Beogradu, Rusko-Srpskoj ženskoj gimnaziji u Vel. Kikindi, Donskom institutu u Beloj Crkvi, … . U  Ruskom  kadetskom korpusu u Sarajevu 1928. sokolskom gimnastikom zanimali su se 219 kadeta. Kadeti su slušali predavanja u Sarajevskom sokolu. Nastupali su sletu u Ljubljani i VIII svesokolskom sletu u Pragu 1926. U Rusko-Srpskoj gimnaziji u Beogradu sokolskom gimnastikom se zanimalo 123 člana 1928. Učestvovali su na sletu u Pragu 1926. i na akademijama u Beogradu i Zemunu. U  Rusko-Srpskoj ženskoj gimnaziji u Vel. Kikindi sokolskom gimnastikom bavilo se 199 vaspitanica 1928. Bile su Ruski odsek sokolskog društva. Nastupale su priredbama sokolskog društva i na sletovima Banatskog okruga. Sa velikim uspehom nastupale su samostalno 1925. u Beogradu. Na sletu u Beloj Crkvi 1923. nastupilo je 100 učenica  Donskog instituta u Beloj Crkvi. (10) U Vršcu je 28. i 29. maja 1927. održan VI slet Banatske župe.  Sletske svečanosti počele su 28. maja utakmicom muškog i ženskog naraštaja.  U jutro 29. maja stigao je Soko iz Velike Kikinde, a iz Bele Crkve Soko i Ruski kadetski korpus. Povorka od 1.400 učesnika krenula je u 10 sati. Priređen je svečani banket. Posle podne bila je javna vežba. U 11 tačaka vežbalo je 3.200 vežbača : sokola, vojnika, đaka gimnazije, preparandije, građanske i osnovne škole. Priredbama je prisustvovalo 8.000 gledalaca. (11)

Izbegli ruski sokoli nastavili su svoj rad u Beogradskom i Zemunskom društvu. U Zemunu su nastavili rad Feodor Gopurenko, Ivan Mitrohin i I. Maksutov. Prva dvojica su bili prednjaci Tifliskog sokolskog društva i nastavili su da rade u zemunskom sokolskom društvu. Njihovim zalaganjem  dobilo je zemunsko društvo na Sletu u Osijeku dve diplome i to jednu za muškarce a drugu za žene.(12)

Ruski  soko u Zemunu  osnovan  je  juna 1922. Bio je kulturno središte ruske izbegličke zajednice u Zemunu. U društvu je 1930. bilo 99 članova, 13 naraštajaca i 36 dece. Redovno je isticalo zidne novine, povremeno je izdavalo svoj list, kao i nekoliko stručnih knjižnica, dopisnica i slično. Društvo je imalo sopstvenu knjižnicu smeštenu u suterenu Srpskog doma. Posedovalo je  oko 2.900 knjiga, kojima su se služili svi Rusi u Zemunu. Organizovalo je zabave i predavanja, povodom stogodišnjice Puškinove smrti održalo je svečanu sednicu sa predavanjem, deklamacijom i koncertom. Obeležavani su i drugi značajni datumi iz povesti ruskog naroda. Društvo je emitovalo srebrni spomen prsten s  natpisom „Pamti Rusiju”. Društvena zastava osvećena je u Dečačkoj školi, a prisustvovali su zemunski gradonačelnik dr Đorić, general Milan Vuković, izaslanik ministra vojske i mornarice i komandant Konjičke škole, više jugoslovenskih i ruskih generala i druge ugledne ličnosti. Zastava je predata zastavniku Drejlingu (13). Redovno su održavane ruske javne vežbe i akademije, od kojih je posebno bila svečana akademija održana 7 marta 1937, povodom petnaestogodišnjeg jubileja društva. Svečana akademija održana je u Domu Kralja Aleksandra I u Zemunu  pod pokroviteljstvom kneginje  Olge. Starešina društva Vladimir Nikolajevič Poljanski zahvalio se darodavcu društvene zastave kneginji Olgi (14). Dom Kralja Aleksandra I u Zemunu  je posle Drugog svetskog rata srušen, a na mestu gde se nalazio podignuta  je sportska dvorana „Pinki“.

