Rušili srpske svetinje a sada dolaze da se pomole za zdravlje

Okupirane teritorije – Praznik svetih čudotvoraca Kozme i Damjana obeležen je u subotu svetom arhijerejskom liturgijom u istoimenom manastiru u Zočištu kod Orahovca na okupiranim teritorijama. Svetoj liturgiji koju je služio vladika Teodosije, episkop raško-prizrenski, uz sasluženje sveštenstva prisustvovalo je više stotina vernika koji su pristigli iz svih krajeva okupiranih teritorija ali i centralne Srbije.

„Posebno me raduje što je na ovogodišnju slavu stigao veliki broj vernika, koji je, kako se procenjuje, naveći od kada je manastir obnovljen“ – istakao je Marjan Šarić, predsednik srpske opštine Orahovac, na čijem poručju se nalazi manastir Zočište i istoimeno selo. I dok objašnjava da osim nekoliko monaha u manastiru, u Zočištu od 1999. godine nema Srba koji su se iselili, Šarić kaže da 38 novosagrađenih kuća čeka povratak raseljenih Srba koji se još ne vraćaju zbog nedostatka bezbednosti. I monasi u manastiru nedavno su u više navrata bili na meti napada šiptara koji su ih kamenovali.

„Uprkos tome što s vremena na vreme napadaju monaštvo, u ovu svetinju za koju se veruje da poseduje isceliteljske moći osim pravoslavnih vernika dolaze i sami Albanci i to ne samo iz okoline već sa čitavog Kosmeta.“

„Uglavnom dolaze zbog bolesne dece, ali i zbog sopstvenih problema“ – priča predsednik Šarić, koji posebno zanimljivom ističe činjenicu da šiptari za koje se zna da su 1999. godine rušili svetinju poslednjih godina imaju psihičkih tegoba zbog čega dolaze upravo u ovaj manastir da se pomole za zdravlje.

Inače ova svetinja koja je porušena 1999. godine, većim delom je obnovljena, ali kako u Zočištu nema više Srba, manastir posećuju najčešće meštani okolne Velike Hoče i Orahovca u kojima živi oko 1.000 Srba.

Venčanje stranaca u Prištini

Rumunka Anke Enake i Finac Vesa Kotilainena, koji rade na okupiranim teritorijama, prvi su mladenci koji su se venčali u obnovljenoj Crkvi Svetog Nikole u Prištini. Međutim, da bi mogli da se venčaju po pravoslavnim običajima, po rečima sveštenika Darka Marinkovića, mladoženja je najpre morao da se krsti, pri čemu je dobio ime Vasilije.

Izvor: Vaseljenska