Rumunija ne želi da se suoči sa prošlošću

U Odesi je rumunska vojska 1941. u dva dana ubila 24.000 Jevreja.

Rumunski reditelj Ijepan svojim je dokumentarnim filmom suočio javnost s tim događajem.
Reakcije se kreću od ignorisanja do uvreda na račun autora.

Ime grada Odese, smatra Florin Ijepan, trebalo bi jednog dana
da postane sinonim. Bilo bi dobro, kaže taj filmski umetnik, da građani Rumunije
kada spomenu Odesu više ne bi mislili samo na ukrajinsku luku na Crnom moru, nego
i na mračno poglavlje u istoriji svoje zemlje. „Ako to ime bude ostalo zabeleženo
u savesti javnosti, onda je moja misija ispunjena“, ističe Ijepan.

Odesa je tokom Drugog svetskog rata bila poprište jednog od
najvećih zločina koje je počinila rumunska vojska; 22. oktobra 1941. tu je streljano
skoro 5.000 Jevreja, a dan kasnije, njih oko 19.000 saterano je u skladišta u blizini
grada i živo zapaljeno. One koji su pokušali da pobegnu iz plamena, vojnici su poubijali.
Taj masakr u Odesi bio je odmazda za bombaški napad sovjetskih partizana na glavnu
komandu rumunskih okupacionih snaga u tom gradu. Zločin je naredio tadašnji rumunski
profašistički diktator Jon Antonesku.

Elita ne želi da govori o holokaustu

„Odesa“ se zove i dokumentarni film rumunskog reditelja Florina
Ijepana koji se bavi tim događajem. Na taj način on dokumentuje sopstvenu političku
kampanju koju sprovodi već tri godine. Ijepan sa tim masakrom suočava političku i
intelektualnu elitu Rumunije, ali i rumunsku javnost, i snima njihove reakcije. On
presreće političare na javnim mestima, smeta intelektualcima kod kuće, postavlja
im nepoželjna pitanja na marginama raznih manifestacija i o toj temi govori u radijskim
i televizijskim emisijama.

Film pokazuje na koji način rumunska elita odbija svaki razgovor
o masakru u Odesi i o holokaustu u sopstvenoj zemlji. Najdirljivija je scena u kojoj
Ijepan nastupa zajedno sa Mihailom Saslavskim, jedinim preživelim. Reditelj je tog
87-godišnjaka upoznao tokom svojih istraživanja zločina i uz finansijsku pomoć nemačke
fondacije „Fridrih Ebert“ pozvao ga u Bukurešt. Saslavski je jedini uspeo da pobegne
iz zapaljenog skladišta 23. oktobra 1941. Tada je imao 16 godina. U vatri je izgubio
roditelje, tri sestre i jednog brata. Nakon rata ostao je u Odesi, 35 godina je radio
kao obični radnik i danas živi u vrlo skromnim uslovima.

Rumunski zločini kao tabu

Povodom 70-godišnjice masakra, Saslavski je u oktobru prošle
godine po prvi put boravio u Rumuniji, u nadi da će javno moći da ispriča svoju
životnu priču. Ali, nije naišao na interesovanja. Ijepanov film pokazuje kako tadašnji
rumunski predsednik Emil Konstantinesku odbija pružiti ruku Saslavskom. Televizijske
stanice ne žele da ga pozovu u svoje emisije. Na javno najavljenu konferenciju za
novinare dolaze samo tri osobe.

Zločini rumunske vojske u Drugom svetskom ratu i dalje su tabu
tema, kaže rumunski istoričar Lucijan Nastasa sa univerziteta u Klužu. Njegov kolega,
publicista Viktor Eškenazi, koji živi u Frankfurtu, ide i korak dalje: „Od kada je
Rumunija primljena u NATO i Evropsku uniju, njeni političari vratili su se svojim
starim tradicijama i uverenjima. Opovrgavanje holokausta ponovo je postalo popularno.“

Beskonačno čekanje na izvinjenje

Ijepan je na ideju za film došao sasvim slučajno, 2006. godine
je rumunska javna televizija TVR sprovela anketu među gledaocima za izbor deset
najvažnijih rumunskih, istorijskih ličnosti. Među nominovanima je bio i diktator
Jon Antonesku. Ijepan je dobio zadatak da napravi njegov kratki portret. I tako je
saznao za masakr u Odesi. Osim toga, on je doznao i da je Rumunija bila jedina zemlja,
osim Nemačke, koja je samostalno organizovala masovni pomor Jevreja. U holokaustu
u Rumuniji ubijeno je 300.000 Jevreja. Antonesku je za te ratne zločine 1946. osuđen
na smrt. Ijepanov kratki portret ispao je prilično negativan, ali, uprkos tome,
diktator je završio na šestom mestu na listi najomiljenijih istorijskih ličnosti.

Ijepan danas sumira žalosni bilans. U pojedinim medijima se
o Odesi i njegovom filmu izveštavalo, ali ta je tema uglavnom ignorisana, a naišla
je čak i na negativne reakcije i uvrede. Međutim, Ijepan se ne predaje: „Želim da
pričam priču o Mihailu Saslavskom toliko dugo, sve dok neki rumunski predsednik
ne otputuje u Odesu, pruži mu ruku i zamoli ga u ime našeg naroda za oproštaj.“

Saslavski ne veruje da će to doživeti: „U Rumuniji pokušavaju
da izbegnu pitanja o holokaustu. Kada sam bio tamo, rečeno mi je da se jedan rumunski
predsednik već jednom izvinio za zločine počinjene nad Jevrejima. To je zvučalo nekako
– onako usput. To me je veoma povredilo.“

Autori: Keno Versek / Andrea Jung-Grim

Izvor: DOJČE VELE