RATKO DMITROVIĆ: Zbog čega su velike sile, u samo stotinu godina, jednom narodu, Albancima, napravile dve države

Postoje u politici, u istoriji uopšte, situacije i događaji koji se ne uklapaju ni u jedan obrazac pravila ponašanja. To je ono kad vam preostane samo da slegnete ramenima i kažete: Ne umem da objasnim. Ko danas, na primer, racionalno može da objasni aktuelni odnos Nemačke prema Albancima na jednoj i prema Srbima na drugoj strani.

Mnogi će reći, s punim pravom, da je nemački stav naspram Srba već stotinu godina neprijateljski – za ovo postoje strašni, krvavi argumenti – i kao takav razumljiv je i poslednjem Srbinu, što je tačno, ali kako objasniti činjenicu da uprkos svemu ova današnja, savremena, moderna, demokratska Nemačka, otima od Srba i daje Albancima. Otkuda to dolazi? Zašto? Kojim strateškim ciljevima, istorijskim odnosima i konotacijama objasniti odluku Nemačke da, skupa s Engleskom i Amerikom, od Srbije otme „njen Jerusalim“ i dodeli ga Albancima?Albanci su jedini narod na svetu (Koreja je podeljena silom) koji ima dve nacionalne države. Etnički gotovo čiste. Obe su im dodelile velike svetske sile. Čime su to Albanci zaslužili, čime su zadužili Berlin, London i Vašington, da zadovolje sve njihove zahteve, ispune sve njihove ciljeve? Koja je uloga Albanaca na Balkanu, u godinama ispred nas? Šta im je namenjeno? Ko stoji iza svega ovoga? S kojom konačnom odrednicom? Kako je moguće da u vrtlogu previranja, malo ili nimalo važnih na globalnom planu, jedan narod dobije sve (Albanci) a drugi narod (Srbi) sve izgubi.

Službeni Beograd čeka pakao na putu za Brisel. Nemačka je brutalno jasna i ta njena jasnoća odjekuje ovih dana Srbijom. Nema nastavka razgovora na liniji Beograd – Brisel sve dok Srbija ne ispuni ono što od nje očekujemo – kažu Nemci, podsećajući na 11 famoznih tačaka („Novosti“ su spisak objavile pre neki dan) gde su ta očekivanja pobrojana. Isto je u petak rekao i ministar inostranih poslova Austrije, Sebastijan Kurc, podsećajući na to da Beograd na kraju ima obavezu da ispod dogovorenog stavi pečat i potpis.

Na insistiranje Engleske, šest velikih sila je stvorilo državu Albaniju 1913. godine. Mogu da se shvate i objasne razlozi: Istočno pitanje, vrlo složena situacija na Balkanu nakon proterivanja Otomanske imperije, prekompozicija granica, pacifikovanje prostora… ali, čemu još jedna albanska država, stotinak godina kasnije? Ili, čemu velika Albanija?

Čovek koji decenijama trasira strateške pravce američke spoljne politike, Zbignjev Bžežinski, nekoliko puta je rekao i napisao da je Balkan za SAD slepo crevo. Američka politika na Balkanu poslednjih dvadesetak godina kreira se na osnovu ličnih ambicija grupe vrlo uticajnih pojedinaca (Holbruk, Olbrajt, Klark) i eno ih u vlasničkoj strukturi kosmetskih najvećih preduzeća. Dakle, tu je sve jasno.

A zbog čega Nemačka Srbiju i dalje tretira, bože oprosti, kao 1914. godine? Racionalnog objašnjenja nema. Kao što ga nema ni u slučaju odnosa iste te Nemačke prema Albancima. Ili to Srbi ne vide.

Piše: Ratko Dmitrović

Izvor: Intermagazin.rs

Vezane vijesti: Ratko Dmitrović