Sokoli su  održali  slet u Zagrebu od 15 do 17. avgusta 1924. U Zagreb je došlo 12.000 sokola iz Srbije, Vojvodine, Bosne, Crne Gore, Hercegovine, Dalmacije, Slovenije, Hrvatske, Međumurja i Istre. Došli su Češki i Ruski sokoli i delegacija Poljskog sokolstva. Na II Jugoslovenskom Sokolskom saboru koji je održan zajedno sa sletom zaključeno je osnivanje Sveslovenskog Sokolskog Saveza. (15)  Kongres Ruskog Zagraničnog Sokolstva održan je januara 1928. u Zemunu.

Na Svesokolskom sletu u Beogradu 1930.  sa muzikom i zastavom na čelu, stupao je odred ruskih sokola iz Čehoslovačke, zatim odred ruskih kadeta i četa sokolica, sa članstvom Ruskog sokolskog saveza. U redovima starešinstva Saveza Sokola na sletu nastupao je i dr. Dimitrij N. Vergun, starešina Ruskog sokolskog saveza. Izaslanstvo Slavenskog Sokolskog Saveza (grof Zamojski, general Artamanov, Milada Mala, Jirzak i Gangl)  položilo je 26. juna 1930. venac sa trakama na kojima su bila ispisana imena ruskog, poljskog, čehoslovačkog i jugoslovenskog saveza, na grob kralja Petra u Topoli. Istog dana delegacije čehoslovačkog, poljskog, rumunskog, francuskog i ruskog izaslanstva položile su vence na grob Neznanog junaka na Avali. Najveće divljenje na sletu izazvali su ruski sokoli, koji su na  stadion umarširali sa kopljima. (16)

Ruski soko u Novom Sadu osnovan je 1933. i za nekoliko godina brojao je 250 članova. Ruski sokoli u Novom Sadu potpomagali su ruska sokolska društva.  Novosadski ruski sokoli u većem broju i sa svojom uzornom vrstom posetili su akademiju ruskih sokolskih društava u Somboru i Subotici. Ruski sokoli u Skoplju priredili su akademiju, a zatim koncertno veče. (17) U Novom Sadu u svečanoj sali „Slobode” održana je 25.4.1936. akademija Ruskog odseka Sokolskog društva Novi Sad. Akademiju je otvorio govorom  Ječeslav Tkačev. Sokolska muzika je zatim svirala himnu. U programu su se isticale tačke „Vežbe s mačevima” koje su izvele članice  ruskog odseka i „Lakoatletske vežbe” koje su izvele članice Sokolskog društva Novi Sad.  Deca ruskog odseka izvela su živu sliku „Osvanulo jutro”. Članice ruskog odseka izvele su „Ritam i pokret”Zatim je bila „Slika iz narodnog života Malorusije – Ukrajine”. Poslednja tačka programa bila je „Apoteoza”ruska sokolska himna. Program su na klaviru pratile sestre Vera Tošić, Sofija Poletika i Branka Kumrić. (18)

U Pragu je bio osnovan Pokrajinski savez ruskih sokolskih društava za Čehoslovačku. Društva ruskih sokola u Čehoslovačkoj nisu priznavala beogradski savez ruskog Sokolstva pa su osnovala svoj posebni pokrajinski savez, u kome su bila udružena društva Prag-Matica, Brno, Mukačevo i Bratislava. Za njih je u  Pragu  delovao Savez ruskih Sokola. Za starostu je bio izabran Vergun, za načelnika Efanov, za načelnicu Jindrova, za tajnika Mobiš i za prosvetara Maljšev. Nasuprot njima Beogradski Savez ruskog Sokolstva imao je tri pokrajinska saveza : jugoslovenski, čehoslovački i francuski. (19)

