Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Руски хероји – они су вољели Србе више од живота

Датум објаве: среда, 7 октобра, 2015
Величина слова: A- A+
Руски добровољци
Руски добровољци

Источник: ФБРепортер

Двадесет година од завршетка рата у БиХ jош увиjек се не зна тачан броj добровољаца из Русиjе коjи су погинули бранећи Републику Српску.

На споменику руским добровољцима коjи jе приjе четири године подигнут у Вишеграду пише да jе ратуjући за одбрану српског народа у БиХ живот положило 37 руских добровољаца. Љиљана Булатовић, новинар и публициста из Београда, тврди да их jе 49 и да таj броj ниjе коначан.

– Ово jе jош jедна српска срамота. Ти младићи су оставили своjе породице, прешли хиљаде километара и погинули за нас Србе, а ми према тоj њиховоj жртви нисмо имали ни толико поштовања да попишемо њихова имена. Али ништа необично. Па ми jош немамо тачан списак своjих погинулих бораца и цивила – каже Шпиро Кнежић, председник борачке организациjе у српском Купресу.

Са Кнежићем се слаже и Саво Цвjетиновић, предсjедник Друштва српско-руског приjатељства из Биjељине, коjи истиче чињеницу да чак ни споменик на Воjничком гробљу на Мегдану у Вишеграду Срби нису подигли сами, већ су коришћена и средства донатора из Русиjе.

– Доласком у Србиjу и своjим витешким понашањем на ратишту браћа из Русиjе су показала братску љубав према нашем народу и наjузвишениjе моралне принципе. Нисмо им се одужили – каже Цвjетиновић.

Руски добровољци
Руски добровољци

Александар Александров (31) из Петрограда, артиљериjски официр, ратни ветеран из Придњестровља и Абхазиjе, провео jе пет мjесеци на ратиштима у Скеланима и Сараjеву, гдjе jе и погинуо 21.маjа 1993.године, приликом обављања извиђачког задатка у реjону Борjа, од експлозиjе мине. Био jе командир руског ударног одреда, коjи jе носио управо његово име (Одред Александрова). Сахрањен jе на сараjевском гробљу Хреша.

У истом одреду, од зиме 1993.године, ратовао jе и Анатолиj Астапенков (33), из Перма, пjешадинац у совjетскоj морнарици. Учествовао jе у борбама око Власенице, Праче и на Јевреjском гробљу. Борио се у саставу сва три руска ударна одреда (Први, Други и Трећи руски добровољачки одред). Погинуо jе на Златишту изнад Сараjева на Јовањдан 1994.године. Био jе ожењен, иза себе jе оставио малољетног сина. Сахрањен jе у Доњим Милићима код Сараjева.

На истом гробљу почиваjу и Олег Бондарец, Александар Бочкарjов, Валериj Биков, Валериj Гаврилин, Виктор Десjатов, Сергеj Иванов, Генадиj Котов, Роман Малишев, Петар Малишев, Сергеj Мирончук, Борис Неоменко, Јуриj Петраш, Олег Славен, Алексеj Тамилин, Сергеj Иванов Јевгењевич и Александар Шкрабов.

Споменик Руским добровољцима
Споменик Руским добровољцима

Олег Дмитриjевич Биондарец (26) jе на ратиште у сараjевскоj Добрњи, гдjе jе приступио jединици Бели вукови, стигао 1994.године из Киjева. На ратишту jе провео годину дана, а погинуо jе 20.новембра 1995.године у Озренскоj улици.

Александар Бочкарjов Јурjевич (23) из Вороњежа погинуо jе на Јевреjском гробљу у Сараjеву, 10.фебруара 1994.године. Борио се у саставу Трећег руског добровољачког одреда.

Валериj Биков (33) из Петрограда био jе активни капетан руске воjске. Три године jе провео на ратиштима у Вишеграду и на Јевреjском гробљу, да би у августу 1995.године погинуо у Добрињи. Убиjен jе ватром из снаjпера. Ратовао jе у саставу 2.РДО, 3.РДО и српских jединица.

