Рајилић: Жртве ратне тортуре први пут ће остваривати своја права

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић изјавила је данас у Добоју да Нацрт закона о заштити жртава ратне тортуре, послије 23 године, први пут у Српској регулише област заштите ових жртава и омогућава им да остваре своја права.

Рајилићева је истакла да је Нацрт урађен на иницијативу овог удружења и у сарадњи са свим надлежним институцијама Владе Републике Српске, те да су га једногласно прихватили представници власти и опозиције.

„Овим нацртом жене жртве тортуре први пут су препознате као категорија страдалника и изнађена је могућност како да буду обештећене“, рекла је Рајилићева новинарима прије почетка јавне расправе о овом нацрту закона.

Она наводи да је предвиђено да жртве тортуре имају мјесечна примања која ће бити разврстана у три категорије по тежини посљедица, да буду ослобођени партиципације за лијечење и социјално осигурање, да имају право на бањску и психолошку рехабилитацију, на бесплатну правну помоћ, те самозапошљавање.

Према њеним ријечима, остваривање права по овом основу мораће се доказати.

„Морају постојати докази да је неко жртва тортуре који се везују за институције. Мора бити доказа о размјени, евиденција Црвеног крста или да посједују документ да су свједочили против ратних злочинаца пред правосудним институцијама“, навела је Рајилићева.

Као доказ могу послужити и званични војни документи који се могу наћи у Републичком центру за истраживање рата и ратних злочина.

Она је навела да Удружење жена жртава рата има 612 чланова подијељених у седам одбора по регијама и да то није коначан број оних које су преживјеле тортуру јер постоји на десетине болесних, старих и жена у тешком психичком стању које се до сада нису пријавиле.

Рајилићева је захвалила Влади Републике Српске што је имала слуха за потребе ове категорије лица.

Помоћник министра борачко-инвалидске заштите Српске Душко Милуновић рекао је да је ова област до сада на неки начин била уређена јер је постојао Закон о цивилним жртвама рата који је био прилично строг у смислу да је врло мали број људи могао да оствари право по том основу.

Он је додао да ће путем јавних расправа бити уочени приједлози и измјене који могу допринијети квалитетном закону о заштити жртава ратне тортуре.

Милуновић је навео да је за ову категорију лица буџетом превиђено до 1.600.000 КМ, да ће коначан број корисника права бити познат након што закон заживи, те да ће све активности бити спроведене до краја године.

Он је похвалио Удружење жена жртава рата Републике Српске на њиховој ангажованости која је довела до усвајања овог нацрта закона.

Народна скупштина Републике Српске усвојила је 22. фебруара Нацрт закона о заштити жртава ратне тортуре и упутила га у јавну расправу. Циљ је да и ова категорија становништва добије статус као и остали учесници рата.

Нацрт дефинише статус и права жртава тортуре у одбрамбено-отаџбинском рату од 17. августа 1990. до 19. јуна 1996. године.

Јавне расправе о Нацрту закона о заштити жртава ратне тортуре одржане су у Бањалуци и Приједору, а у наредном периоду биће одржане у Бијељини, Источном Сарајеву и Требињу.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Рајилић: Жртвама ратне тортуре биће омогућено остваривање права