arrow up

Подијелите вијест:

Рајнер одбио да говори у Парламенту Српске без хрватске заставе

Предсједник хрватског Сабора Жељко Рајнер, након данашњег састанка са представницима Народне скупштине Републике Српске у Бањалуци, није желио дати изјаву за новинаре, јер у скупштинском холу није била истакнута хрватска застава.

Предсједник хрватског Сабора Жељко Рајнер и потпредсједник НСРС Жељка Стојичић  Фото: СРНА
Предсједник хрватског Сабора Жељко Рајнер и
потпредсједник НСРС Жељка Стојичић
Фото: СРНА

Објашњавајући новинарима неуобичајену ситуацију, Рајнер је у пролазу кратко рекао да “није уобичајено протоколарно говорити на службеним састанцима на којима постоји само застава домаћина, а не застава госта”.

Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Жељка Стојичић у изјави новинарима изразила је жаљење што је дошло до овакве ситуације, односно што Рајнер није могао или хтио дати изјаву за медије након састанка.

Стојичићева је рекла да као потпредсједник парламента Српске нема коментар на ову ситуацију, јер сматра да је ово што је урађено ствар протокола који важи у Народној скупштини Републике Српске.

“Да ли је требала или не хрватска застава у парламенту Српске, то би могао да вам каже протокол који је и организовао овај састанак”, истакла је Стојичићева.

Стојичићева је рекла да је са Рајнером разговарала о изградњи моста на ријеци Сави, о намјери Хрватске за одлагање радиоактивног отпада на граници са БиХ, проблемима у вези загађења у Рафинерији Брод које погађа становнике у Хрватској, те о положају Хрвата у Бањалуци и Републици Српској.

Када је ријеч о повратку Хрвата у Српску, Стојичићева је рекла да постоји недовољна жеља Хрвата за повратком у Републику Српску, што је проблем и у свим осталим дијеловима БиХ када је у питању повратак одређених народа на своја огњишта.

“Након рата десила се слична ситуација и у Хрватској и Српској, и цијелој БиХ и то су неки процеси које је немогуће вратити на почетак. Томе је допринијела отежавајућа економска ситуација у БиХ и Хрватској, а сва три народа заслужују равноправан положај, сигурност и опстанак на подручјима на којима желе да живе”, закључила је Стојичићева.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​