fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Недељковић: Руске избеглице на Приморју

После Првог светског рата Краљевина СХС. примила jе велики броj руских избеглица.  Краљ Александар, српски народ и соколи чинили су све да им омогуће нови живот у

Југославиjи. У Груж jе стигао 12. августа 1920. пароброд „Авjол” са 248 питомаца руске морнаричке академиjе, 20 официра и неколико официрских породица. Пароброд „Јахут” стигао jе са 66 питомаца морнаричке академиjе. Официри и морнари са
руског брода приредили су концерт у позоришту. На концерт jе дошло доста
публике а особито велики броj руских избеглица. Концерт jе почео певањем
jугословенске, а завршио се певањем свесловенске химне. Публика jе певаче више
пута наградила аплаузом. Након концерта следио jе плес. Половина прихода ишла
jе у корист jугословенске сирочади. (1) Избеглице су из Цариграда стизале
бродовима у Дубровник и Боку.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/ruski-sokoli.jpg

Руски соколи на приморjу

Код доласка избеглица са Крима преузео jе Руски Црвени Крст главну бригу о њиховоj исхрани и лекарскоj помоћи. Лекарску помоћ давале су воjне болнице у Мељинама и Дубровнику. Касниjе отворио jе Црвени Крст у Боки Которскоj болницу и организовао амбуланте у избегличким логорима. Заjедно са Државном комисиjом отворио jе Руски Црвени Крст  три болнице (болницу бр. 2 у Мељинама, болницу Руског Белог Крста и болницу у Ђеновићу). Осим болница отворено jе опоравилиште, санаториjум у Херцег Новом и дом за инвалиде у Рисну. (2)  Већина су били сиромашне избеглице али било jе и врло богатих. Др. Васо Пипер из царинарнице у Гружу (лука Дубровника) причао jе да су приликом доласка руске емиграциjе у грушку луку jедини пут у његовоj пракси злато и златни предмети фантастичних величина мерени на децималноj вази за мерење наjтежих предмета, зато што су тежили десетине килограма. Према решењу Министарства финансиjа од 1. jануара 1922. установљене су централне царинске благаjнице, њих 12 за целу земљу. У овим благаjницама били су концентрисани сви приходи и расходи подређених царинарница. Под  Централну царинску благаjну дубровачку спадале су царинарнице у Будви, Рисну, Спичу, Херцег Новом, Оребићу и Корчули. (3)

У међуратном периоду руске избеглице остале су да живе на Приморjу.  Срби а нарочито Добротворна Задруга Српкиња Дубровкиња и Коло Српских Сестара настоjали су да им  помогну. Дубровачка општина jе дозволила да може остати 140 избеглица, и то оних коjима jе требало опоравка. Руске избеглице настањене у Дубровнику су 1921. издавале своj лист Рускиj Листок. Почетком 1921. у Дубровнику jе извршено благодарење и посвећење новог дома одбора и трпезариjе руске колониjе у касарни „Равелин”. Одбор jе позвао новинаре из Дубровника  да присуствуjу посвећењу дома. Свечаном чину присуствовао jе велики броj узваника, а биле су заступане све власти и институциjе. После благослова, преко коjег jе певао хор руских певача, гости су били почашћени у великоj дворани. Ту jе пало више здравица од стране Руса и од стране Дубровчана. У листу „Народна Свиjест” истакнуто jе : „Нек нови стан буде приjатан рускоj колониjи, док се не узмогне повратити весело дому своме.” Народна женска задруга у Дубровнику водила jе 1921. акциjу прикупљања прилога под називом „Руске избеглице”. (4)

Ема Стефановић-Липовац рођена jе у Котору 1864. похађала jе завод Царице Мариjе (дjевоjачки институт) на  Цетињу. На њену инициjативу основан jе Одбор  Кола Српских Сестара у Котору. Судjеловала jе као одборница у Црвеном крсту, а добила jе признање и одликовање Руског црвеног крста. Коло Српских Сестара у Херцег Новом помагало jе руске избеглице у  Херцег Новом. Руси у Херцег Новом  већином су били старци и инвалиди. Чланице Кола су их обрадовале о Божићу малим поклонима. (5)