U Subotici je juna 1936. održan Četvrti pokrajinski slet Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Među prvim sokolskim gostima stigli su ruski sokoli pod vođstvom starešina Romana Drajlinga, Viktora Artamanova i načelnika Kambulina. Dočekani su sa sokolskom muzikom i pozdravljeni od predstavnika Sletskog odbora i velikog broja subotičkih sokola i sokolica. (20) Sokolska povorka kretala se ulicom Prestolonaslednika Petra ka Jelačićevoj i dalje Karađorđevim trgom prema Aleksandrovoj ulici i Sokolskom domu. U sokolskoj povorci bili su odred sokolske konjice, vođa sleta M.Teodorović i zamenik L. Tešić, sokolska muzika, zastava Saveza SKJ, … Starešinstvo Saveza SKJ sa predstavnicima ČOS, bugarskih Junaka, poljskog i ruskog Sokolstva, … čehoslovački, ruski sokoli i sokolice, zatim župe SSKJ , zdravstveni odred i odred sokolske konjice. Bilo je 11 sokolskih muzika. Sokoli su išli u odori i u narodnim nošnjama, sokolice u odori, narodnim nošnjama i u vežbačkom odelu. Bilo je oko 500 sokola i sokolica u narodnoj nošnji. Sa balkona Sokolskog doma pozdravili su sokole starešina Gangl, ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Josip Rogić, predsednik opštine Ivandekić, predstavnici češkog,poljskog i ruskog sokola i bugarskog Junaka. U svom govoru Ivandekić je istakao : „Ovaj slet je svesna nacionalna manifestacija, jer ovde vidimo sakupljene oduševljene i neustrašive Sokole : plodne Bačke i Banata, kitnjastog Srema, slavonske ravni i ubavog Zagorja. Junačke Šumadije i Južne Srbije, Bosne ponosne, zemlje Hercegovine, plavog Jadrana, našeg Primorja i ostalih krajeva naše mile otadžbine. … Ovaj slet ima danas još veći značaj, jer je on i manifestacija sveslovenske uzajamnosti. Ovde su naša braća : Bugari, Čehoslovaci, Poljaci i Rusi, s kojima u zajednici imamo da ostvarimo reči pesnikove o misiji Slovenstva, … Braćo, neka vam je bratski pozdrav od naše bele Subotice, koja u našoj državi kao zvezda severnjača pokazuje put na uzburkanom moru, da srećno dođemo u luku slovenskog spasa !”. (21)

Ruski Dom  bio je centar ruskog sokolstva u Beogradu. U njemu je 1937. Ruski otsek Sokolskog društva Beograd–Matica priredio svečanu prosvetnu akademiju. Prikazivan je komad „Talisman” u pozorišnoj sali Ruskog doma. Komad su napisali članovi otseka. (22) Ruski otsek Sokolskog Društva Beograd-Matica imao je 1931. 257 članova, 40 naraštajaca i 159 dece. (23) U utakmicama Sokolske župe Beograd učestvovali su i ruski sokoli iz Zemuna. U pozorišnoj sali Ruskog doma 20 juna 1937. održali su ruski sokoli svečanu akademiju, u kojoj je učestvovalo 6 društava iz Pokrajinskog Saveza ruskog Sokolstva u Jugoslaviji.  Ruski sokoli iz Zemuna izveli su apoteozu akademije. U prvoj  slici apoteoze  prikazano je veselje u predratnoj Rusiji, sa horskim pevanjem ruskih narodnih pesama i narodnim igrama. Druga slika predstavljala je čežnju ruskih sokola za obnovom nacionalne Rusije i njihovu nadu da će Rusija vaskrsnuti jaka i preporođena. (24) U sokolskoj povorci od letnjeg vežbališta Sokolskog društva Beograd-Matica ka  Slaviji i dalje prema  Narodnom pozorištu 21. juna 1937. učestvovali su ruski sokoli i 360 bugarskih „Junaka”.  Ruski sokoli nastupali su sa 8 ruskih zastava, 130 ruskih sokola, 104 ruske sokolice i 24 ruska muzičara. Napred su nošene zastave a zatim su išle starešine junaka i sokola sa muzikom. Bugari su bili u junačkim odorama a junakinje u odorama i narodnoj nošnji. Zatim su išli ruski sokoli iz Jugoslavije, Francuske i Bugarske. Posle njih beogradski sokoli u odorama, članice u odorama i narodnim nošnjama iz raznih krajeva Jugoslavije, seoske sokolske čete i sokolska konjica. Povorka duga preko dva kilometra, bila je pozdravljena od desetina hiljada beograđana. Sokoli iz četa na selu ostavili su utisak na posmatrače koji su pozdravljali : „Živeli Šumadinci! Živeli Sremci ! Živili narodni sokoli ! …” Posle povorke održan je zbor na trgu kod spomenika knezu Mihajlu. Govorile su starešine sokola, starešina vitoške junačke oblasti Ivan Anastasov, ministar za fizičko vaspitanje dr. Josip Rogić i drugi. U ime Sveruskog zagraničnog Sokolstva govorio je Drejling i istakao : „Mi smo oduvek znali i voleli Balkan, jer tu žive naša braća. Naročitu ljubav osećamo danas. Osobito smo radosni što smo uzeli učešća na sletu jer posmatramo kako se grle i ljube dva bliska brata – Soko i Junak … .” (25)

