Румунија не жели да се суочи са прошлошћу

У Одеси jе румунска воjска 1941. у два дана убила 24.000 Јевреjа.

Румунски редитељ Иjепан своjим jе документарним филмом суочио jавност с тим догађаjем.
Реакциjе се крећу од игнорисања до увреда на рачун аутора.

Име града Одесе, сматра Флорин Иjепан, требало би jедног дана
да постане синоним. Било би добро, каже таj филмски уметник, да грађани Румуниjе
када спомену Одесу више не би мислили само на украjинску луку на Црном мору, него
и на мрачно поглавље у историjи своjе земље. „Ако то име буде остало забележено
у савести jавности, онда jе моjа мисиjа испуњена“, истиче Иjепан.

Одеса jе током Другог светског рата била поприште jедног од
наjвећих злочина коjе jе починила румунска воjска; 22. октобра 1941. ту jе стрељано
скоро 5.000 Јевреjа, а дан касниjе, њих око 19.000 сатерано jе у складишта у близини
града и живо запаљено. Оне коjи су покушали да побегну из пламена, воjници су поубиjали.
Таj масакр у Одеси био jе одмазда за бомбашки напад совjетских партизана на главну
команду румунских окупационих снага у том граду. Злочин jе наредио тадашњи румунски
профашистички диктатор Јон Антонеску.

Елита не жели да говори о холокаусту

„Одеса“ се зове и документарни филм румунског редитеља Флорина
Иjепана коjи се бави тим догађаjем. На таj начин он документуjе сопствену политичку
кампању коjу спроводи већ три године. Иjепан са тим масакром суочава политичку и
интелектуалну елиту Румуниjе, али и румунску jавност, и снима њихове реакциjе. Он
пресреће политичаре на jавним местима, смета интелектуалцима код куће, поставља
им непожељна питања на маргинама разних манифестациjа и о тоj теми говори у радиjским
и телевизиjским емисиjама.

Филм показуjе на коjи начин румунска елита одбиjа сваки разговор
о масакру у Одеси и о холокаусту у сопственоj земљи. Наjдирљивиjа jе сцена у коjоj
Иjепан наступа заjедно са Михаилом Саславским, jединим преживелим. Редитељ jе тог
87-годишњака упознао током своjих истраживања злочина и уз финансиjску помоћ немачке
фондациjе „Фридрих Еберт“ позвао га у Букурешт. Саславски jе jедини успео да побегне
из запаљеног складишта 23. октобра 1941. Тада jе имао 16 година. У ватри jе изгубио
родитеље, три сестре и jедног брата. Након рата остао jе у Одеси, 35 година jе радио
као обични радник и данас живи у врло скромним условима.

Румунски злочини као табу

Поводом 70-годишњице масакра, Саславски jе у октобру прошле
године по први пут боравио у Румуниjи, у нади да ће jавно моћи да исприча своjу
животну причу. Али, ниjе наишао на интересовања. Иjепанов филм показуjе како тадашњи
румунски председник Емил Константинеску одбиjа пружити руку Саславском. Телевизиjске
станице не желе да га позову у своjе емисиjе. На jавно наjављену конференциjу за
новинаре долазе само три особе.

Злочини румунске воjске у Другом светском рату и даље су табу
тема, каже румунски историчар Луциjан Настаса са универзитета у Клужу. Његов колега,
публициста Виктор Ешкенази, коjи живи у Франкфурту, иде и корак даље: „Од када jе
Румуниjа примљена у НАТО и Европску униjу, њени политичари вратили су се своjим
старим традициjама и уверењима. Оповргавање холокауста поново jе постало популарно.“

Бесконачно чекање на извињење

Иjепан jе на идеjу за филм дошао сасвим случаjно, 2006. године
jе румунска jавна телевизиjа ТВР спровела анкету међу гледаоцима за избор десет
наjважниjих румунских, историjских личности. Међу номинованима jе био и диктатор
Јон Антонеску. Иjепан jе добио задатак да направи његов кратки портрет. И тако jе
сазнао за масакр у Одеси. Осим тога, он jе дознао и да jе Румуниjа била jедина земља,
осим Немачке, коjа jе самостално организовала масовни помор Јевреjа. У холокаусту
у Румуниjи убиjено jе 300.000 Јевреjа. Антонеску jе за те ратне злочине 1946. осуђен
на смрт. Иjепанов кратки портрет испао jе прилично негативан, али, упркос томе,
диктатор jе завршио на шестом месту на листи наjомиљениjих историjских личности.

Иjепан данас сумира жалосни биланс. У поjединим медиjима се
о Одеси и његовом филму извештавало, али та jе тема углавном игнорисана, а наишла
jе чак и на негативне реакциjе и увреде. Међутим, Иjепан се не предаjе: „Желим да
причам причу о Михаилу Саславском толико дуго, све док неки румунски председник
не отпутуjе у Одесу, пружи му руку и замоли га у име нашег народа за опроштаj.“

Саславски не веруjе да ће то доживети: „У Румуниjи покушаваjу
да избегну питања о холокаусту. Када сам био тамо, речено ми jе да се jедан румунски
председник већ jедном извинио за злочине почињене над Јевреjима. То jе звучало некако
– онако успут. То ме jе веома повредило.“

Аутори: Кено Версек / Андреа Јунг-Грим

Извор: ДОЈЧЕ ВЕЛЕ