У листу „Рад” 1920. су констатовали да су руске избеглице унеле нешто живота у монотониjу  коjа jе владала у Дубровнику. Основали су кабаре у кафани Перића. Дан св. Николаjа прослављен jе, учешћем Руса, на особит начин у православноj цркви. После службе испред цркве jе jедан избеглица одржао говор, коjи jе многим присутнима изазвао сузе на очи. У  Бондином позоришту одржано jе руско „забавно вече”. Програм се састоjао од певања, декламовања и плесања.  Концерти су се одржавали у хотелу Петци, Бондином театру, „Слози” … . Пjевачки хор руских избеглица приређивао jе „вечер руских пjесама”. Певане су руске и украjинске народне песме. Са jедне вечери хор jе предао приход  општинском управитељу, да раздели сиромашноj дубровачкоj деци. Солисти међу руским избеглицама нису хтели да имаjу никакву везу са хором. Руске уметнице А. Милић, Морозова, Архипова, Скоробохатова и Баранов приредили су концерт у Дубровнику 1921. Приход од вечери, око 3.000 круна дарован jе Југословенском Академском клубу. Кубански козаци одржали су концерт у Бондином театру. Две вечери jе броjна  публика испунила Бондин театар. У листу „Рад” су истакли да jе добар глас коjи jе претекао дружину, био потпуно оправдан. (6)

У Сремским Карловцима отворен jе 22 новембра 1921. Сабор руског свештенства, представника и изасланика руске цркве у разним краjевима Европе.  На Сабор су дошли и jедан српски и jедан бугарски владика. Присуствовали су бивши руски посланик Штрадман  и Љуба Јовановић, председник Државног одбора за помоћ руским избеглицама. (7) Интервенциjом Љубе Јовановић створена jе jуна 1920. Државна комисиjа за руске избеглице. Као председник комисиjе од 1920. до 1927. чинио jе све да се помогне руским избеглицама.

У Дубровнику су организоване акциjе за помоћ гладнима у Русиjи. Управитељство кр. женског препарандиjа  jе 24. маjа 1922. саопштило да су питомице завода прикупиле  за „Руски дан” 14. априла 1922. 22.888 круна. Оваj новац jе послан преко Друштва Црвеног Крста у Београду благаjнику одбора за помоћ гладним ђацима у Русиjи. Одбор jе замолио управу завода, да саопшти његову захвалност свим приложницима с изjавом, да jе то дотад био наjвећи прилог примљен за гладне ђаке у Русиjи. Месна колониjа  руских избеглица обављала  jе сваке недеље после литургиjе посебне молитве за ослобођење руског патриjарха Тихона. На Грушком воjном пољу су  пет козака пред публиком изводили вежбе на коњима. (8)

Српски лист „Дубровник” редовно jе извештавао о раду руских избеглица а касниjе и о приредбама у Руском Дому. У Соколани (Спонза) 30. 9. 1922. Григориjе Петров одржао jе предавање на тему „Васпитач народа”. У листу „Дубровник” обjављено jе да ће у просториjама Српског дубровачког пjевачког друштва „Слога” 1 октобра 1922. држати предавање „Тражење људи” а 2 октобра „Тражење човjека”. (9) Руске избеглице импровизовале су позориште у „Ревелину”. Приказивали су комаде првих руских драмских писаца. (10)

У Цавтату jе 1926. преминуо руски генерал Владимир Третески, учесник руско-турског рата  1877. Стари генерал био jе омиљен у Цавтату. Поред свих становника Цавтата на спроводу jе била госпођа Пашић са ћерком и jош неке виђениjе личности из Дубровника. Руска колониjа се преко новина захвалила свима онима коjи су одали достоjну пошту генералу Третеском.(11)

Друштво „Књегиња Зорка“ у Дубровнику помагало jе сиромашну децу руске колониjе. У Руском Дому приређено jе божићно дрвце – jелка те су том приликом обучена и обдарена сва сиромашна  деца руске колониjе. Осим деце помогнуто jе новчаном помоћу више руских болесних и изнемоглих породица. Друштво  „Књегиња Зорка“ наставило jе да се стара о њима. Старање се ниjе састоjало само у материjалноj помоћи.  Образован jе Одбор госпођа коjи се старао да ублажи беду невољних руских избеглица. Председница друштва „Књегиња Зорка“ била jе изабрана за председницу тог Одбора. За све ове заслуге руска колониjа изабрала jе Мариjу Перовић за своjу почасну чланицу. Даница Радовић, предсjедница Друштва „Књегиња Зорка“  и председница Одбора за збрињавање сиромашних Руса у Дубровнику, била jе априла 1937. одликована  од Руског Црвеног крста за своj рад коjи jе са одбором  госпођа  проводила  у  корист  сиромашних  Руса. (12)

