Ratna priča iz Makedonije ljuti Bugarsku

Film koji prožima tema deportacije i uništenja jevrejske zajednice u Makedoniji za susednu Bugarsku predmet je kontroverze još pre završetka produkcije.

Napomena: Ovaj prilog, aktuelan i danas, objavljen je 31. januara 2012. godine.

Nedovršeni film sa radnim nazivom Treće poluvreme koji govori o ljubavnoj priči unutar tragične sudbine makedonskih Jevreja tokom Dugog svetskog rata, podiže tenzije između Makedonije i Bugarske.

Trojica bugarskih narodnih poslanika Evgeni Kirilov, Andrei Kovačec i Stanimir Iličev vide film kao izvor dezinformacija i širenja neprijateljstva prema njihovoj državi.

Pomenuti poslanici govorili su o filmu režisera Darka Mitrevskog na redovnoj novinarskoj konferenciji Evropske komisije u Briselu.

„Ponovo smo svedoci jednog od mnogih slučajeva u kojima Makedonija promoviše svoj identitet kroz lažnu istoriju“, bile su reči bugarskih poslanika evropskom komesaru Štefanu Fileu.

Po njihovom mišljenju ovaj film, kojeg je delom finansirala makedonska vlada, dovodi u pitanje evropske vrednosti i vređa Bugarsku.

„Koliko mi je poznato ovaj film je još u fazi pripreme. Sačekaćemo da vidimo krajnji proizvod i onda ćemo da odgovorimo“, rekao je glasnogovornik Evropske komisije Petar Stano.

Režiser Mitrevski odbija optužbe protiv filma.

Ocenjuje da je cilj trojice poslanika da poreknu krivicu Bugarske za holokaust u Makedoniji i prikažu svoju državu u boljem svetlu.

„Njihov jedini cilj je negacija holokausta upotrebom stereotipnih neologizama pomoću kojih bi zameli tragove govoreći kako Makedonija ’širi lošu energiju’ kao i da smo ’izgradili svoj identitet na bazi lažne istorije’“, rekao je Mitrevski.

„Nisam siguran da li su ovi poslanici svesni da je negiranje holokausta kažnjivo u 16 država članica EU, a predviđene su i zatvorske kazne“, dodaje Mitrevski.

Rekao je da žalbe Bugarske neće uticati na završetak produkcije ili sadržaj filma.

Snimanje je završeno krajem oktobra. Zadnji prizor bio je snimljen u novootvorenom muzeju holokausta u centru Skoplja.

Bugarski poslanici želeli su da Makedonija povuče državnu finansijsku podršku filmu, kao i da se promeni scenario kako bi se „izbegle manipilacije istorijom i širenje mržnje prema susednim državama“.

Nekadašnji savetnik bivšeg bugarskog predsednika Želje Želeva Mihail Ivanov rekao je da je Sofia previše ishitreno reagovala na film.

„Ovo pismo pokušava da kaže da Bugarska uopšte nije bila odgovorna za deportaciju Jevreja iz Makedonije, što nije tačno“, rekao je on.

„Bugarski vojnici su postrojili te Jevreje tako da ne možemo da negiramo našu odgovornost“, izjavio je za Balkan Insight.

Pogledajte film: „Treće poluvrijeme“

„Dok sam radio kao savetnik predsednika Želeva uvek sam insistirao na tome da moramo da žalimo za Jevrejima koji su bili poslati u logore smrti kao i da budemo ponosni na postupke našeg društva koje je spasilo bugarske Jevreje“, priseća se Ivanov.

Bugarska je odbila da deportuje svoje Jevreje i izruči ih tadašnjoj saveznici Nemačkoj.

Ali je zato Bugarska deportovala Jevreje iz Makedonije, koju je okupirala nakon pada Jugoslavije 1941. godine.

U noći 10. marta 1943., policija lojalna kraljevskoj vladi u Sofiji zarobila je skoro kompletnu jevrejsku populaciju Makedonije.

Žrtve su stavili u stočne vagone i prevezli ih u logor smrti Treblinka u Poljskoj gde su skoro svi ubijeni.

Samo 2 odsto od 7.200 makedonskih Jevreja uspelo je da preživi krijući se, ili tako što su se pridružili partizanima.