Ruski soko je u početku bio sekcija jugoslovenskog sokolstva sa širokom autonomijom delovanja. Ministarstvo unutrašnjih dela Kraljevine „Ukazom o ruskom sokolstvu” maja  1930.  dalo je Ruskom sokolu potpunu samostalnost. U Beogradu, Zemunu, Vranju i Novom Sadu Ruski soko izdavao je svoje časopise a štampano je i nekoliko brošura.  Uprava Saveza Ruskog Sokola prešla je 1933. iz Praga u Beograd. Iste godine izabran je novi starosta, generalštabni pukovnik Roman Konstantinovič Drejling. Izabrana je nova Uprava Saveza i usvojene idejne osnove Ruskog sokolstva. Ruski  soko bio je vanstranačka  organizacija  dostupna  svim  narodima Rusije, bez  obzira  na  veru, politička  uverenja, različite  nacionalne i  plemenske  pripadnosti. Savez  je okupljao 70 društava i gnezda sa više od 6.000 aktivnih članova (26). Ustav Saveza ruskog Sokolstva odobren je državnih organa Kraljevine Jugoslavije 24. maja 1934. VII glavna skupština Saveza ruskog Sokolstva održana je u Zagrebu. (27) Na osvećenju kosturnice palim ruskim borcima u Prvom svetskom ratu u Beogradu 12. januara 1936. učestvovali su i ruski sokoli. Svečanosti je prisustvovalo mnoštvo ruskih carskih oficira sa generalima Opuhinom, Artamonovom i Skorodumovom na čelu, odred vojske sa muzikom i mnoštvo Beograđana. Patrijarh Varnava istakao je u svom govoru veliku i trajnu zahvalnost i ljubav naroda prema majci Slovenstva  Rusiji  i nepokolebivu veru u uskrsnuće  nacionalne Rusije. Predsednik odbora za podizanje spomenika Dobra Bogdanović predao je spomenik na čuvanje predsedniku Udruženja ruskih ratnika u Jugoslaviji  generalu Skorodumovu. (28)

Savez  ruskog Sokolstva  održao je 23. juna 1937. u Beogradu redovnu VIII Glavnu skupštinu  i proslavu tridesetogodišnjice ruskog sokolstva. Skupština je održana u pozorišnoj sali Ruskog doma, a prisustvovao je Mitropolit Anastasije, poglavar Ruske crkve van granica Rusije, pretstavnici  Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Saveza bugarskih Junaka i mnogih ruskih nacionalnih organizacija. Nakon svečane sednice prisutni gosti pregledali su rusku sokolsku izložbu, koja je prikazala život i rad ruskih sokola u toku 15 godina van njihove otadžbine, kako u Jugoslaviji, tako i u drugim zemljama širom celog sveta. Naročito je prikazan rad Ruskog Sokolstva u Jugoslaviji, a u vezi sa tim izložba Ruskog Sokolskog otseka u Zemunu, koji je izložio istorijat Pokrajinskog Saveza Ruskog Sokolstva u Jugoslaviji, kome je bio osnivač. Tom prilikom je prikazan film iz istorije ruskog i celokupnog slovenskog sokolstva. Na skupštini je bilo 123 delegata i to : iz Jugoslavije, Francuske, Bugarske i Čehoslovačke, a bila su dostavljena punomoćja iz Amerike, Kine, Poljske i Latvije. (29)

Na V pokrajinskom sletu u Skoplju 1937. učestvovali su ruski sokoli. U Narodnom pozorištu održana je svečana sokolska akademija u prisustvu delegata ČOS, ruskog Sokolstva, celokupne uprave Saveza Sokola i sletskog odbora.  Na kraju akademije izvedena je apoteoza „Sveslovenstvo” od članova ruskog odseka društva Skoplje Matica uz sudelovanje našeg članstva odevenog u narodnu nošnju. Prvi deo bio je simbolična slika, a u drugom delu prikazivane su ruske, češke, slovačke i  poljske narodne igre.