Валериj Гаврилин Дмитриjевич (32), из Гродна у Бjелорусиjи, живио jе у Петровграду. У БиХ jе дошао у новембру 1992.године, са дипломом економског факултета и ратним искуством из Придњестровља. Ратовао jе у Вишеграду, Горажду и Сараjеву, као припадник сва три руска добровољачка одреда, а краће вриjеме и у „Пантерима“ из Биjељине. Пао jе 5.априла 1995.године на Грбавици.

Виктор Десjатов Николаjевич (39), из Јакатеринбурга, козак одрастао у дjечиjем дому, ратник из Придњестровља, у Српску jе стигао у марту 1993.године, а погинуо jе на Бадњи дан 1994.године, док jе на Јевреjском гробљу, као борац 3.РДО, покушавао да од муслиманске ватре спаси трудницу. Учествовао jе и борбама за Горажде, у саставу 2.РДО.

Роман Малишев Серафимович (24), из Вjатка, Киров, у ВРС jе стигао средином 1994.године, као послушник Валаамског манастира, у коjем jе служио три године. Борио се у саставу 3.РДО и Белих вукова, наjвише на Јевреjском гробљу. Погинуо jе 25. октобра 1994. године у борби на Моjшевичком брду, Нишићка висораван у Српском Сараjеву. Његово тиjело jе остало на стратишту, али jе касниjе откупљено од неприjатеља.

Три недjеље раниjе, 3.октобра, на Моjшевичком брду смрт jе покосила и Петра Малишева Анатољевича(27), из Москве. Ратнички занат jе испекао у Придњестровљу, а у БиХ jе стигао у децембру 1992.године. Иза њега су остале броjне битке у врлетима око Вишеграда и на Јевреjском гробљу, коjе jе воjевао као припадник Белих вукова, 2.РДО и 3.РДО.

Сергеj Мирончук Александрович (25) jе из Одесе, у Украjини. Од децембра 1993.године био jе борац батаљона ВРС из сараjевске Добриње и Белих вукова из Пала. На Трескавици, недалеко од Трнова, 18.jуна 1995.године, након рањавања, пао jе у руке муслимана, коjи су га након звjерског мучења убили, па размиjенили.

У околини Трбнова, на планини Хум, 11.октобра 1995.године, погинуо jе и Јуриj Петраш Сергеjевич (28) из Бjелорусиjе. Активни официр бjелоруске армиjе, у Српску и Беле вукове стигао jе неколико мjесеци приjе погибиjе.

Ниjе познато одакле jе Борис Неоменко Владимирович (21), коjи jе на ратишту провео годину дана, од љета 1993. до 3.октобра 1994.године, када га jе смрт пресрела на Јевреjском гробљу.

Олег Славен Станиславович (25) jе из Доњецка. Од љета 1995.године ратовао jе у саставу руског ударног одреда Касиндолског батаљона ВРС и у Белим вуковима. Погинуо jе у акциjи ослобађања Жепе, 24.jула 1995.године.

Алексеj Тамилин Валерjевич (33), из Красноjарска, маjор у рускоj милициjи, од jесени 1994.године учествовао jе у борбама око Трнова, гдjе jе 14.децембра исте године и погинуо, као борац Белих вукова.

Бели Вукови
Бели Вукови

Александар Шкрабов Владимирович (40), рођен у Литваниjи, у помоћ православноj браћи стигао jе у љето 1994.године из Керча, на Криму, гдjе jе службовао као заставник у специjалноj jединици руске морнарице. Као добровољац ратовао jе у Анголи и Грузиjи, а по доласку у БиХ на Јевреjском гробљу. Погинуо jе у чину маjора ВРС, 4.jула 1994.године, у jуришу на муслиманске положаjе на Моjшевичком брду, сjеверозападно од Сараjева.

О Сергеjу Иванову Јевгењевичу зна се да jе био из Петровграда, да jе у ВРС ступио у септембру 1995.године и да jе погинуо у Сараjеву.