Neki istoričari govore o tome da su makedonski Jevreji žrtvovani kako bi taj čin skrenuo pažnju sa činjenice da Bugarska svoje Jevreje nije izručila Nemačkoj.

Ivanov kaže da reakcija poslanika ima za cilj podsticanje lažnih ideja nacionalnog ponosa.

„Pravi nacionalni interes dveju zemalja je da imaju miran suživot i neguju dobrosusedske odnose“, rekao je on.

„U tako teškim vremenima, kada je region na udaru ekonomske krize i kada makedonsko članstvo u EU još očekuje odobrenje, takvi nepotrebni argumenti samo podižu tenziju na Balkanu“, dodao je Ivanov.

Makedonska produkcijska kuća Kino Oko takođe optužuje bugarske poslanike da poriču istoriju.

„Treće poluvreme bazirano je na istinitim događajima. S obzirom na to da pomenuti poslanici nisu upoznati sa tim činjenicama, preporučujemo im da se obrazuju uz pomoć arhiva Američke fondacije Šoa, muzeja Jad Vašim u Izraelu, Memorijalnog muzeja holokausta u Vašingtonu i Memorijalnog centra holokausta makedonskih Jevreja u Skoplju“, saopštila je produkcijska kuća.

Film je bio snimljen za 40 dana na lokacijama u Makedoniji, kao što su Ohrid, Bitola, Sveti Nikole, Štip i okolina Skoplja. Tim sada radi na postprodukciji u Pragu.

Radnja filma prepliće dve priče. Prva je ljubavna priča Koste i Rebeke, bazirana na istinitom događaju. Kosta je siromašni makedonski fudbaler u kog se zaljubljuje mlada Jevrejka iz bogate porodice. Ljubavnici beže i tako Rebeka uspeva da izbegne deportaciju u Treblinku.

Paralelno se odvija još jedna priča bazirana na stvarnim događajima. Govori o makedonskoj fudbalskoj reprezentaciji čiji je trener Jevrej Ilješ Spic, koji je za vreme okupacije igrao u bugarskoj nacionalnoj fudbalskoj ligi.

Ekipa nepriznate države je pod vođstovm Jevrejina čiji su sunarodnjaci u to vreme bili masovno istrebljivani od strane nacista, postala šampion fudbalske lige.

„Ovaj film je posvećen ljudima koji su se usprotivili ideologiji zla uz pomoć svojih veština i strasti prema sportu ali, pre svega, uz pomoć ljubavi prema domovini“, rekli su producenti.

Glavnu žensku ulogu tumači najpoznatija makedonska manekenka Katerina Ivanovska kojoj je ovo prva uloga.

Njen partner je makedonski glumac Saško Kocev. U filmu glume i poznata imena velikog ekrana Rihard Zamel i Rade Šerbedžija.

Kiri Džajkovski koji je radio na filmovima Milča Mančevskog koji je bio nominovan za Oskara, napisao je muziku.

Budžet filma je 2.1 milion evra. Skoro polovinu je dala makedonska vlada, dok je 500.000 evra došlo iz državnog filmskog fonda.

Za razliku od napuknutih veza između Makedonije i Grčke usled nesuglasica oko imena Makedonije, Bugarska i Makedonija imale su relativno prijateljske odnose.

Bugarska je bila prva zemlja koja je priznala Makedoniju kada je proglasila nezavisnost od Jugoslavije 1991. Godine.  Za razliku od Atine, Sofija je priznala susednu zemlju pod njenim konstitutivnim imenom „Republika Makedonija“.

Ipak, Sofija ne priznaje makedonski jezik, insistirajući da je istovetan bugarskom kao što i mnogi bugarski istoričari tvrde da su Makedonci u stvari Bugari.

Prošle godine je Bugarska predložila sporazum o prijateljstvu koji je u Skoplju prouzrokovao turbulencije, jer je viđen kao pokušaj bugarske dominacije u bilateralnim odnosima.

Ipak, u septembru ove godine, potpisan je još jedan dokument o prijateljstvu. Dve balkanske države potpisale su Evroatlantski memorandum o saradnji u kojem su se složile da će da zaborave na protekle nesuglasice.

Autor: Aneta Risteska

Izvor: Balkan Insight