Матица Српска у Дубровнику приредила jе свечану академиjу у спомен стогодишњице смрти великог руског песника Александра Сергjевића Пушкина. Пушкиново вече одржано jе 20. фебруара 1937. у сали „Слоге”. Академиjа jе почела са предавањем коjе jе одржао Божо Хопе. Зорка Бабић-Бубало рецитовала jе Пушкиновог  „Бронзаног коњаника”. Салонски оркестар под руководством Софиjе Цветкове извео jе велику фантазиjу из опере „Евгениj Оњегин”. Дора Троjановић певала jе Рубинштаjнову „Ноћ”, Стравинског „Пасторале” и Гречанинову „Успаванку”. Л. М. Роговски пратио jу jе на клавиру. Челиста Теодор Кох свирао jе Чаjковског и Глазунова. Олга Вукмировић извела jе ариjу Татjане из опере „Евгениj Оњегин”. На краjу jе Паула Беговић отсвирала Љадовљев „Баркароле” и „Прелудиj” од Рахманинова. Матица jе отворила кружок словенских jезика, у првом реду руског (13).

Руске избеглице у Југославиjи организовале су своj културни рад у Руским домовима. Управник Руског Дома у Дубровнику био jе Јевгениj Александрович Востросаблин. Руско књижевно вече  одржано jе у Руском дому  марта 1938. Руски књижевник Руадзе направио jе паралелу међу Робеспjером и Стаљином. Професор Абрамов приказао jе 3 карактерна типа Московског универзитета. Г. Мери говорио jе о питању „Учењаци и пророци”. Г. Димитриjев прочитао jе две духовите хумореске. Божо Бубало прочитао jе Кочићев „Вуков гаj”, а Јаков Царић говорио jе на руском 3 басне а затим декламовао jедну Назорову пjесму. (14)  Руско књижевно вече одржано jе 20 марта 1938.  у Руском дому под предсjедањем Востросабљина, управника дома.  Руадзе рецитовао jе своjе две пjесме.  Божо Бубало упознао jе руску публику са две хумореске Нушићеве.  Г. Мери прочитао jе кратку расправу о „Човjечjоj души”. Г. Димитриjев прочитао jе две приповjетке руских нових књижевника Гушћика и Коровина.  Вечер jе завршио Руадзе jедном патриотском пjесмом. (15) У Руском дому априла 1938. приређено 7 руско-jугословенско вече под предсjедањем Востросабљина. Божо Бубало упознао jе публику с биографиjом пjесника И. Мажуранића и прочитао његову „Чету”. Димитриjев  особито jе интрепетовао хумореске Чехова. Франо Симони jе декламовао пjесму Д. Арнолда о Дамjану Јуди, кнезу дубровачком. Руски књижевник Руадзе рецитовао jе неколико своjих пjесама. (16)

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/ruske-sokolice.jpg

Руске соколице на приморjу

 

У просториjама  Руског дома одржано jе 22 маjа 1938. осмо  руско-jугословенско књижевно вече. Професор Абрамов дао jе свестрану карактеристику сликара маринисте А. Ханзена  као уметника и као човjека.  Књижевник Руадзе рецитовао jе неколико своjих пjесама. Божо Бубало упознао jе руску публику са пjесмама Воjислава Илића, коjе jе рецитовао и претходно протумачио на руском jезику. Г. Димитриjев прочитао jе jедну Чеховљеву приповjетку.  Франо Симони jе завршио вече рецитовањем  ,,Куге” од Шеное и jедном пjесмом Змаj-Јовином.  (17) У Руском дому приређена jе комеморациjа 17. jула 1938. у почаст успомене 20 година смрти цара Николаjа и царске породице. Прво jе говорио инжињер  Бjељаjев и у свом говору приказао личност цара. Руадзе jе рецитовао пригодни саставак посвећен успомени на цара Николаjа. Изнар jе говорио о економском процвату у Русиjи за време владе Николаjа II. Димитриjев и госпођа Костина су декламовали пригодне стихове. (18)

