arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

РТЛ: Титлом против безумља

Хрватска телевизиjа РТЛ иронично jе одговорила на прилично сулуду наредбу Виjећа за електронске медиjе, по коjоj мора да титлуjе српске филмове.

ВЕМ jе пре неколико дана опоменуо РТЛ, због жалбе jедног гледаоца. Месецима пре тога РТЛ и ХРТ приказивали су десетине филмова из разних држава бивше Југославиjе и никаквих проблема ниjе било.

Образложење Виjећа било jе да примедаба раниjе било, али су после прве решили да заузму оштар став и тиме без реалне потребе знатно закомпликуjу и поскупе процес пуштања филмова из Србиjе (вероватно би се са истим проблемом сусрели и филмови из БиХ и ЦГ).

Красимир Балаков деловао jе колегама са РТЛ као идеалан пример, jер бугарски тренер прича прилично разумљиво на хрватском, али са повременим грешкама и убацуjући неке бугарске речи.

Први пут Хрвати су се са проблемом превођења српског срели jош за живота Фрање Туђмана, када jе филм Срђана Драгоjевића “Ране“ пробио лед, а већ уводна сцена изазвала jе салве смеха у биоскопскоj Сали (на платну jе на српском писало “jесен 1991.“, а на хрватском потпуно исто). Променом ратних режима то jе промењено, очигледно не заувек.

Преводиоци /приjеводитељи сигурно/зациjело имаjу много/пуно посла смишљаjући разлике, jер би вероватно било бесмислено титловати од речи до речи оно што се чуjе са екрана. Инфинитивне конструкциjе и jекавица су ту за прву помоћ, али даље од тога често не иде, па се прибегава креативним решењима.

Како се на хрватском каже “грдосиjа”, и када jе “идиот” – “будала”, а када “кретен” – “идиот”, погледаjте у исечку из jедног од наших наjпопуалрниjих филмова, насталог у доба када су нам заjедничке границе jош увек биле на Тимоку и Сочи.

Након што jе Телевизиjа РТЛ у Хрватскоj позвала чланове Већа за електронске медиjе да поднесу оставку због захтева да се српски филмови титлуjу на хрватски jезик, огласио се и Хрватски аудио-визуелни центар (ХАВЦ), поручивши да су филмови на jезицима националних мањина законом изузети од превођења.

Како су пренели хрватски медиjи, у саопштењу ХАВЦ-а се наводи да jе “српске филмове законито слободно приказивати у њиховом оригиналном облику, што значи без превода”. Додаjе се да РТЛ и други неће кршити хрватске законе уколико и убудуће буду приказивали српске, босанскохерцеговачке, италиjанске, црногорске, чешке и друге филмове у оригиналу.

Како се догодило да Веће за електронске медиjе поступа без законског основа ниjе познато, наводи се у саопштењу ХАВЦ-а и додаjе да “жале због узнемируjућих одjека овог пропуста”. До проблема jе, наиме, дошло након што jе РТЛ телевизиjа емитовала култну србиjанску комедиjу “Жикина династиjа” без хрватског титла, коjом jе пробила све рекорде гледаности.

Веће за електронске медиjе тада им jе упутило упозорење да филмови и сериjе на српском jезику не смеjу да буду емитовани без превода на хрватски, због чега наредна епизода “Жикине династиjе”, 22. jануара, ниjе емитована. Истиче се да jе цела та ситуациjа у Хрватскоj изазвала бурне реакциjе публике, коjа се сложила да jе преводjење српских филмова сасвим беспотребно и да jе немогуће да Хрвати не разумеjу jезик коjи су говорили до отцепљења од бивше Југославиjе.

Извор: B92.net

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​