Na Vidovdan 28. juna 1937. održan je pomen u Hramu slave. Posle pomena sokolska povorka krenula je od sokolskog doma. U povorci su bili sokolska konjica, sokolska muzika društva Skoplje Matica, uprava Saveza sokola, savezna zastava, predstavnici ČOS, ruskog Sokolstva, sletski odbor, članstvo u čehoslovačkim narodnim nošnjama, zastava ruskog sokola, članovi i članice ruskog sokola, sve sokolske župe SSKJ sa zastavama. Povorka je prešla preko gvozdenog mosta pa nastavila kejom kralja Aleksandra, ulicom kraljice Marije, preko Obilića venca i ulice kralja Petra stigla pred Oficirski dom na trgu Kralja Petra. (30)

Sokolska župa Beograd priredila je marta 1938. Bal slovenskih naroda u prostorijama  Sokolskog društva Beograd Matica u Deligradskoj ulici. Na balu su dva para članova  i članica  ruskog sokola iz Zemuna izveli  “Kozačok”. (31)

Ruski sokoli su uprkos nedostatku novca priređivala taborovanja za svoje članove. Rusko sokolsko društvo u Osijeku priredilo je 1939. treću godinu za redom logorovanje dece i ženskog naraštaja u Voćinu za 19 učesnika. Na letovanju je bio dnevni red : jutarnja gimnastika, prosvetni rad iz nacionalnih predmeta, kupanje, šetnja i igre. Hrana je bila razdeljena na pet obroka. Nakon 29 dana deca i naraštaj vratila su se u Osijek sveža i oporavljena. Muški naraštaj bio je 1939. u pokrajinskom logoru u manastiru Milkovo (Lapovo), gde je prošao tečaj vojne obuke I stepena. (32)

Ruski sokoli u Beogradu priredili su 8. decembra 1940, u Ruskom domu svečano molepstvije u čast svetog Đorđa. Prisustvovali su starešina Pokrajinskog Saveza Ruskog sokolstva Drejling, župski starešina Artamanov, tajnik Baukov, prosvetar Jelačić … . Bilo je prisutno brojno članstvo u sokolskim odorama.  Uveče je održan drugi deo svečanosti. Članovi i podmladak položili su svečani zavet, kojim su se zakleli, da će čuvati rusko ime i sa dostojanstvom vršiti sokolske dužnosti i raditi na svestranom kulturnom razvoju svog naroda i duhovnom ujedinjenju slovenstva. Govorio je starešina Drejling, posle čega je izveden program svečane akademije. (33)

Na kraju Drugog svetskog rata  ruske ustanove i društva u Jugoslaviji krenule su u novo izbeglištvo pred nastupanjem Crvene armije i partizana. Uhapšen je starosta Drejling, avionom prebačen u SSSR i tamo likvidiran u logoru. General Vjačeslav Matvejevič Tkačov, novosadski starosta, bio je repatriran u SSSR, na robiju. (34)

Ruski sokoli bili su dobrovoljci u ruskoj vojsci u Prvom svetskom ratu. Većina njih poginula je u Prvom svetskom ratu. Posle dolaska boljševika na vlast ruski sokoli bili su zabranjeni. Među ruskim izbeglicama koje je primila Jugoslavija bili su članovi ruskog sokola.  Sokoli u Jugoslaviji težili su da im na svaki način pomognu. Prvo su radili u već postojećim sokolskim društvima a posle su osnivali svoje sekcije u okviru društava pa i posebna ruska sokolska društva. Najaktivnije rusko sokolsko društvo bilo je u Zemunu. Tu je bilo sedište Pokrajinskog  Saveza  Ruskog  Sokolstva.  Pred dolazak partizana  i Crvene armije veliki deo ruske emigracije pobegao je iz Jugoslavije.