Поводом 950 годишњице крштења Руса  било jе на дан св. Кнеза Владимира  31. jула 1938. у Руском Дому у Дубровнику благодарење, а затим комеморативно вече. Професор Георгиjевски jе опширно говорио о кнезу Владимиру. Књижевник Руадзе прочитао jе своjу песму „Света Русиjа”. Димитриjев и госпођа Костина, завршили су вече декламациjама пригодних пjесама. (19)  Исте 1938. године  у Руском Дому у Дубровнику наступала jе руска глумица гђа Мариjа Андреjевна Ведринскаjа, бивша чланица Александринског Театра у Петрограду. Уметница jе рецитовала неколико пjесама и одломака из романа руских писаца. Руадзе jе поздравио уметницу у име Руске колониjе, а Штеин jе прочитао пригодну пjесму. Професор Јаков Царић честитао jе умjетници  у име jугославенске публике. (20)

У Руском дому jе октобра 1938. одржан парастос за Великог кнеза Кирила. Парастосу jе присуствовао командант мjеста генерал Вуковић,  представник Руског Делегата  Востросаблин и приличан броj Руса и грађана Дубровника. Опћи савез Козака одржао jе октобра 1938. у цркви св. Благовештениjа у Дубровнику парастос за своjе умрле атамане. Парастосу су присуствовали мjесни руски Козаци и остала руска колониjа. (21)

Новембра 1938. у Руском дому одржано jе књижевно вече, на коме jе Бjељаjев говорио о Станиславском. Руадзе jе говорио о Шаљапину.  Божо Бубало прочитао jе Нушићеву актовку  „Под старост”, а  Димитриjев декламовао две мађарске песме од Беркеша коjе jе превео   Руадзе. Вече jе завршио професор Царић декламуjући своjу пjесму „Руском jезику”. (22)

После Првог светског рата Краљевина СХС. примила jе велики броj руских избеглица. Краљ Александар, српски народ и соколи настоjали су да им омогуће нови живот у Југославиjи. Приморски Срби а нарочито Коло Српских Сестара и Добротворне Задруге Српкиња  настоjали су да им помогну. Почетком 1921. у Дубровнику jе извршено благодарење и посвећење новог Дома одбора и трпезариjе руске колониjе у касарни „Равелин”. Поводом посвећења  у листу „Народна Свиjест” истакнута jе привременост боравка руских избеглица   Избеглице се нису вратиле а Руски дом jе био средиште живота и рада руске колониjе у Дубровнику. Образован jе Одбор госпођа коjи се старао да ублажи беду невољних руских избеглица. Председница друштва „Књегиња Зорка“ била jе изабрана за председницу тог Одбора. У Дубровнику су организоване акциjе за помоћ гладнима у Русиjи 1922. Прво jугословенски лист  „Рад” а после српски  лист „Дубровник” редовно су извештавали о раду руских избеглица а касниjе и о приредбама у Руском Дому.

 

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

 

Напомене :