Валериj Анисомов, из Петрограда, погинуо jе 1995. године, а његови посмртни остаци отпремљени су у Русиjу.

За Виктора Јангоњевича Валерjевича jе извjесно само то да jе рођен 1960. а погинуо 1995.године.

Још мање података зна се о погинулим руским добровољцима Виктору Гешатову и Владимиру Шашинову. Само име презиме и зла судбина.

Сергеj Баталин Јурjевич
Сергеj Баталин Јурjевич

Сергеj Баталин Јурjевич (32) из Москве, у Републику Српску jе стигао 1993.године. Био jе воjни љекар у 1.РДО. Лиjечио jе рањенике, учествовао у пjешадиjским биткама, а стигао jе и да се заљуби у Српкињу и ожени. У борби за село Твирковиће код Вишеграда мина му jе одниjела стопало. Преминуо jе у jесен 1993.године. Сахрањен jе у Црнући код Вишеграда.

Константин Богословски Михаjлович (20), син jединац, из Памира у Таџикистану, живео jе у Москви. У строj српских jунака под командом ђенерала Ратка Младића ступио jе краjем марта 1993.године. Погинуо jе 12.априла 1993.године, као митраљезац, jуначки бранећи српску заставу на положаjу коjи су он и остали руски добровољци држали на узвишењима Заглавак и Столац код Вишеграда. Да не би пао муслиманима у руке, сам jе активирао бомбу. Како би била ближе синовом гробу на воjничком гробљу у Вишеграду, његова маjка Људмила преселила се у Црну Гору.

Споменик Константину Богословском Михаjловичу
Споменик Константину Богословском Михаjловичу

Истог дана на Заглавку jуначки су пали и Димитриj Попов из Петрограда и Владимир Сафонов Васиљевич (36) из Семипалатинска у Казахстану. Сафонов jе био активни капетан корвете. Обоjица су на ратиште у Српскоj стигла само два мjесеца приjе погибиjе.

Василиj Ганиjевски Викторович (33), родом jе из Кримска у Краснодарскоj области, а живио jе у Саратову. Погинуо jе 12.jануара 1993.године, у селу Твирковићи код Вишеграда, неколико дана након што jе ступио у ВРС и четири дана приjе свог рођендана. Сва троjица почиваjу на воjничком гробљу у Вишеграду.

И Генадиj Котов Петрович, из Волгодонска код Ростова jе у своjоj 33. години живот дао за одбрану српског народа у БиХ. У добровољце jе ступио у децембру 1992.године, а 9.фебруара сљедеће године погинуо jе у засjеди код Вишеграда, на дужности командира козачког одреда. Годину дана касниjе Генадиjеви посмртни остаци прениjети су у Волгодонск, гдjе му живе супруга и дjеца.

У родни краj, Адлер у Краснодарскоj области, прениjето jе и тиjело Леонида Лучинског (25), за коjег се jош зна само да jе погинуо 1995.године.

Колико jе познато посмртни остаци jош три добровољца коjи су погинули у ВРС почиваjу на рускоj земљи. То су Виктор Самоjлов (30) из Новосибирска, Андреj Сапоњенко (39) из Ростова на Дону и Јуриj Сичов(28) из Кургана у Чељабинскоj области.

Да би помогао српском народу, Сергеj Мелешко Владимирович (27), из градића Минералне Воде у Ставропољскоj области, напустио jе службу у специjалноj jединици полициjе у Риги, главном граду Летониjе. Судбина му ниjе дала да се „наратуjе“. Последњег дана септембра 1992.године, недалеко од Гацка, оклопно возило у коjем се налазио нагазило jе на противтенковску мину.

Андреj Нименко Николаjевич (20) из Москве jе у љето 1992.године ратовао у Придњестровљу, у саставу ТСО. У новембру jе ступио у ВРС, као митраљезац у 2.РДО, а 3.децембра исте године погинуо на Орловоj гори, у акциjи ослобађања Почивала код Вишеграда, гдjе jе и сахрањен.

И Бугари гинули за Српску

Међу добровољцима коjи су своj живот уградили у темеље Српске jе и Бугарин Јордан Куцаров(27) из Старе Загоре. Погинуо jе 4.jула 1995.године на Трескавици, као борац у извиђачком одреду „Бели вукови“.

Јуриj Пилипичик Павлович (28) из Кишињева у Молдавиjи живио jе у Одеси, а ратовао jе у интервентноj чети Илиjашке бригаде ВРС. Погинуо jе у муслиманском нападу на Моjшевичко брдо, Нишићка висораван, 16.jуна 1995.године. Сада jе у вечном строjу 1.500 српских jунака на воjничком гробљу код Сокоца.

Поред Анатолиjа Астапенкова из руског града Перма, почетком 1993.године у помоћ ВРС стигао jе и његов комшиjа Александар Тептин Георгиjевич (24). Учествовао jе у борбама код Власенице, Скелана и Сараjева, у саставу 1.РДО и 2.РДО. Нестао jе 7.jуна 1993.године, када се његов 2.РДО, ради дубинског извиђања, убацио у реjон Челопека.

Грб - Руских добровољаца
Грб – Руских добровољаца

Михаил Трофимов Викторович (30) из Дивногорска у Красноjарскоj области, завршио jе Новосибирску вишу воjну школу. Учествовао jе у совjетскоj интервенциjи у Авганистану, из коjе се вратио са посљедицама тешког рањавања и два ордена Црвене заставе. Приjе доласка у БиХ, живио jе у Одеси, гдjе jе радио као каскадер у Одеском филмском студиjу. Био jе командир 2.РДО. Током упада на неприjатељску териториjу, 7. jуна 1993. године, смртно jе рањен. Издахнуо jе истог дана у болници „Коран“ на Палама. Сахрањен jе у селу Прача, а касниjе су посмртни остаци пренесени у Калиновку, Виницка област у Украjини, гдjе живе његови родитељи.

Димитриj Чекалин Јевгењевич (21), планинар из Москве, прво jе ратовао у Придњестровљу, а у децембру 1992.године ступио jе у 2.РДО ВРС. Погинуо jе 10.марта 1993.године у Прибоjу на Маjевици, гдjе jе и сахрањен.

Процjењуjе се да jе током деведесетих година на страни Срба у Босни и Краjини ратовало између шес и седам стотина руских добровољаца, док jе неколико десетина бранило Србиjу од НАТО агресиjе. Међу њима се налазио и Игор Стрелков, вођа устанка коjи jе руски народ у области Доњецка и Луганска дигао против украjинске хунте.

Игор Стрелков
Игор Стрелков

Већина њих борила се на сараjевском и вишеградском ратишту, у саставу Првог, Другог и Трећег руског добровољачког одреда.

Јунак са Кошара

Руски добровољци учествовали су и у одбрани СР Југославиjе од варварске агресиjе НАТО пакта 1999. године. Један од њих, Виталиj Булах Глебович (34) из Смидовича, у Јевреjскоj области Хабаровског региона, руски официр, дипломац на вишоj воjноj школи у Омску, погинуо jе 19.маjа 1999.године, у жестоким биткама коjе су вођене на Проклетиjама, на српско-албанскоj граници, у ширем реjону касарне Кошаре.

Његови посмртни остаци jош нису пронађени и сахрањени.

 

Извор: Српска.ру

 

Везане виjести:

ТРАГОМ СИНОВЉЕВЕ ЉУБАВИ – Jadovno 1941.

Руски добровољци у рату у Републици Српскоj (Видео); Срби ми …

ФИЛМ О РУСКИМ ДОБРОВОЉЦИМА – Jadovno 1941.

И муџахедини су замукли! – Jadovno 1941.

СРБИ И РУСИ – ЛОШИ ЂАЦИ ИСТОРИЈЕ – Jadovno 1941.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top