Saša Nedeljković

član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. N.D.D., „Za ruske Sokole !”,  „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br. 1, str. 28; „Rusko sokolstvo u našoj državi”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15 decembra 1926, br. 23, str. 247;
2. „Srpski Soko“, Sremski Karlovci, 13. (26) januara 1910, br.6, str. 120;
3. „Srpski Soko“, Sremski Karlovci, 8 (21) maja 1911, br. 7, God. V, str. 119;
4. Branislav A. Žorž, „Reč o ruskom sokolu”, „Oko Sokolovo“, Beograd, decembar 2005, br.23-24, str.23; Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik”, I, Beograd, 1934, str. 185;
5. „Dvadeset godina Saveza ruskog Sokolstva”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 1. januara 1931, br. 1, str. 2;
6. Branislav A. Žorž, „Reč o ruskom sokolu”, „Oko Sokolovo“, Beograd, decembar 2005, br.23-24, str.23;
7. „Dvadeset godina Saveza ruskog Sokolstva”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 1. januara 1931, br. 1, str. 2;
8. „Rusko sokolstvo u našoj državi”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15 decembra 1926, br. 23, str. 247; Branislav A. Žorž, „Reč o ruskom sokolu”, „Oko Sokolovo“, Beograd, decembar 2005, br.23-24, str.23; Jugoslovenski Sokolski kalendar 1930, Ljubljana,str.139;
9. „Rusko sokolstvo u našoj državi”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15 decembra 1926, br. 23, str. 247;
10. „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 276-278;
11. „Sokolski slet u Vršcu”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 31. augusta 1927, br. 12-17, str. 193, 294;
12. N.D.D., „Za ruske Sokole !”,  „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br. 1, str. 28, 29; Miroslav Vojnović, „Sokolska Župa Beograd”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br. 2, str. 49;
13. Branko Najhold, „Hronika zemunskog sporta“, Altera Beograd 1989,str.40;
14. M.J. „Jubilarna akademija Ruskog sokola u Zemunu”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 1 maj 1937, br.6, str.120;
15. „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;
16. Uredio Ante Brozović, „Sokolski Zbornik Godina I”, Beograd 1934, str. 287, 288, 298, 304;
17. Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslav Kovačev, „110 godina Novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 64; „Razne vesti iz slovenskog sokolstva”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 17 januara 1936, br. 3, str. 2;
18. „Akademija Ruskog Sokola”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 8 maja 1936, br. 19, str. 3;
19. „Razne vesti iz slovenskog sokolstva”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 17 januara 1936, br. 3, str. 2;
20. „Srdačan doček ruskih Sokola i Sokolica”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str. 4;
21. „Veličanstveni zbor Sokolstva pred Sokolskim domom”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str. 7, 8;
22. Vesti, „Oko Sokolovo“, Beograd, 1 maj 1938, br.5, God.II, str.129;
23. Jugoslovenski Sokolski kalendar 1931, Ljubljana, str.167;
24. „Sudelovanje ruskog Sokolstva u župskim utakmicama i župskom sletu”, “Oko sokolovo”, Beograd, 6.septembar 1937, br. 8, str. 177, 178;
25. St. Pavlović, „Sokolska povorka kroz Beograd i zbor na trgu kod spomenika”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6.septembra 1937, br.8, str.192-193;
26. Branislav A. Žorž, „Reč o ruskom sokolu”, „Oko Sokolovo“, Beograd, decembar 2005, br.23-24, str. 23;
27. N.K. „VIII Glavna skupština Saveza ruskog Sokolstva”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 3 juli 1937, br. 21, str. 10;
28. „Osvećenje kosturnice palim ruskim borcima u Beogradu”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 17 januara 1936, br. 3, str. 6;
29. „VIII Glavna skupština Saveza ruskog sokolstva”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 6.septembra 1937, br.8, str.180-181;
30. B.S. „Vidovdanskim sletom u Skoplju jugoslovensko Sokolstvo dostojno je proslavilo 25-godišnjicu oslobođenja naših južnih krajeva”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 3 juli 1937, br. 21, str. 3, 7;
31. „Župski bal Slovenskih naroda”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1938, br. 4, str.68;
32. „Logorovanje dece i ženskog naraštaja”, „Bratstvo”, Osijek, 15 novembra 1939, br. 11, str.218;
33. „Iz Ruskog sokolstva”,  „Sokolski Glasnik”, Beograd, 13 decembar 1940, br. 50, str. 4;
34. Branislav A. Žorž, Isto;

Vezane vijesti:

Srpski sokoli i Pobratimski pokret u borbi za ujedinjenje …

Srpski Sokoli od osnivanja u Sremskim Karlovcima do …

Savez Sokola i Srpska pravoslavna crkva | Jadovno 1941.

Sokolsko društvo Gospić i njegove čete | Jadovno 1941.

Štampa Saveza Sokola o Lužičkim Srbima | Jadovno 1941.

Sokolska pomoć stradalnicima iz Banovine Hrvatske | Jadovno …

Rad Sokolskog društva Beograd V | Jadovno 1941.

Od Beogradskog društva za gimnastiku i borenje do sokola …