  1.  „Руси у Дубровнику”, „Рад”, Дубровник, 21. аугуста 1920, бр. 40, стр.3; „Руски концерат”, „Рад”, Дубровник, 4. септембра 1920, бр. 42, стр.3;
  2. „Рад Руског Црвеног Крста у Јужноj Далмациjи”, „Гласник Министарства народног здравља”, бр. 9, Београд, септембар 1921, стр. 493, 494;
  3. Мила Стоjнић, „Руско-српска књижевна преплитања”, Завет, Београд, 1994, стр. 131, 173; „Централна царинска благаjница у Дубровнику”, „Народна Свиjест”, Дубровник, 13. децембра 1921, бр. 50, стр. 4;
  4.  „Руски избjеглице”, „Рускиj Листок”, „Народна Свиjест”, Дубровник, 19 фебруара 1921, бр. 3, стр.3, 4; „Руска свечаност у Дубровнику”, „Народноj Женскоj Задрузи”, „Народна Свиjест”, Дубровник, 1.фебруара 1921, бр. 5, стр.3; 
  5.  „Г-ђа Ема Стефановић-Липовац “, „Вардар календар за преступну годину 1929”, Београд, 1928, стр.151, 152; „Извештаj  Кола Српских Сестара у Београду и  његових Одбора у земљи за 1930-1931”, „Вардар XX Календар Кола Српских Сестара за преступну 1932 годину”, Београд, 1932, стр. 112;
  6.   „Руски бjегунци”, „Рад”, Дубровник, 23. децембра 1920, бр. 58,  стр. 3; Х. „Вечер руских пjесама”,„Рад”, Дубровник, 31. децембар 1920, бр. 59, стр. 3; „Руске умjетнице”, „Рад”, Дубровник, 29. jануара 1921, бр. 3, стр. 3; „Концерат”, „Рад”, Дубровник, 1. октобра 1921, бр. 97, стр. 3;
  7.  „Руски сабор у Карловцима”, „Народна Свиjест”, Дубровник, 21. децембра 1921, бр. 51, стр. 2;
  8. „Успjех хуманитарне акциjе о ,,Руском дану” ..”, „За ослобођење руског патриjарха Тихона”, „Вjежба и трка Козака”, „Народна Свиjест”, Дубровник, 30. маjа 1922, бр. 22, стр.4;
  9. „Григориjе Петров опет у Дубровнику”, „Дубровник”, Дубровник, 30 Септембра 1922, бр. 77,  стр. 3;
  10. ,,Позориште руских избеглица у нашем граду”, „Народна Свиjест”, Дубровник 12. децембра 1922, бр. 49, стр. 3;
  11. Генерал Владимир Третески”,  „Слога”, Мостар-Дубровник , 27. маjа 1926, бр. 18, стр. 2;
  12. Споменица Друштва „Књегиња Зорка“, Београд, 1934, стр. 314; „Одликовање”, „Дубровник”, бр. 12, Дубровник, 24.  априла 1937, стр. 3;
  13. „Поновни отвор „Матице Српске” у Дубровнику”, бр.1, 2. фебруар 1937, стр. 2; „Пушкиново вече”, „Дубровник”, 27 фебруара 1937, бр. 4, Дубровник, стр. 7;
  14. „Руско књижевно вече”, „Дубровник”,  Дубровник, 12 марта 1938, бр.10,  стр. 4
  15. „Руско књижевно вече”, „Дубровник”,   Дубровник, 26 марта 1938, бр. 12, стр. 4;
  16. „Руско jугословенско вече”, „Дубровник”,  Дубровник 16. април 1938, бр. 15, стр. 4;
  17. „Књижевно вече у Руском Дому”, „Дубровник”,  Дубровник,  28 маjа 1938, бр.21,  стр. 4;
  18. „20 годишњица смрти руског цара Николаjа II”, „Дубровник”, Дубровник, 23 jула 1938,  бр. 29,  стр. 3;
  19. „Прослава 950 год. крштења Руса”,  „Дубровник”, Дубровник, 6 август 1938,  бр.31,стр. 4;
  20. „Вече руске уметнице Ведринске”, „Дубровник”, Дубровник, 8 октобра 1938,  бр. 40, стр.4;
  21. „Парастос за Великог Кнеза Кирила”, бр.42, „Дубровник”, 22 октобра 1938, Дубровник, стр.4; „Опћи савез Козака”, бр.43, „Дубровник”, 29 октобра 1938, Дубровник, стр.4;
  22. „Књижевно вече у Руском дому”, „Дубровник”, Дубровник, 26 новембра 1938,   бр.47, стр.4;

 

Везане виjести:

Недељковић: Судбина сокола у Орашцу код Дубровника

Лист ,,Дубровник” о борцима за ослобођење и уjедињење 1912 – 1918.

Сећања В. М. Вукмировића на борбе четника у Балканским ратовима

Саша Недељковић: Дубровачки Срби и Савез српских културних установа

Недељковић: Лист ,,Дубровник” о покушаjима похрваћења Срба католика и Буњеваца

Недељковић: Дубровачки Срби

Недељковић:Бокељи и Бока Которска у листу ,,Дубровник” од 1937. до 1941 године

Нова Југославиjа у Дубровнику

НЕДЕЉКОВИЋ: СТРАДАЊЕ СРБА У ДУБРОВНИКУ 1914.

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помози рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Пратите нас на друштвеним мрежама: